Rumuni imaju najskuplje račune za struju u Evropi: Evo i zašto

Rumunija je postala jedna od evropskih zemalja sa najopterećujućim računima za električnu energiju u odnosu na kupovnu moć građana, iako raspolaže jeftinom hidroenergijom, stabilnom nuklearnom energijom, domaćim gasom i rastućim kapacitetima obnovljivih izvora energije, tvrdi predsednik Asociația Energia Inteligentă, Dumitru Chisăliță, u analizi objavljenoj u utorak.

Prema njegovim rečima, problem više nije samo cena proizvodnje energije, već čitav energetski sistem koji generiše dodatne troškove i profitira od nestabilnosti.

Teme za vas

„Rumunija nema samo najskuplju električnu energiju u odnosu na kupovnu moć. Ima sistem koji je naučio da zarađuje na poskupljenju energije preko leđa stanovništva“, rekao je Chisăliță.

On navodi da Rumunija danas živi „jedan od najapsurdnijih ekonomskih paradoksa u Evropi“, jer je zemlja sa jeftinom hidroenergijom, stabilnom nuklearnom energijom, domaćim gasom i obnovljivim izvorima u ekspanziji, a ipak ima jedne od najtežih računa za energiju u Evropi.

Računi bi mogli biti i do 45 odsto niži

Prema njegovoj analizi, često navođena objašnjenja za visoke cene energije - energetska kriza, rat, nestabilnost evropskih tržišta - jesu realna, ali nisu dovoljna da objasne nivo računa u Rumuniji.

„Problem više nije isključivo trošak proizvodnje energije. Problem je trošak samog energetskog sistema, mehanizma koji dodaje rizik, neefikasnost, distorzije i administrativne troškove na svakoj karici između proizvođača i potrošača“, naveo je on.

Chisăliță smatra da bi, kada bi Rumunija funkcionisala kao „normalno, konkurentno, predvidivo i dosledno regulisano energetsko tržište“, konačni račun za energiju bio manji za između 25 i 45 procenata.

„Gotovo svaka karika rumunskog energetskog sistema košta više nego što bi trebalo u funkcionalnoj ekonomiji. Ne zato što Rumunija ima loše resurse, već zato što je izgradila skup sistem“, objasnio je predsednik AEI.

Analiza pokazuje da od svakih 100 leja plaćenih na računu, između 25 i 45 leja predstavlja „trošak disfunkcionalnosti“.

„To je velika istina koju javni diskurs izbegava: Rumuni ne plaćaju samo energiju. Plaćaju nestabilnost sistema“, navodi se u dokumentu, piše Digi24.ro.

„Rumunija proizvodi relativno jeftino, a prodaje relativno skupo“

Chisăliță ocenjuje da bi Rumunija, makar teoretski, trebalo da bude jedno od najkonkurentnijih energetskih tržišta u regionu, jer raspolaže:

jeftinom hidroenergijom, nuklearnom energijom među najjeftinijim stabilnim izvorima, domaćim prirodnim gasom, obnovljivim izvorima sa gotovo nultim marginalnim troškovima nakon amortizacije.

U praksi, međutim, krajnji potrošači snose troškove koje generišu regionalna nestabilnost, evropski marginalni mehanizam formiranja cena, nedostatak stabilnih ugovora, slaba likvidnost tržišta, regulatorni rizici i koncentracija tržišta.

„Rumunija proizvodi relativno jeftino i prodaje relativno skupo. Tu nastaje najveća ekonomska kontradikcija“, rekao je on.

Kritike na račun države i „pametnih momaka“

Analiza kritikuje i niz državnih intervencija na energetskom tržištu nakon 2022. godine - ograničenja cena, subvencije, dodatna oporezivanja i česte izmene zakona.

„Problem nije u tome što je država intervenisala. Problem je što je intervenisala stalno, nepredvidivo i kontradiktorno. Rumunija više nema ni autentično slobodno tržište ni koherentan regulisani sistem. Ima hibrid koji socijalizuje troškove, a privatizuje nestabilnost“, smatra Chisăliță.

On upozorava da Rumunija danas ne plaća samo cenu energije, već i „cenu ekosistema koji je naučio da zarađuje na nestabilnosti“.

Među najvećim problemima navodi se kašnjenje projekata, odlaganje investicija, nedovoljni proizvodni kapaciteti, slabe interkonekcije i preterana birokratija.

„Tu je prava drama rumunskog energetskog tržišta: sistem nije samo neefikasan, već su određeni oblici neefikasnosti postali profitabilni za ‘pametne momke’. A kada sistem počne da zarađuje od sopstvenih blokada, reforma postaje ne samo teška, već i suprotna interesima onih koji kontrolišu igru“, upozorio je Dumitru Chisăliță.

(Telegraf Biznis)