Si Đinping otkrio zašto ljudi vole Kinu: Kome je poslata ova poruka?

„Svet pita: Zašto ljudi vole Kinu? Mi odgovaramo jednostavno: zato što im nismo slali bombe, već fabrike i škole. Dolazimo kod njih sa razvojem, a ne sa ratovima i problemima.“

Ovom porukom kineski predsednik Si Đinping pokušao je da sažme suštinu nove globalne strategije Pekinga, koja se poslednjih godina sve jasnije oslanja na ekonomiju, infrastrukturu i investicije kao glavna sredstva širenja uticaja.

Teme za vas

Dok su zapadne sile decenijama svoju dominaciju gradile kroz vojna savezništva, politički pritisak i bezbednosne intervencije, Kina pokušava da izgradi alternativni model globalnog uticaja – kroz puteve, železnice, luke, fabrike, energetske projekte i kredite.

U mnogim državama Azije, Afrike i Latinske Amerike kineske kompanije danas grade autoputeve, rudnike, elektrane i industrijske zone, dok kineske banke finansiraju projekte koje zapadne finansijske institucije često izbegavaju zbog visokog rizika ili političkih uslova.

Peking je shvatio da se geopolitička moć u 21. veku ne osvaja samo vojskom, već kontrolom kapitala, tehnologije, logistike i trgovinskih tokova.

Kineska inicijativa „Pojas i put“, pokrenuta pre više od jedne decenije, postala je najveći globalni infrastrukturni projekat modernog doba. Kroz nju je Kina investirala stotine milijardi dolara širom sveta, povezujući svoje fabrike sa tržištima Evrope, Afrike i Bliskog istoka.

Za mnoge siromašnije zemlje kineski model saradnje deluje privlačno jer dolazi bez otvorenih političkih uslovljavanja koja često prate zapadne kredite i pomoć. Upravo zato kineski uticaj ubrzano raste u državama koje žele razvoj infrastrukture, ali ne žele mešanje u unutrašnju politiku.

Kina danas izvozi mnogo više od robe - izvozi čitav ekonomski model razvoja.

Istovremeno, Peking na taj način obezbeđuje nova tržišta za svoje kompanije, pristup sirovinama i političke saveznike u trenutku kada globalne tenzije između Kine i Zapada postaju sve izraženije.

Foto: Tanjug/AP

Međutim, kritičari upozoravaju da kineske investicije često stvaraju veliku zavisnost država od kineskog kapitala i kredita. Pojedine zemlje suočile su se sa ogromnim dugovima prema kineskim bankama, dok zapadne vlade upozoravaju da Peking kroz ekonomiju gradi politički uticaj i dugoročnu stratešku kontrolu.

Uprkos tome, činjenica je da se Kina poslednjih godina nametnula kao jedan od najvažnijih investitora u svetu. Dok mnoge zapadne ekonomije usporavaju, kineske kompanije nastavljaju agresivno širenje u energetici, proizvodnji električnih vozila, telekomunikacijama i infrastrukturi.

Posebno je važna činjenica da Kina više ne želi da bude samo „fabrika sveta“, već i centar globalnih finansija, tehnologije i investicija.

Upravo zato Peking sve snažnije promoviše narativ prema kojem kineski uspon nije pretnja svetu, već razvojna prilika. Poruka Si Đinpinga zato nije samo politička izjava, već pažljivo oblikovana ekonomska strategija kojom Kina pokušava da se predstavi kao partner razvoja, stabilnosti i investicija u vremenu velikih globalnih sukoba i neizvesnosti.

(Telegraf Biznis)