Strah od stagflacije guši građane Evrope: ECB upozorava šta ponovo pokreće crni scenario

Geopolitički sukobi, poput rata u Ukrajini i aktuelnog rata između Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, značajno utiču na očekivanja evropskih potrošača u vezi sa inflacijom i ekonomskim rastom, objavila je danas Evropska centralna banka (ECB) u novom blogu svojih ekonomista.

Autori analize navode da su domaćinstva u evrozoni posle izbijanja rata u Iranu ponovo počela da očekuju kombinaciju viših cena i slabijeg ekonomskog rasta, odnosno scenario stagflacije.

Teme za vas

Prema podacima iz ankete Evropske centralne banke o očekivanjima potrošača, prosečna očekivanja inflacije za narednih 12 meseci porasla su u martu 2026. godine za oko 2,5 procentnih poena odmah nakon početka sukoba sa Iranom, dok su očekivanja privrednog rasta istovremeno pogoršana za oko 1,2 procentna poena.

Evropska centralna banka navodi da je obrazac veoma sličan reakciji potrošača nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, kada je rast cena energenata izazvao snažan inflatorni šok širom Evrope.

Ekonomisti centralne banke ipak ocenjuju da je sadašnji pomak ka stagflacionim očekivanjima za sada nešto slabiji nego 2022. godine, delom zato što je inflacija uoči novog sukoba bila niža nego tokom postpandemijskog perioda.

Prema istraživanju, gotovo polovina građana evrozone u martu 2026. godine pažljivo prati kretanje cena, iako je ukupna inflacija i dalje relativno blizu cilja Evropske centrale banke.

Eksperti upozoravaju da bi produženi geopolitički sukobi mogli dodatno da povećaju inflaciona očekivanja, uspore potrošnju i pojačaju pritiske na rast plata, jer radnici pokušavaju da nadoknade pad kupovne moći.

ECB ističe i da poverenje građana u centralnu banku igra ključnu ulogu u stabilizaciji inflacionih očekivanja.

Centralna banka zato ocenjuje da su kredibilitet institucije i komunikacija sa javnošću ključni za očuvanje stabilnosti cena u uslovima povećane geopolitičke i ekonomske neizvesnosti.

(Telegraf Biznis/Tanjug)