Zarađuje čak 5000 evra mesečno a želi da se vrati na Balkan: "Tamna strana" posla uzima danak...

Da li se u regionu može živeti od zanata jednako dobro kao u inostranstvu? Ovo pitanje zapalilo je regionalni Redit, gde je jedan monter dalekovoda pokrenuo lavinu komentara priznašvši da, iako u inostranstvu zarađuje "teške pare", ozbiljno razmišlja o povratku kući jer mu je preko glave terenskog života.

Ono što je usledilo u raspravi otkrilo je detaljne cifre, uslove rada, ali i surovu geografsku realnost kada su u pitanju zarade na Balkanu.

Teme za vas

Plata i do 5.000 evra i život iz kofera

Pokretač teme je objasnio da trenutno radi u režimu "četiri dana na terenu, tri dana kod kuće", ali da mu stalna putovanja teško padaju. Ipak, finansijska strana ove profesije u inostranstvu je više nego primamljiva.

- Moj kolega radi ovaj posao u Nemačkoj. Dvadeset dana je na terenu, deset dana kod kuće i tako u krug. Zarada je brutalna - mesečno izlazi između 4.000 i 5.000 evra neto, a firma mu pokriva sve troškove prevoza i karte do kuće - nadovezao se jedan od korisnika Redita, na šta je autor potvrdio da su i njegova primanja na sličnom nivou.

Međutim, kada se povela priča o povratku i traženju posla u rodnoj Slavoniji, usledio je hladan tuš i jasan savet kolega iz branše: "Beži odatle i pakuj se za Zagreb".

Prema rečima iskusnijih radnika, u glavnom gradu Hrvatske plate za rad na visini, montaže i održavanje telekomunikacionih sistema u velikim firmama kreću se od 1.700 do 1.900 evra u startu. Sa prekovremenim satima i dodacima za teren, iskusni monter bez problema može da dostigne i 2.100 evra neto, piše Dnevno.

Kako izgleda posao?

Za sve one koji bi rado zamenili kancelariju ili volan kamiona za ovu platu, stariji radnici su detaljno opisali šta ih čeka na terenu. Za montere dalekovoda uslov je diploma elektro-struke (električar, elektrotehničar ili elektroinstalater), mada jake firme često primaju i pomoćne radnike koje sami obučavaju.

Sa druge strane, za održavanje baznih stanica mobilne telefonije i postavljanje repetitora, vrata su otvorena i za mašinske tehničare, mehatroničare, pa čak i bravare. Najvažnija stavka je - spremnost na učenje i odsustvo straha od visine.

- Penjanje po baznim stanicama je potpuno bezbedno, oprema i konopci su vrhunski, pa ni nama koji smo bili neiskusni to nije teško padalo - objašnjava jedan od bivših radnika.

Ipak, ovaj posao ima i svoju "tamnu stranu". Redovno održavanje se radi od ponedeljka do petka, ali u slučaju kvara, intervencije su obavezne u bilo koje doba dana i noći.

- Intervencija može da stigne u tri ujutru. Pukne veza na repetitoru koji je na vrhu planine i ti sedaš u terensku Mazdu, Nisan ili Forester i voziš po kozjim stazama. Desilo nam se da idemo u gluvo doba noći na Klek, a lokalci nam usput dobace da gore ima medveda. Premreš od straha, ali posao mora da se završi. Srećom, takvih hitnih izlazaka na teren ima svega dva do tri mesečno - zaključuje ovaj radnik, uz komentar da je posao, uprkos stresu, izuzetno dinamičan i zabavan.

(Telegraf Biznis)