Cene plina bi uskoro mogle da eksplodiraju u Evropi: Hrvatska će tada profitirati

Evropsku uniju bi u narednim mesecima mogla da pogodi nova energetska kriza. Stručnjaci upozoravaju da se Evropa suočava sa sve jačom konkurencijom azijskih država u nabavci tečnog prirodnog gasa (LNG), dok su evropska skladišta i dalje ispod uobičajenih nivoa za ovo doba godine.

Iako je nedavni sporazum između Sjedinjenih Američkih Država i Irana donekle smirio tržišta, analitičari upozoravaju da to ne znači kraj problema. Ako tokom leta poraste potražnja za energijom u Aziji, Evropa bi mogla da se nađe u direktnom nadmetanju za iste pošiljke gasa, što bi ponovo moglo da pogura cene gasa i električne energije.

Teme za vas

Najveći izazov predstavljaju Kina, Južna Koreja i Vijetnam, zemlje koje imaju snažno centralizovane sisteme nabavke energenata. Za razliku od Evropske unije, njihove vlade mogu brzo da donose odluke i koordinisano kupuju velike količine gasa na svetskom tržištu.

Sve zavisi od njih: Evropsko tržište prepušteno privatnim kompanijama

Evropska unija sa druge strane zavisi od desetina privatnih kompanija iz 27 država članica koje samostalno odlučuju o kupovini energenata. Upravo zbog takvog tržišnog modela Brisel ima vrlo ograničen uticaj na to kako će se evropske firme ponašati u slučaju nove nestašice.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Evropska komisija je pokušala da uspostavi zajedničku platformu za nabavku gasa kako bi članice zajednički pregovarale sa dobavljačima i ostvarile povoljnije cene. Međutim, projekat nije ostvario očekivane rezultate jer su najveće evropske energetske kompanije uglavnom nastavile samostalno da ugovaraju isporuke. Zbog toga Brisel danas nema efikasan mehanizam kojim bi koordinisao nabavku u slučaju novog poremećaja na tržištu.

Prema pravilima Evropske unije, države članice do decembra moraju da napune skladišta gasa na najmanje 80 odsto kapaciteta. To se po pravilu radi tokom leta, kada su cene niže i kada trgovci kupuju gas za zimske mesece. No, ove godine situacija je drugačija. Letnje cene ostale su neuobičajeno visoke, pa je interes za skladištenje znatno manji nego prethodnih godina. Zbog toga su evropske zalihe trenutno ispod petogodišnjeg proseka.

Analitičari upozoravaju da bi dodatni problem moglo da predstavlja izuzetno toplo leto u Aziji. Više temperature znače veću potrošnju električne energije za klimatizaciju, a time i povećanu potražnju za prirodnim gasom.

Nova trka za LNG: Kina diktira tempo

Ako azijske države krenu u veću kupovinu na takozvanom "spot" tržištu, gde se energenti kupuju po dnevnim tržišnim cenama, Evropa će biti prisiljena da se takmiči za iste isporuke. Takav scenario mogao bi da izazove novu utrku za LNG, pri čemu bi evropske države morale da nude sve više cene kako bi osigurale dovoljne količine gasa za zimu.

Prema procenama evropske Agencije za saradnju energetskih regulatora (ACER), Evropska unija će ove godine morati da uveze i do 13 odsto više tečnog prirodnog gasa nego prošle godine kako bi ispunila ciljeve punjenja skladišta. To će biti posebno teško ako proizvodnja u Persijskom zalivu ne bude rasla očekivanom dinamikom ili ako ponovo dođe do geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku.

Posebna neizvesnost i dalje vlada oko Kine. Poslednjih meseci najveći svetski uvoznik energije smanjio je kupovinu tečnog gasa i koristio sopstvene zalihe, čime je privremeno stabilizovao svetsko tržište. Međutim, kineske rezerve su poslednjih meseci znatno smanjene. Ako Peking ponovo krene u masovnu kupovinu na otvorenom tržištu, pritisak na cene mogao bi vrlo brzo ponovo da eskalira.

Dok države poput Kine mogu koordinisano da upravljaju nabavkom energenata, Evropska unija se i dalje oslanja na slobodno tržište i odluke privatnih kompanija, što bi u slučaju nove globalne nestašice moglo da joj predstavlja ozbiljan hendikep.

Hrvatska kao regionalno energetsko čvorište

U ovim okolnostima, LNG terminal u Omišlju postao je ključno energetsko čvorište Republike Hrvatske za uvoz tečnog prirodnog gasa. Sa nedavnim proširenjem, maksimalni kapacitet regasifikacije iznosi 6,1 milijardu kubnih metara gasa godišnje, čime terminal osigurava stabilno snabdevanje Hrvatske i šire srednjoevropske regije.

Nedavnim proširivanjem gasovoda jača se uloga Hrvatske kao transportnog pravca za Mađarsku i Sloveniju, a nakon potpisivanja sporazuma o izgradnji gasovoda Južna interkonekcija, i za Bosnu i Hercegovinu.

Osvrnuvši se na dovršenu deonicu gasovoda Zabok-Lučko, hrvatski premijer Andrej Plenković istakao je da će po završetku celog projekta kapacitet transporta prema Sloveniji porasti sa 256 miliona kubika gasa godišnje na čak 1,5 milijardi. Takođe, kada se dovrše pravci Bosiljevo – Sisak i Sisak – Kozarac prema mađarskoj granici, kapacitet transporta prema Mađarskoj biće 3,5 milijarde kubika gasa.

- Ulaganjima su se kapaciteti LNG terminala u Omišlju povećali sa 2,9 na 6,1 milijardi kubika gasa godišnje. Hrvatska potrošnja je oko 2,8 milijardi, tako da je proširenjem Hrvatska dobila kapacitete da postane regionalni transportni pravac i čvorište - zaključio je Plenković.

(Telegraf Biznis/Dnevno)