Zlato ponovo postaje oružje: Centralne banke gomilaju rezerve, a svet se sprema za novu finansijsku eru

Kada je posle izbijanja rata na Bliskom istoku turska centralna banka prodala ili plasirala oko 130 tona zlata kako bi odbranila nacionalnu valutu i ublažila posledice energetskog šoka, mnogi su taj potez posmatrali kao izolovan slučaj. Međutim, Evropska centralna banka (ECB) sada tvrdi da nije reč o izuzetku, već o dubokoj promeni koja zahvata globalni monetarni sistem.

U najnovijem izveštaju o međunarodnoj ulozi evra, ECB navodi da zlato više nije samo pasivna rezerva u trezorima, već strateško oružje u vremenima ratova, sankcija, valutnih kriza i geopolitičkih sukoba.

Teme za vas

„Geopolitičke tenzije i dalje podstiču snažnu potražnju centralnih banaka za zlatom“, izjavila je predsednica ECB-a Kristin Lagard, dodajući da promene u svetskom geopolitičkom okruženju naglašavaju značaj jačanja međunarodne uloge evra.

Gotovo svaka druga centralna banka planira da kupuje još zlata

Istraživanje Svetskog saveta za zlato pokazalo je da skoro svaka druga centralna banka planira da poveća zlatne rezerve tokom narednih godinu dana.

ECB objašnjava da je ključni trenutak bio 2022. godina i zamrzavanje velikog dela ruskih deviznih rezervi posle invazije na Ukrajinu.

Za razliku od deviznih rezervi koje se drže u inostranstvu, zlato se ne može jednostavno blokirati političkom odlukom druge države.

Zato ne čudi što su među najvećim kupcima upravo zemlje koje smatraju da bi jednog dana mogle da budu izložene sankcijama ili geopolitičkim pritiscima.

Od početka rata u Ukrajini: Kina je povećala rezerve za više od 350 tona zlata; Poljska za oko 320 tona; Turska za približno 220 tona; Indija za oko 130 tona.

Među najvećim kupcima prošle godine bile su Poljska, Kazahstan, Brazil, Kina i Turska.

Turska i Rusija prodavale zlato tokom krize

Zanimljivo je da se zlatne rezerve koriste i kada kriza već izbije.

Posle rata na Bliskom istoku, turska centralna banka prodala je ili plasirala oko 130 tona zlata, jedan od najvećih padova rezervi poslednjih godina, kako bi zaštitila valutu i ublažila rast troškova uvoza energije.

Prema navodima ECB-a, Rusija je tokom 2026. godine takođe među poznatim prodavcima zlata, navodno kako bi finansirala rat u Ukrajini, piše Poslovni.

Zlato prvi put prestiglo američke obveznice

Krajem 2025. godine dogodila se istorijska promena.

Zlato je po tržišnoj vrednosti prvi put posle više decenija preteklo američke državne obveznice i postalo najveća pojedinačna rezervna imovina centralnih banaka.

Njegov udeo dostigao je 27 odsto globalnih zvaničnih rezervi, dok su američke državne obveznice pale na 22 odsto, a imovina denominovana u evrima činila je 15 procenata.

ECB smatra da iza ove promene ne stoji samo rast cene zlata, već i višegodišnja strategija centralnih banaka da promene strukturu svojih rezervi.

Kina želi da potisne dolar

Istovremeno, Kina sve otvorenije promoviše svoju valutu.

Početkom februara kineski predsednik Si Đinping pozvao je da juan (renminbi) postane globalna rezervna valuta, što predstavlja jednu od njegovih najjasnijih poruka o kineskim monetarnim ambicijama.

ECB navodi da je promet preko kineskog sistema međunarodnih plaćanja CIPS porastao za više od trećine tokom perioda oko izbijanja rata na Bliskom istoku.

Pojedini brodovi koji su prolazili kroz Hormuški moreuz plaćanja su obavljali u juanima ili čak putem kriptoimovine.

U igru ulaze i stablekoini

Alternativne finansijske kanale više ne grade samo države.

Početkom prošle godine pokrenut je A7A5, stablekoin vezan za rusku rublju, namenjen olakšavanju međunarodnih transakcija pod sankcijama.

ECB upozorava da digitalna imovina sve više ulazi u prostor koji je do sada bio rezervisan za tradicionalni finansijski sistem.

Posebno je zanimljiv podatak da je Teter, najveći svetski izdavalac stablekoina, tokom 2025. godine kupio više od 100 tona zlata, više nego bilo koja pojedinačna centralna banka te godine.

Pored toga, privatni investitori kupili su gotovo 2.200 tona zlata, odnosno oko polovinu ukupne svetske potražnje.

Svet se priprema za eru trajnih sukoba i sankcija

Prema proceni ECB-a, aktuelna trka za zlatom nije samo posledica straha od inflacije.

Države, centralne banke i novi digitalni finansijski igrači pripremaju se za svet u kojem će geopolitički sukobi, sankcije i fragmentacija međunarodnog finansijskog sistema postati nova realnost.

U takvom svetu, zlato ponovo preuzima ulogu koju je nekada imalo - poslednjeg univerzalnog sredstva poverenja kada poverenje u druge oblike imovine počne da slabi.

(Telegraf Biznis)