Tri scenarija za budućnost planete: Ekonomista sa Harvarda pozorava na novi, veoma "ružan" poredak

Jedan od najuticajnijih savremenih ekonomista za globalizaciju, industrijsku politiku i razvoj Dani Rodrik sa Harvard univerziteta izjavio je danas, na 21. Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu, da ćemo ako geopolitika postane dominantan okvir u svetu, od tri moguća scenarija, imati veoma "ružan" ekonomski poredak.

Rodrik je rekao da se nalazimo u tranziciji između između tri moguća scenarija - dobrog, lošeg i ružnog i da nije baš jasno u kom pravcu sada idemo.

Teme za vas

- Kada govorimo o budućnosti globalnog ekonomskog poretka u smislu dobrog, lošeg i ružnog. Dakle, postoje tri moguća scenarija. Loš, mislim, je neka vrsta povratka u međuratni period - povratak ekstremnom bilateralizmu i kolapsu trgovine. Ne mislim da će se to dogoditi. Mislim da je svetska ekonomija previše integrisana. Cena bi bila previsoka, tako da ukoliko ne dođe do velikog šoka i velikog globalnog geopolitičkog sukoba, ne mislim da je loš scenario verovatan - rekao je Rodrik na plenarnom panelu "Novi globalni ekonomski poredak" (NGEP) u Sava centru.

Kako je rekao, "ružni" scenario je, sa druge strane, mnogo verovatniji.

- Ružni scenario je onaj u kome imamo sve više geopolitičkih tenzija širom sveta, koje dominiraju razmišljanjem kreatora politike o svetskoj ekonomiji. I postaju primarni način na koji kreatori politike razmišljaju o međunarodnoj ekonomiji. Sa druge strane, mi ekonomisti uvek razmišljamo o dobicima od trgovine kao o pozitivnom zbiru. Geopolitika je uvek nulti zbir. Sve što ja dobijem, neko drugi gubi i obrnuto. Zato mislimo da počnemo da razmišljamo o tome. Ako geopolitika postane dominantan okvir, onda ekonomska interakcija postaje oružje -  rekao je Rodrik.

Ne očekuje da će u tom slučaju doći do kolapsa globalnog ekonomskog poretka, ali da bismo imali, kako je naveo, veoma "ružan" ekonomski poredak.

Napominje da postoji i "dobar" scenario koji vidi kao neku vrstu povratka duhu "bretonvudske ere".

- Gde mislim da je postojalo mnogo uravnoteženije razumevanje prioriteta međunarodnog ekonomskog razvoja, međunarodne socijalne kohezije odnosno domaćih ekonomskih proriteta i zahteva međunarodne ekonomije. Neka vrsta veće ravnoteže između domaćih i međunarodnih agendi, koje mislim da karakterišu bretonvudski period. Dakle, u zavisnosti od toga na kojoj strani kreveta se probudim, mislim da li ću završiti u ružnom ili u dobrom scenariju, ali u svakom slučaju mislim da smo u trenutku tranzicije i nije baš jasno u kom pravcu idemo - rekao je Rodrik.

(Telegraf Biznis/Tanjug)