ALARM ZA SRBIJU: Model koji nas je godinama vukao napred više ne funkcioniše, da li se ulazi u zamku

Srbija i dalje beleži privredni rast, ali ekonomisti upozoravaju da brojke više ne govore celu priču. Model razvoja koji se poslednjih godina oslanjao na državne infrastrukturne projekte i rast potrošnje polako dostiže svoje granice, dok privatni sektor gubi zamajac, kako prenosi RTS.

Ako se ništa ne promeni, zemlja bi mogla da upadne u takozvanu "zamku srednje razvijenosti", stanje u kojem privreda godinama raste presporo da bi sustigla najrazvijenije države.

Teme za vas

Privatni sektor gubi zamajac

Ekonomisti upozoravaju da ključni problem nije to što Srbija ne raste, već kako raste.

U poslednjim godinama rast je u velikoj meri bio oslonjen na javne investicije, infrastrukturu i potrošnju, dok privatni sektor, koji bi trebalo da bude glavni motor dugoročnog razvoja, ne pokazuje dovoljno snažan zamah.

To znači da privreda u sve većoj meri zavisi od državnih projekata i spoljnog zaduživanja, umesto od kompanija koje stvaraju proizvode više dodate vrednosti, izvoze i otvaraju visokoproduktivna radna mesta.

Šta je “zamka srednje razvijenosti”?

Ovaj pojam se koristi za zemlje koje uspeju da naprave veliki iskorak iz siromaštva u srednji nivo razvijenosti, ali onda zaglave u sporom rastu i ne uspevaju da se približe najrazvijenijim ekonomijama.

U praksi to znači da rast BDP-a postoji, ali nije dovoljan da se sustigne Zapad. U isto vreme plate rastu, ali i troškovi života i produktivnost zaostaje za EU, dok ekonomija ostaje zavisna od jeftine radne snage i stranih investicija niskog ili srednjeg nivoa tehnologije.

Drugim rečima, zemlja “stoji u mestu dok izgleda kao da ide napred”.

Gde je najveći rizik za Srbiju?

Najveći izazov, prema oceni stručnjaka, jeste struktura rasta.

Srbija je u prethodnoj deceniji privukla veliki broj stranih investicija, posebno u proizvodnji, auto-industriji i industrijama zasnovanim na radu.

Međutim, globalni trendovi se menjaju jer automatizacija smanjuje prednost jeftine radne snage. AI i digitalizacija menjaju industrijsku proizvodnju, konkurencija za investicije se pojačava, posebno u regionu, dok kapital sve više ide u zemlje sa jačim inovacionim sektorom.

To znači da model “jeftina radna snaga i strane fabrike” postaje sve manje održiv kao jedini stub razvoja.

Zašto privatni sektor postaje ključan

Ekonomisti godinama upozoravaju da bez jačanja domaćeg privatnog sektora nema dugoročnog iskoraka.

Razvijene ekonomije ne počivaju na tome koliko država gradi puteve, već koliko domaće kompanije razvijaju proizvode, u kojoj meri izlaze na strana tržišta, koliko ulažu u istraživanje i razvoj i kako stvaraju brendove i intelektualnu svojinu.

U tom smislu, Srbija se i dalje nalazi u fazi u kojoj je udeo domaćih kompanija sa visokom dodatom vrednošću relativno mali.

Šta to znači za građane?

Ovakvi makroekonomski trendovi ne vide se odmah, ali se osećaju kroz svakodnevni život.

Ako se struktura rasta ne promeni, moguće posledice su sporiji rast plata u budućnosti, veća zavisnost od javnog sektora, ograničen napredak standarda u odnosu na EU, odlazak mladih stručnjaka u razvijenije ekonomije, kao i veća osetljivost na globalne krize.

Drugim rečima, životni standard može da raste, ali sporije nego u zemljama koje uspeju da pređu u višu fazu razvoja.

Šta bi mogao da bude izlaz?

Rešenje, prema oceni ekonomista, nije u odricanju od postojećeg modela, već u njegovom proširenju.

To pre svega znači jačanje domaćih inovacionih kompanija, veće ulaganje u znanje i produktivnost, podsticanje izvoza sa većom dodatom vrednošću, razvoj sektora koji nisu zasnovani samo na radu, već na znanju i tehnologiji.

Srbija je u prethodnoj deceniji napravila snažan iskorak u rastu BDP-a, ali naredna faza, kako upozoravaju stručnjaci, biće znatno zahtevnija - prelazak iz rasta zasnovanog na investicijama u rast zasnovan na produktivnosti.

(Telegraf Biznis/RTS)