Hiljadama puta skuplji od dijamanta: Ovo je najopasniji i najređi metal na svetu za kojim lude svetske sile

Jedan od najređih metala na našoj planeti, kalifornijum, predstavlja veštački stvoreni radioaktivni element koji je nemoguće pronaći u slobodnoj prirodi. Za razliku od zlata ili srebra, do njega se ne dolazi tradicionalnim rudarskim iskopavanjima niti ga kriju prirodna ležišta, već se stvara isključivo unutar strogo kontrolisanih nuklearnih reaktora. Upravo zbog ovog ekstremno komplikovanog procesa dobijanja i minimalnih zaliha, kalifornijum ima status neprocenjivog dragulja u modernoj nauci i visokoj tehnologiji.

Proizvodnja i astronomska cena

Snabdevanje ovim elementom kontrolišu samo dve svetske sile – Sjedinjene Američke Države i Rusija. Godišnji nivo globalne proizvodnje meri se u jedva primetnim, mikroskopskim količinama (manje od pola grama godišnje na celom svet). Zbog toga cena određenih izotopa može da dostigne vrtoglavih 25 do 27 miliona dolara za samo jedan jedini gram, što ga čini hiljadama puta skupljim od najčistijih dijamanata.

Teme za vas

Pored toga, ovaj metal je toliko radioaktivan da je u stanju da emituje smrtonosne količine zračenja ako se njime ne rukuje pomoću robotskih ruku i debelih štitova od olova i vode.

Široka primena u senci opasnosti

Izotop kalifornijum-252 drži titulu najvažnijeg i najpoznatijeg izotopa jer funkcioniše kao neverovatno moćan emiter neutrona. Njegova primena obuhvata visokospecijalizovane grane – od naprednih naučnih eksperimenata i nuklearne medicine (gde se koristi za agresivno uništavanje pojedinih vrsta tumora kada druge terapije zakažu), pa sve do provere materijala, optimizacije industrijskih procesa i nuklearne energetike. Kako ističe Nacionalna laboratorija Ok Ridž (Oak Ridge National Laboratory), on je ključan i za dubinsku analizu sastava cementa i uglja, detekciju skrivenog eksploziva na aerodromima, pronalaženje vodenih i naftnih slojeva u dubini bušotina, kao i za testiranje ispravnosti delova za avione i svemirske letelice bez njihovog oštećenja.

Istorijat: Kako je nastao?

Ovaj element je zvanično rođen 1950. godine u Berkliju (Berkeley), u Kaliforniji, po čemu je ponosno i dobio ime. Tim vizionara i naučnika koji su činili Stenli Tompson, Kenet Strit, Albert Giorso i čuveni nobelovac Glen Siborg, uspeo je da ga sintetiše tako što je u ciklotronu (akceleratoru čestica) bombardovao element kirijum alfa-česticama. Zanimljivo je da su naučnici uspeli da stvore jedva vidljivu količinu od oko 5.000 atoma kalifornijuma tokom tog prvog eksperimenta.

Sintetički naspram prirodnih metala: Ko je kralj Zemljine kore?

Da bismo razumeli pojam retkosti, moramo napraviti jasnu granicu između metala stvorenih u laboratoriji i onih koji prirodno nastaju. Ako posmatramo isključivo elemente koje možemo iskopati iz Zemljine kore, titulu najređeg prirodnog metala ponosno nosi osmijum.

Osmijum – prirodni rekorder u retkosti

Kao član porodice platinskih metala, osmijum važi za najgušći i najteži stabilni element koji postoji u prirodi. Izuzetno se teško pronalazi i uglavnom se dobija kao sporedni proizvod tokom prerade ruda nikla i bakra. Glavna mesta eksploatacije nalaze se u Južnoafričkoj Republici, Rusiji, SAD, Kanadi i Kazahstanu.

Njegovo prisustvo na Zemlji je toliko zanemarljivo da se izražava u delovima na milion. Plastično objašnjeno: u jednoj toni stene često se nalazi manje osmijuma nego što teži pojedinačno zrno peska na plaži. Zbog svoje ekstremne otpornosti na habanje, koristi se za vrhove nalivpera, električne kontakte i u delovima gde je trenje ogromno.

Zašto su ovi materijali ključ budućnosti?

Primeri osmijuma i kalifornijuma jasno pokazuju da vrednost nekog metala u 21. veku više ne diktira industrija nakita ili prosta trgovina na berzama. U savremenom svetu, najveću vrednost imaju oni materijali koji su dostupni u kapima ili miligramima, ali poseduju unikatne fizičke i hemijske osobine sposobne da pokrenu revoluciju u medicinskom lečenju, svemirskim istraživanjima i energetskoj bezbednosti čovečanstva.

(Telegraf Biznis)