Cene hrane se "smiruju": Pojeftinile žitarice i mleko, ali ove dve grupe namirnica još nisu dostigle pik

Svetske cene hrane u junu zadržale su se gotovo na nivou iz maja, uz pojeftinjenje žitarica, mleka i mlečnih proizvoda, te rast cena mesa i biljnih ulja, saopštila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

FAO-ov indeks cena korpe osnovnih prehrambenih proizvoda iznosio je u junu u proseku 130,3 boda, što je 0,3 odsto manje nego u maju.

Teme za vas

Time se potvrđuje stabilizacija cena nakon snažnijeg rasta u ranijim mesecima. U maju je indeks bio niži za 0,2 odsto, dok je u aprilu hrana poskupela za 2,5 odsto, najviše zbog rasta cena žitarica.

U junu su cene žitarica pale za 3,5 odsto u odnosu na maj. Pšenica je pojeftinila za 4,4 odsto, pod uticajem brzog napretka žetve i povoljnih izgleda za prinos u regiji Crnog mora.

Na cene pšenice uticali su i jači dolar te pad cena energenata, povezan s očekivanjima smirivanja napetosti oko Ormuskog moreuza.

Još je snažnije pojeftinio kukuruz, za 6,2 odsto. FAO to povezuje s očekivanjima obilne ponude iz Južne Amerike i slabijom potražnjom proizvođača etanola.

Najveći pad u FAO-ovoj korpi zabeležio je šećer. Indeks cena šećera pao je za 5,7 odsto u odnosu na maj, zbog nižih cena etanola na brazilskom tržištu i slabljenja brazilskog reala.

Niže su bile i cene mleka i mlečnih proizvoda. Indeks je pao za 1,5 odsto, uz pojeftinjenje obranog i punomasnog mleka u prahu te maslaca.

Pad cena sira traje već gotovo godinu dana jer ponuda i dalje nadmašuje potražnju.

S druge strane, biljna ulja su u junu znatno poskupela. Indeks cena biljnih ulja porastao je za 3,8 odsto u odnosu na maj, jer je snažna potražnja u sektoru biogoriva podigla cene palminog i repičinog ulja.

Cene suncokretovog ulja ostale su približno na majskom nivou.

Cene mesa porasle su blaže, za 0,5 odsto u odnosu na prethodni mesec. Poskupljenje živinskog mesa nadmašilo je niže cene govedine i svinjetine.

U posebnom izveštaju o ponudi i potražnji na tržištu žitarica FAO procenjuje da će svetska proizvodnja žitarica u sezoni 2026/2027. iznositi 2,98 milijardi tona, što bi bilo 1,9 odsto manje nego u sezoni koja je upravo završena.

Pad proizvodnje prvenstveno se pripisuje slabijem očekivanom prinosu pšenice. FAO procenjuje da će globalna proizvodnja pšenice pasti za 4,3 odsto, na 806,5 miliona tona, zbog uticaja klimatskog fenomena El Ninjo (El Niño) na urod u Australiji.

Potrošnja žitarica u novoj sezoni trebala bi da poraste za 0,3 odsto i dostigne 2,96 milijardi tona.

Svetske zalihe žitarica na kraju sezone 2026/2027. trebale bi da iznose 957,8 miliona tona, što bi bilo 0,9 odsto više nego u prethodnoj sezoni.

Podaci FAO-a pokazuju da se globalne cene hrane zasad smiruju, ali i da tržište ostaje osetljivo na energente, valutna kretanja, potražnju za biogorivima i klimatske promene. Posebno je važan očekivani pad proizvodnje pšenice, jer bi mogao ponovo da izazove pritisak na cene ako se vremenski uslovi dodatno pogoršaju.

(Telegraf Biznis/Biznis.ba)