Kupili ste zlato ili tek planirate? Pominje se cena od 6.000 dolara, evo šta to znači za vaš novac

Cena zlata ponovo je u centru pažnje velikih banaka, centralnih banaka i malih investitora. Dok se plemeniti metal trenutno kreće oko 4.160 dolara po unci, na tržištu se sve glasnije pominje nivo od čak 6.000 dolara, kako prenosi Dnevni avaz.

Za prosečnog građanina pitanje je jednostavno: ako ste već kupili zlato ili tek razmišljate o tome, koliko biste zaista mogli da dobijete i gde se krije rizik?

Teme za vas

Zlato je uvek bilo garancija sigurnosti

Zlato je vekovima važilo za utočište u kriznim vremenima, ali poslednjih godina sve više postaje i jedna od glavnih investicionih tema.

Razlog je jednostavan. Centralne banke povećavaju interesovanje za plemeniti metal, geopolitički rizici ne jenjavaju, poverenje u tradicionalne valute prolazi kroz nove testove, a građani širom sveta pokušavaju da pronađu način da sačuvaju vrednost ušteđevine.

Sada se pojavljuje brojka koja privlači posebnu pažnju - 6.000 dolara za uncu zlata.

Kako prenose regionalni mediji, pozivajući se na najnovija očekivanja sa tržišta, među velikim finansijskim institucijama postoje procene prema kojima bi zlato u narednom periodu moglo da se približi tom nivou.

Ali šta to konkretno znači za čoveka koji ne upravlja milijardama, već je možda kupio jednu pločicu, nekoliko dukata ili uložio deo životne ušteđevine?

Ako imate 1.000 evra u zlatu, računica na prvi pogled deluje primamljivo

Cena zlata danas se kreće oko 4.160 dolara po trojskoj unci.

Ukoliko bi zaista stigla do 6.000 dolara, govorili bismo o rastu od približno 44 odsto u dolarima.

Najjednostavnije rečeno, kada bi se takav rast potpuno preslikao na vrednost nečije investicije, 1.000 evra uloženih u zlato teoretski bi moglo da vredi oko 1.440 evra.

Investicija od 5.000 evra, po istoj pojednostavljenoj računici, mogla bi da poraste na približno 7.200 evra.

Kod 10.000 evra, govorili bismo o teorijskoj vrednosti od oko 14.400 evra.

Međutim, stvarni život nije tako jednostavan.

Zašto vaših 1.000 evra možda neće postati 1.440?

Prvi razlog je valuta.

Zlato se na svetskom tržištu kotira u američkim dolarima, dok građanin Srbije najčešće razmišlja u dinarima ili evrima.

Ako dolar u međuvremenu oslabi prema evru, deo rasta cene zlata može biti „pojeden“ valutnim kretanjem. Ako dolar ojača, efekat za evropskog investitora može biti povoljniji.

Drugi razlog je razlika između cene po kojoj zlato kupujete i cene po kojoj ga kasnije možete prodati.

Fizičko investiciono zlato ne kupuje se uvek tačno po berzanskoj ceni. Postoje premije, marže trgovaca i razlika između kupovne i prodajne vrednosti.

Zato rast zlata od 10 odsto na svetskoj berzi ne znači nužno da će svaki mali investitor istog trenutka ostvariti identičnih 10 odsto profita.

Da li je sada kasno za kupovinu?

To je pitanje na koje niko ozbiljan ne može da odgovori jednostavnim „da“ ili „ne“.

Upravo sada postoje veoma različite prognoze velikih finansijskih institucija.

Dok pojedine procene vide prostor za rast prema 6.000 dolara, druge su opreznije i ciljaju znatno niže nivoe.

To znači da na tržištu ne postoji saglasnost da zlato ima zagarantovan put naviše.

I to je možda najvažnija poruka za malog investitora: prognoza nije obećanje.

Cena zlata može da raste, ali može i da prolazi kroz oštre korekcije. Čak i dugoročno snažan trend može uključivati mesece ozbiljnih padova.

Zašto centralne banke kupuju zlato?

Upravo ponašanje centralnih banaka predstavlja jedan od glavnih razloga zbog kojih optimisti veruju da priča o rastu nije završena.

Za centralnu banku zlato nije isto što i kratkoročna investicija malog građanina.

Ono služi kao rezervna imovina, zaštita u kriznim vremenima i način diversifikacije rezervi. Posebno u svetu u kojem rastu geopolitičke tenzije i rizik od finansijskih sankcija, fizičko zlato dobija dodatnu stratešku težinu.

Kada veliki državni kupci povećavaju tražnju, to može predstavljati dugoročnu podršku tržištu.

Ali ni centralne banke nisu garancija da će cena ići samo u jednom smeru.

Šta bi 6.000 dolara značilo za one koji već imaju zlato?

Za ljude koji su kupovali po znatno nižim cenama, novi rast mogao bi dodatno da poveća već postojeću dobit.

Međutim, tada se pojavljuje druga dilema: kada prodati?

Investitor koji čeka „još samo malo“ može propustiti povoljan trenutak. Onaj ko proda prerano može gledati kako cena nastavlja da raste.

Zato se zlato tradicionalno češće posmatra kao dugoročna zaštita dela imovine nego kao sredstvo za brzo bogaćenje.

A šta je sa nakitom?

Ovde je potrebna posebna opreznost.

Rast svetske cene zlata ne znači da će prsten, lančić ili narukvica automatski pratiti isti procenat rasta.

Kod nakita kupac plaća i izradu, dizajn, brend, trgovačku maržu i druge troškove. Prilikom prodaje, otkupna cena može biti zasnovana pre svega na količini i finoći samog zlata.

Zato nakit i investiciono zlato nisu ista stvar.

Za nekoga ko zlato posmatra isključivo kao ulaganje, poluge i određene investicione kovanice imaju drugačiju logiku od nakita kupljenog za nošenje.

Najveća zamka je strah da ćete „propustiti voz“

Kada cena neke imovine snažno raste, javlja se poznat psihološki efekat: ljudi počinju da kupuju ne zato što razumeju investiciju, već zato što se plaše da će svi drugi zaraditi bez njih.

Upravo tada mali investitori često ulaze po veoma visokim cenama.

Zbog toga brojka od 6.000 dolara zvuči atraktivno, ali sama po sebi nije dovoljan razlog da neko celu ušteđevinu prebaci u zlato.

Posebno ne novac koji mu može biti potreban za nekoliko meseci, fond za hitne slučajeve ili sredstva od kojih zavisi svakodnevni život.

Šta prosečan građanin treba da prati?

Za nekoga u Srbiji ko već ima zlato ili razmišlja o kupovini, nisu važna samo dramatična predviđanja velikih banaka.

Treba pratiti kretanje same cene zlata, odnos dolara i evra, kupovne i prodajne cene kod trgovaca, troškove čuvanja i likvidnost konkretnog proizvoda koji kupuje.

Jer zlato na 6.000 dolara moglo bi da donese veliku dobit onima koji su u investiranje ušli ranije.

Ali između naslova „zlato ide na 6.000“ i stvarnog novca koji investitor jednog dana dobije na račun postoji čitav niz faktora.

Zato je za prosečnog građanina možda važnije pitanje od „koliko zlato može da poraste“ sledeće: koliko rizika može da podnese i koliko dugo može da čeka?

(Telegraf Biznis/Dnevni avaz)