Srbiji preti nova bitka za investicije i radna mesta? Komšije hitno traže jeftiniju struju za fabrike!

Cena struje mogla bi da postane jedno od ključnih oružja u novoj evropskoj borbi za fabrike, investicije i radna mesta. Hrvatski poslodavci traže hitno uvođenje mehanizma koji bi energetski intenzivnoj industriji omogućio niže troškove električne energije, upozoravajući da konkurentske zemlje već koriste takve modele, kako prenosi Lider media.

Za Srbiju se zato nameće važno pitanje: šta se događa ako fabrike u neposrednom okruženju dobiju jeftiniju energiju i time postanu privlačnije investitorima?

Teme za vas

Industrija zahteva velike količine energije

Hrvatsko udruženje poslodavaca zatražilo je hitno uvođenje evropskog CISAF mehanizma za smanjenje troškova električne energije energetski intenzivnoj industriji, upozoravajući da pitanje više nije samo cena struje, već konkurentnost čitave privrede.

Kako prenose hrvatski mediji, poslodavci smatraju da bi odlaganje takvih mera moglo dodatno da oslabi domaću industriju u odnosu na kompanije iz država koje već koriste raspoložive evropske mehanizme podrške.

U središtu problema nalaze se fabrike kojima električna energija predstavlja veliki deo ukupnih troškova poslovanja.

To se posebno odnosi na industrijske grane koje troše ogromne količine energije i koje teško mogu da apsorbuju dugotrajan rast troškova bez posledica po cenu proizvoda, investicije ili zaposlenost.

Komšije traže hitnu reakciju

Iz Hrvatskog udruženja poslodavaca upozoravaju da su pojedine članice Evropske unije već počele da koriste mogućnosti koje pruža novi evropski okvir državne pomoći.

Reč je o CISAF-u, odnosno okviru koji treba da podrži industriju i tranziciju ka čistijoj ekonomiji, a koji državama članicama otvara prostor za određene mere pomoći kompanijama izloženim visokim troškovima energije i snažnoj međunarodnoj konkurenciji.

Hrvatski poslodavci zato traže da i njihova zemlja reaguje brzo. Njihova poruka je jasna: ako fabrike u drugim evropskim državama posluju sa nižim troškovima električne energije, domaća industrija može da izgubi deo konkurentske prednosti.

Struja više nije samo račun - postaje pitanje investicija

Za prosečnog građanina cena električne energije najčešće znači iznos na mesečnom računu, za fabriku je računica mnogo veća.

Kod energetski intenzivnih kompanija cena struje direktno utiče na troškove proizvodnje, konačnu cenu proizvoda i sposobnost kompanije da se takmiči na domaćem i stranom tržištu.

Ako je proizvodnja u jednoj zemlji značajno skuplja nego u drugoj, investitor može da odloži proširenje pogona, smanji proizvodnju ili novu investiciju usmeri na konkurentsku lokaciju.

Upravo zato pitanje cene energije sve više izlazi iz domena energetike i postaje deo industrijske politike.

Kakav je signal za Srbiju?

Zahtev hrvatskih poslodavaca formalno se odnosi na Hrvatsku i mogućnosti koje ta zemlja ima kao članica Evropske unije.

Ipak, potencijalne posledice regionalne trke za jeftiniju energiju važne su i za Srbija.

Srbija se za nove industrijske investicije ne takmiči samo sa velikim evropskim ekonomijama. Takmiči se i sa zemljama neposrednog okruženja.

Kada kompanija odlučuje gde će otvoriti fabriku ili proširiti postojeću proizvodnju, u računicu ulaze troškovi rada, dostupnost radnika, porezi, subvencije, logistika, blizina tržišta i, sve više, cena energije.

Ako države regiona počnu da koriste nove modele podrške kako bi svojim fabrikama obezbedile povoljnije uslove, konkurencija za kapital mogla bi dodatno da se zaoštri.

Jeftinija struja može da odluči gde ide nova fabrika

Zamislimo kompaniju koja bira između nekoliko lokacija u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.

Plate mogu biti slične. Transportni pravci približno jednako dobri. Poreski podsticaji konkurentni.

Ali ako je račun za energiju na jednoj lokaciji dugoročno znatno niži, konačna odluka može da ode upravo na tu stranu.

Kod velikih industrijskih sistema razlika se ne meri stotinama evra, može se meriti milionima.

Zbog toga evropske države sve više pokušavaju da pronađu način da zaštite industriju od visokih troškova, a da istovremeno podstaknu ulaganja u dekarbonizaciju i čistiju proizvodnju.

Ulog nisu samo fabrike, već i radna mesta

Kada industrija gubi konkurentnost, posledice se ne završavaju na bilansima velikih kompanija.

Iza jedne fabrike često stoji čitav lanac dobavljača - transportne kompanije, mala i srednja preduzeća, servisi, lokalni proizvođači.

To su hiljade direktnih i indirektnih radnih mesta.

Zato hrvatski poslodavci pitanje cene električne energije povezuju sa mnogo širom ekonomskom slikom.

Ako domaća proizvodnja postane preskupa u odnosu na konkurenciju, kompanije teže ulažu, izvoznici gube tržište, a novi investitori traže povoljnije lokacije.

Skupa energija na kraju može stići i do potrošača

Postoji još jedan razlog zbog kojeg ova tema nije važna samo direktorima velikih industrijskih sistema.

Trošak energije ulazi u cenu proizvodnje. Ako fabrika više plaća struju, deo tog troška može pokušati da prenese na kupca kroz višu cenu proizvoda.

Naravno, to nije uvek moguće. Kompanija koja posluje na snažno konkurentnom tržištu ne može jednostavno da podigne cenu koliko želi, jer rizikuje da izgubi kupce.

Ali kada troškovi rastu u velikom delu privrede, pritisak se može preliti kroz čitav lanac, od sirovine i proizvodnje do transporta i maloprodaje.

Zato cena energije može postati i pitanje inflacije i kućnog budžeta.

Nova evropska bitka za industriju

Evropska industrija poslednjih godina suočava se sa snažnim pritiscima.

U njih spadaju visoki troškovi energije, konkurencija iz Kine, veliki američki podsticaji, skupa zelena tranzicija, potreba za ogromnim ulaganjima u modernizaciju proizvodnje.

U takvim okolnostima pitanje više nije samo kako proizvesti čistije. Pitanje je kako sačuvati fabrike u Evropi dok se ta tranzicija sprovodi.

Upravo tu CISAF dobija poseban značaj, jer državama članicama daje novi prostor da podrže industriju u periodu velikih promena.

Šta može da uradi Srbija?

Hrvatski zahtev ne znači automatski da su investicije ili radna mesta u Srbiji ugroženi, ali pokazuje pravac u kojem se evropska industrijska politika kreće.

Države više ne čekaju samo da tržište odluči gde će završiti nova fabrika. One pokušavaju aktivno da stvore povoljnije uslove za proizvodnju, zaštite postojeće kapacitete i privuku novi kapital.

Za Srbiju, koja je godinama gradila poziciju važne proizvodne i investicione lokacije u regionu, to otvara ozbiljno pitanje buduće konkurentnosti.

Ako komšije svojim fabrikama obezbede niže troškove energije, a druge članice EU učine isto, regionalna bitka za investicije mogla bi da uđe u novu fazu. A tada cena struje više neće biti samo stavka na računu.

Mogla bi da odlučuje gde će biti otvorena sledeća fabrika, i gde će nastati sledećih nekoliko stotina ili hiljada radnih mesta.

(Telegraf Biznis/Lidermedia.hr)