Šangajski model: Kazahstan nudi Kini novi industrijski sistem za budućnost

Poseta predsednika Kasim-Žomarta Tokajeva Šangaju od 15. do 17. jula donela je mnogo više od sastanaka na visokom nivou i investicionih ugovora. Pored razgovora sa Si Đinpingom i učešća na Konferenciji o veštačkoj inteligenciji (WAIC 2026), ovo putovanje je naglasilo sve veće ekonomsko i tehnološko angažovanje Kine u Kazahstanu, prenosi dopisnik novinske agencije "Qazinform", pozivajući se na portal "Real Digital".

U protekle dve decenije, primarni interesi Kine u Kazahstanu bili su nafta, metali, uranijum i tranzitne rute. Međutim, u Šangaju su ove zasebne oblasti saradnje objedinjene u do sada najobuhvatniji okvir za zajednički industrijski sistem – od eksploatacije sirovina do računarske infrastrukture. Spajanje prethodno rascetkanih sektora u koherentan strateški paket i njegovo podizanje na nivo šefa države predstavlja značajan uspeh sam po sebi: takav predlog odražava pažljivo razrađenu strategiju vodećih ljudi države. Astana se predstavila kao infrastrukturna platforma za novu ekonomiju. To predstavlja fundamentalno drugačiji nivo pozicioniranja, i upravo ta promena - a ne ukupna vrednost potpisanih ugovora - definiše značaj ove posete.

Teme za vas

Okvir koji je Kazahstan predstavio unutrašnje je koherentan. Kritični minerali pokreću proizvodnju baterija. Baterije napajaju električna vozila i sisteme za skladištenje energije. Energetski sektor podržava centre za obradu podataka, koji pruža računarski kapacitet neophodan za veštačku inteligenciju. Logistički koridori povezuju te proizvode sa globalnim tržištima. Svaka komponenta dodatno jača sve ostale.

Šta se krije iza 15 milijardi dolara

Na kraju investicionog okruglog stola, dve strane su potpisale više od 70 sporazuma i memoranduma vrednih preko 15 milijardi dolara, koji pokrivaju veštačku inteligenciju, digitalnu infrastrukturu, transport, industriju, energetiku i kritične minerale. Akorda (predsednička palata) zvanično je objavila 17 dokumenata koji su razmenjeni za predsedničkim stolom, dok čitava lista sa više od 70 sporazuma tek treba da bude obelodanjena.

Ovu razliku vredi zabeležiti. "Euronews" i mediji koji su preneli njegove navode procenili su paket na oko 11,4 milijarde evra (približno 12,5 milijardi dolara po kursu sa sredine jula), dok je Akorda objavila paket vredan više od 15 milijardi dolara - što je razlika od skoro 20 odsto. Raskorak je najverovatnije posledica različitih dokumenata koji su uzeti u obzir, konverzije valuta ili vremena objavljivanja, pošto kompletan spisak sporazuma još nije dostupan javnosti. Ono što trenutno posmatramo jeste portfolio sporazuma u različitim fazama realizacije.

Glavna cifra obično obuhvata dokumente različite pravne i komercijalne težine: investicione sporazume, komercijalne ugovore, memorandume o razumevanju, okvirne sporazume, licencne aranžmane i planove za zajedničke studije izvodljivosti. Dug je put od potpisivanja memoranduma do puštanja u rad potpuno funkcionalne fabrike, jer taj proces uključuje finansiranje, izbor lokacije, dobijanje dozvola, izgradnju i podizanje proizvodnje na pun kapacitet. Zato je preciznije reći da je Kazahstan prikupio portfolio projekata koje podržava Kina sa deklarisanom vrednošću od preko 15 milijardi dolara. Njihov pravi ekonomski uticaj biće vidljiv tek kasnije, u statistikama realizovanih investicija između 2027. i 2029. godine.

Ipak, širi kontekst je stabilan. Prema podacima koje je predsednik Tokajev izneo tokom susreta sa Si Đinpingom, bilateralna trgovina je prošle godine dostigla rekordnih 49 milijardi dolara, ukupne kineske investicije u Kazahstanu premašile su 30 milijardi dolara, a u zemlji trenutno posluje više od 8.500 kompanija sa kineskim kapitalom. Tokajev je trenutnu fazu opisao kao novih "zlatnih trideset godina" u međusobnim odnosima, a dve strane su potpisale i program trgovinske i ekonomske saradnje koji se proteže do 2030. godine.

Prvi stub: od rude do baterija

Najznačajniji poslovni sastanak tokom posete održan je sa kompanijom CATL, globalnim liderom u proizvodnji baterija za električna vozila. Kompanija je potvrdila spremnost da u Kazahstanu izgradi fabriku baterija, koja bi mogla da postane prvi objekat te razmere u Centralnoj Aziji. Međunarodni mediji su ovaj projekat označili kao vodeću inicijativu celog paketa. Tokajev je predložio razvoj potpuno integrisanog lanca vrednosti, od prerade sirovina do proizvodnje gotovih baterijskih proizvoda.

Međutim, ovu obavezu treba procenjivati sa dozom opreza. Za CATL, otvaranje proizvodnih pogona u inostranstvu nije novina: kompanija već ima fabrike u Nemačkoj i Mađarskoj, pa Kazahstan predstavlja samo još jedan korak u njenoj strategiji globalnog širenja. Za Kazahstan bi, sa druge strane, ovo bila prva fabrika baterija te veličine u regionu, što stvara jasnu asimetriju interesa na koju treba obratiti pažnju tokom pregovora o lokalizaciji.

Upravo tu razlika između dva industrijska modela postaje ključna. "Fabrika baterija" može da označava bilo šta - od sklapanja baterijskih modula od uvezenih ćelija, pa sve do same proizvodnje ćelija, izrade katodnih i anodnih materijala i hemijske prerade kritičnih minerala. Ekonomska vrednost ovih faza drastično se razlikuje. U modelu puke montaže, Kazahstan dobija radna mesta i prihode od poreza, ali viša dodata vrednost i tehnološka stručnost ostaju u rukama dobavljača. Potpuno integrisani proizvodni lanac, koji uključuje preradu minerala, proizvodnju savremenih materijala i inženjerske kapacitete, trajno učvršćuje industriju unutar zemlje, dok sama montaža ostavlja Kazahstanu malo šta više od običnog proizvodnog pogona.

Zbog toga su konkretni uslovi projekta važniji od samog sporazuma: kapacitet fabrike, visina investicije, udeo lokalnih komponenti, poreklo sirovina, dubina prerade i to da li će Kazahstan razvijati sopstvenu inženjersku radnu snagu. Nijedan od ovih detalja još nije javno objavljen; za sada, razgovor ostaje na nivou namera i razmatranja. Odgovori na ova pitanja odrediće da li će projekat CATL postati ulaznica Kazahstana u globalnu industriju baterija ili samo još jedna traka za sklapanje koja zavisi od uvezenih delova.

Drugi stub: energetika kao glavno usko grlo

Kazahstan već razvija svoju računarsku infrastrukturu, iako istovremeno na više različitih tehnoloških platformi. Projekat "Dolina centara za obradu podataka" (Data Center Valley) u blizini Ekibastuza razvija se prvenstveno sa američkom kompanijom "Firebird", uz podršku kompanije "NVIDIA", a završetak prve faze od 125 MW planiran je za 2027. godinu. Kineski investitori i operateri priključuju se ovom ekosistemu putem posebnih sporazuma. Ova konfiguracija već ilustruje važnu odliku pristupa Kazahstana: u izgradnji kritične infrastrukture, zemlja sarađuje sa više tehnoloških partnera istovremeno, smanjujući zavisnost od bilo kog pojedinačnog dobavljača.

Ipak, svi ovi projekti centara za obradu podataka dele isto fundamentalno ograničenje: energiju. Centri za obradu podataka, metalurgija, proizvodnja baterija i električnih vozila - svi oni zahtevaju pouzdanu proizvodnju struje i stabilnu električnu mrežu.

Astana je već nagovestila deo svog odgovora. Tokom razgovora sa kompanijom "China Communications Construction Company", dve strane su se dogovorile da zajednički razviju reverzibilnu hidroelektranu od 600 MW u dolini Kargali. Reverzibilna elektrana pomaže u balansiranju energetskog sistema ublažavanjem oscilacija u ponudi i potražnji, ali ne stvara nove primarne kapacitete za proizvodnju struje. Umesto toga, ona samo preraspodeljuje već proizvedenu električnu energiju. Bez blagovremenog proširenja novih izvora proizvodnje, uključujući termoelektrane, obnovljive izvore energije i potencijalno nuklearnu energiju, projekti koji se trenutno najavljuju na kraju će se boriti za isti fond električne energije.

Sistem međusobno povezanih uticaja

Šangajski projekti nisu povezani samo logikom lanca vrednosti, već i zajedničkim strukturnim ograničenjima. Fabrika baterija CATL zahteva prerađene sirovine. Prerada sirovina zahteva energiju. Energija zavisi od prenosne mreže. Mreže se sve više oslanjaju na digitalne sisteme upravljanja. Centrima za obradu podataka potrebni su AI akceleratori i efikasna međunarodna logistika. Svaki novi projekat povećava zahteve koji se stavljaju pred sledeći.

To dovodi do manje očiglednog zaključka. U prošlosti su projekti u Kazahstanu najčešće bili ograničeni nedostatkom finansija. Danas je ograničavajući faktor sve više infrastruktura, uključujući proizvodnju struje, električne mreže, komunikacione mreže i pristup savremenoj opremi. Rezultat je paradoks: što se ovi novi projekti uspešnije razvijaju, to više počinju da opterećuju jedni druge. Interesovanje investitora je već veliko; pravo je pitanje da li će fizička infrastruktura zemlje moći da ga izdrži.

Treći stub: digitalni tranzit umesto obične tranzitne rute

Transport ostaje centralni stub ove agende. Prema rečima predsednika Tokajeva, kroz Kazahstan prolazi 13 međunarodnih transportnih koridora, oko 85% železničkog teretnog saobraćaja između Kine i Evrope tranzitira kroz ovu zemlju, a u transportnu infrastrukturu je u proteklih 15 godina uloženo više od 35 milijardi dolara. Novitet predstavlja platforma "Smart Cargo", jedinstveni digitalni prolaz koji objedinjuje carinske procedure, logistiku i praćenje tereta u realnom vremenu. Koncept je pragmatičan: Kazahstan prelazi sa prodaje svoje geografije na prodaju kvaliteta upravljanja tom geografijom.

Geografija se ne može promeniti. Kvalitet digitalnog upravljanja može postati, i sve više postaje, ključna konkurentska prednost savremenih transportnih koridora. Borba za ove rute se pojačava. Srednji koridor se takmiči i sa severnom rutom kroz Rusiju i sa južnom rutom preko Turske, a besprekorna digitalna logistika mogla bi da bude faktor koji mu daje odlučujuću prednost. Međutim, ta prednost će se ostvariti samo ako podaci i dokumentacija budu usaglašeni među svim učesnicima u Srednjem koridoru, od luka na Kaspijskom jezeru do njegovih evropskih krajnjih tačaka.

Četvrti stub: diplomatski ulog na globalno upravljanje veštačkom inteligencijom

Kako prenosi "Sinhua", 29 zemalja, uključujući Kazahstan, potpisalo je 16. jula sporazum o osnivanju Svetske organizacije za saradnju u oblasti veštačke inteligencije (WAICO) i postale njeni osnivači. Organizacija je zamišljena kao međuvladino telo sa sedištem u Šangaju, a ceremoniji potpisivanja prisustvovao je i generalni sekretar UN-a.

Sutradan, 17. jula, na otvaranju konferencije WAIC, Tokajev je predložio da se osnivački sastanak organizacije održi u Astani i da se tamo otvori njeno regionalno sedište za Centralnu Aziju. Takođe je predložio da se 2027. godina proglasi Godinom zajedničkih inicijativa Kazahstana i Kine u oblasti veštačke inteligencije, kao i da se u Almatiju otvori Azijsko-pacifički centar za digitalna rešenja pod okriljem Ekonomske i socijalne komisije UN za Aziju i Pacifik (UN ESCAP).

Za Kazahstan je ovo jedna od najrealnijih strategija za učešće u globalnoj AI agendi. Zemlja ne može da se takmiči sa Sjedinjenim Američkim Državama ili Kinom u razvoju naprednih AI modela ili proizvodnji savremenih poluprovodnika. Međutim, postati platforma na kojoj se usaglašavaju pravila, testiraju rešenja i obučavaju talenti - dostižan je cilj.

Važna nijansa je da diplomatski status ima smisla samo kada se oslanja na stvarne domaće kapacitete. Biti domaćin regionalnog sedišta međunarodne organizacije pruža platformu, ali pravi uticaj na standarde zavisi od toga da li zemlja ima računarsku infrastrukturu i istraživački ekosistem koji to mogu da podrže, a Kazahstan to tek treba da izgradi.

Ova strategija je promišljena. Umesto da traži ulogu koja prevazilazi njene trenutne mogućnosti, Kazahstan je obezbedio poziciju koju realno može da zauzme, i to je učinio pre bilo koga drugog u regionu, postavši član osnivač pre nego što te prilike ugrabi neko drugi.

Pojedini elementi tehnološke lokalizacije već su obuhvaćeni potpisanim memorandumima. Kazahstan i kineski proizvođač automobila BYD nameravaju da razmotre razvoj glasovnog interfejsa na kazaškom jeziku za multimedijalne sisteme u vozilima te kompanije, kao i saradnju u oblasti energetske elektronike i poluprovodnika. Ovo ima potencijal da partnerstvo pomeri dalje od samog sklapanja vozila. Međutim, dubina lokalizacije ostaje nedefinisana. Još nije javno objavljeno gde će se te tehnologije razvijati, ko će biti vlasnik rezultirajuće intelektualne svojine i da li će Kazahstan u okviru ovog projekta formirati sopstveni inženjerski tim.

Zašto Kina reaguje baš sada

Za Kinu je ovaj model podjednako logičan. U uslovima usporavanja domaće tražnje, kineske kompanije sve više se šire u inostranstvu, i to ne samo izvozom gotovih proizvoda, već i izvozom proizvodnih kapaciteta, digitalnih platformi i tehnoloških standarda. Kazahstan se izdvaja kao jedno od prvih mesta gde se ovaj model može primeniti na sveobuhvatan način, spajajući blizinu tržišta, bogate prirodne resurse i tranzitni pristup Evropi.

Gde leži granica između uspeha i neuspeha

Gotovo svaka prilika predstavljena u Šangaju ima dvostruki karakter. Jeftina struja može postati temelj ekonomije zasnovane na naprednom računarstvu ili ostati samo povoljan resurs koji napaja centre za podatke u stranom vlasništvu. Kritični minerali mogu postati osnova za razvijenu prerađivačku industriju ili jednostavno povećati izvoz sirovina. Lokalizacija auto-industrije može da izraste u pravi industrijski sektor ili da ostane na nivou sklapanja uvezenih delova. Kineske digitalne platforme mogu ubrzati modernizaciju, ali ujedno i produbiti zavisnost od jednog tehnološkog dobavljača. Ovo je posebno osetljivo pitanje kada su u pitanju državni podaci i kritična infrastruktura, gde diverzifikacija služi kao neophodna zaštita.

To definiše agendu za narednu fazu - onu koja počinje nakon predsedničke posete. Kod industrijskih projekata, fokus se mora pomeriti na merljive obaveze: udeo lokalno nabavljenih komponenti, otvaranje inženjerskih radnih mesta, osnivanje centara za istraživanje i razvoj (R&D) i izvozne ciljeve. Za centre za podatke i infrastrukturu u oblaku (cloud), prioriteti su zadržavanje osetljivih podataka u zemlji, obezbeđivanje nezavisnih revizija i očuvanje kompatibilnosti između rešenja različitih dobavljača. Za kritične minerale, cilj je prelazak sa same eksploatacije na viši nivo. Za transport, uspeh će zavisiti od obezbeđivanja stabilne baze tereta, a ne samo od oslanjanja na projektovane kapacitete novih terminala.

Pregovaračka pozicija Kazahstana u ovim procesima direktno će zavisiti od njegove sposobnosti da prirodne resurse i geografske prednosti pretoči u konkretne ugovorne uslove.

Merenje uspeha

Da šangajski portfolio ne bi pao u senku budućih investicionih foruma, njegov napredak tokom naredne godine treba procenjivati na osnovu pet grupa pokazatelja: koliko je kapitala zaista uloženo; koliko je projekata ušlo u fazu izgradnje i završeno; koliki se udeo vrednosti stvara unutar Kazahstana; da li su zaživeli istraživački centri i transfer tehnologije; i koliki se udeo proizvodnje na kraju izvozi.

Broj potpisanih sporazuma samo je prelazni rezultat. Prava važnost posete Šangaju meriće se njenim uticajem na strukturu privrede Kazahstana. Zemlja je objavila nameru da prestane da bude samo isporučilac sirovina i da postane ravnopravan učesnik u globalnim industrijskim lancima vrednosti. Da li će se ta ambicija ostvariti, na kraju će se meriti samo jednim merilom: koliki se deo novostvorene vrednosti generiše unutar Kazahstana.

Sama ambicija je rečita. Težnja da se u kinesku ekonomiju uđe kao punopravan učesnik u industrijskim lancima vrednosti odražava viši nivo strateške zrelosti. Ako do kraja decenije izvoz Kazahstana prevaziđe sirovine i obuhvati baterije, računarske usluge, inženjerska rešenja i proizvode visoke prerade, poseta Šangaju bi se s pravom mogla smatrati jednom od početnih tačaka novog talasa industrializacije ove zemlje.

Ranije je agencija Qazinform prenela da je TRKLab zabeležio ključne trenutke Tokajevljeve posete Šangaju.

(Telegarf Biznis)