Srbija čeka odluku o ruskom gasu: Ministarka Đedović Handanović otkriva šta sledi posle septembra

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da će Rusija, kako se očekuje, produžiti gasni aranžman Srbiji do kraja godine.

- Ugovor važi do kraja septembra. Imali smo tromesečna odlaganja, a mi očekujemo da se ugovor nastavi i do kraja godine. Svakako, Evropska unija i evropske zemlje žele da što više otežaju uvoz ruskog gasa, a mi ga nabavljamo preko Bugarske, zemlje članice EU. Tu postoje i određeni vremenski okviri i rokovi. Nastavićemo naš dijalog, kako bismo pronašli najbolje rešenje za Srbiju - rekla je za Tanjug Đedović Handanović.

Teme za vas

Ona je podsetila da je tim povodom početkom juna imala u Sankt Peterburgu razgovore sa rukovodstvom Gasproma.

Đedović Handanović očekuje i da će Srbija u okviru strateškog dijaloga sa SAD voditi razgovore o merama usmerenim protiv uvoza ruskog gasa i izrazila uverenje da ćemo naići na razumevanje američke administracije.

Istakla je da ključ energetske stabilnosti leži u diversifikaciji izvora snabdevanja navodeći da su u toku pregovori sa Svetskom bankom o višegodišnjem projektu za razvoj unutrašnje gasne infrastrukture, vrednom oko milijardu evra.

Taj projekat bi, kako kaže, omogućio da buduće interkonekcije obezbede Srbiji status tranzitne zemlje i gasnog čvorišta jugoistočne Evrope.

- Veoma je teška i kompleksna geopolitička situacija kada su energenti u pitanju, jer imate više velikih globalnih igrača koji pokušavaju da ojačaju svoje pozicije. Srbija je deo evropskog kontinenta i najveća zemlja na Zapadnom Balkanu, gde se prepliću različiti interesi velikih sila, pre svega kao posledica konflikta u Ukrajini sa jedne strane i na Bliskom istoku sa druge strane. U takvoj kompleksnoj geopolitičkoj situaciji, moramo da zaštitimo našu zemlju i naše građane. To nije jednostavno i nije lako - rekla je Đedović Handanović Tanjugu.

Ona je podsetila da Srbija više od 30 godina uvozi ruski gas, ali i da nismo jedina evropska zemalja koja ima takvu saradnju sa Ruskom Federacijom.

- Nije jednostavno diversifikovati svoje izvore i pravce snabdevanja u relativno kratkom vremenskom periodu, sa tim poteškoćama se i Evropa suočila kada se odrekla jeftinih ruskih energenata. Mi smo našu poziciju počeli da jačamo kada smo završili gasnu interkonekciju između Srbije i Bugarske, ali se mi i dalje oslanjamo na uvoz ruskog gasa - kazala je Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, ruski gas daje veliku fleksibilnost i povoljne cenovne i količinske uslove.

- Nije jednostavno naći alternativne izvore snabdevanja, ali sa druge strane mi moramo da radimo na tome i radimo intenzivno, pre svega kroz buduće gasne interkonekcije i izgradnju sa Severnom Makedonijom i sa Rumunijom. To traži vreme, ali zemlje koje su bolje diversifikovane imaju veću otpornost u momentima energetskih kriza i šokova i naš je cilj da sebe ojačamo i to radimo svakoga dan - rekla je Đedović Handanović.

Srbija će se, kako kaže, na taj način povezati na magistralni gasovod BRUA koji povezuje Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku i Austriju.

- Kada je reč o tarifama koje je predsednik (Donald) Tramp najavio za zemlje koje uvoze ruski gas ili naftu su jako nepovoljne, ali s obzirom na napore koje Srbija ulaže da poveća svoju energetsku bezbednost, a samim tim i regionalnu energetsku bezbednost, verujem da će američka administracija imati razumevanja za nas i da ćemo pre svega moći da vodimo jedan otvoren dijalog - navela je ministarka.

Kako je rekla, to nam važno i iz političkih razloga i zbog situacije na Kosovu i Metohiji, ali i u Republici Srpskoj.

- Tako da mislim da je to jedna dobra istorijska stvar, koja će jačati poziciju Srbije na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi - rekla je Đedović Handanović.

Govoreći o starteškom dijalogu sa SAD u sektoru energetike, Đedović Handanović kaže da najveći potencijal vidi u projektu izgradnje RHE Đerdap 3, koja pretenduje da postane najveća reverzibilna hidroelektrana u Evropi i regionalno skladište za električnu energiju.

- To je projekat na granici sa Rumunijom, 64 kilometara uzvodno uz Dunav. Puno posla je pred nama i američki potencijalni partneri koji imaju iskustvo, znanje i tehnologiju mogu da nam pomognu u ovom poduhvatu - rekla je ona.

Mogućnosti vidi i u razvoju geotermalne energije, tehničkoj saradnji i razmatranju opcija za primenu nuklearne energije u mirnodopske svrhe.

Država je, kako kaže, već ušla i u prvu fazu razvoja nuklearnih kapaciteta.

- Vrlo brzo ćemo započeti četiri studije u okviru te prve faze razvoja, koje ćemo realizovati sa Elektroprivredom Francuske koja je i uradila preliminarne studije. Pored saradnje sa EDF, bavićemo se i analizom regulatornog okvira, nuklearne bezbednosti, zaštiti životne sredine kako bismo ušli u naredne faze. Tu je i pitanje finansiranja jednog takvog velikog poduhvata, a naš cilj je da do sredine sledeće godine završimo prvu fazu i da krenemo u dalje faze razvoja - rekla je Đedović Handanović.

Kako kaže, postoji potencijal za konvencionalne nuklearke, ali i za male modularne nuklearne elektrane, čija tehnologija još nije potpuno razvijena i dokazana.

- Moramo jačati naš obrazovni sistem za formiranje novih kadrova koji su nam neophodni, od inženjerskog kadra do drugih znanja i veština kako bismo mogli u budućnosti da upravljamo u nukelarnim elektranama. Dali smo znak i impuls našim fakultetima da šire katedre - rekla je Đedović Handanović Tanjugu.

Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu i Institut Vinča su već pokrenuli master programe na temu razvoja nuklearne energije.

Na pitanje kada će početi izgradnja gasne elektrane u Nišu sa azerbejdžanskom kompanijom SOKAR, Đedović Handanović kaže da su u toku pregovori u vezi sa glavnim ugovorom akcionara, a da je cilj da projekat bude gotov tokom 2030. godine.

- Očekujem da se ti pregovori brzo završe i da sledeći korak bude potpisivanje ugovora između Elektroprivrede Srbije, Srbijagasa i SOKAR-a i da se osnuje zajedničko preduzeće koje će biti nosilac tog poduhvata. Sa gradom Nišom radimo na pripremi tehnicke dokumentacije koja će posle služiti i za studiju opravdanosti i za projektovanje, ali i za dobijanje svih neophodnih dozvola, od lokacijskih uslova do građevinske dozvole. Najbitnije je da radimo brzo i posvećeno, da naša preduzeća, ali i lokalne samouprave uključene u projekat budu efikasne i ažurne - naglasila je ministarka.

Kada je reč o EPS-u, kaže da su u toku ulaganja u rudarsku opremu u vrednosti od 450 miliona evra.

- Nova oprema če doprineti pouzdanijoj i sigurnijoj proizvodnji uglja i eksploataciji, koja je neophodna za rad naših termoelektrana. Prošle godine, iskopano je dva miliona tona uglja više u odnosu na 2024. i to je pomak u dobrom pravcu. Imali smo izazovni januar, februar, mart zbog vremenskih loših uslova i određenih problema na kopovima. Taj manjak koji se pojavio u proizvodnji u prva tri meseca se nadoknađuje i dobrim delom je već nadoknađen - rekla je Đedović Handanović.

Ona ističe da je CBAM trenutno najveći izazov za EPS i da to kompaniji stvara velike izdatke.

- Zato i razvijamo nuklearni program da bismo u decenijama koje dolaze mogli da se oslonimo i na druge, čistije izvore bazne energije, poput nuklearne - zaključila je Đedović Handanović.

(Telegraf Biznis/Tanjug)