Stopirali kredite: Evropske banke zavrću slavinu, evo da li će isti talas uskoro pogoditi i Srbiju

Evropske banke postaju sve opreznije kada odobravaju kredite, a taj trend bi mogao da se prelije i na Srbiju. Najnovije istraživanje Evropske centralne banke (ECB) pokazuje da su banke u evrozoni tokom drugog kvartala ove godine umereno pooštrile uslove za odobravanje kredita građanima i privredi, dok se nastavak takve politike očekuje i u trećem tromesečju 2026. godine.

Razlog za oprez banaka leži u sporijem ekonomskom rastu, i dalje visokim kamatnim stopama, ali i neizvesnosti izazvanoj geopolitičkim tenzijama i kretanjem cena energenata. U takvom okruženju finansijske institucije pažljivije procenjuju rizike i sve češće odbijaju zahteve za pozajmicama.

Teme za vas

Iako su uslovi za zaduživanje stroži, evropske kompanije su tokom prethodnog kvartala ipak nešto više tražile kredite. Najviše novca pozajmljivano je za finansiranje zaliha, obrtnih sredstava i refinansiranje postojećih dugova, dok su velika preduzeća koristila kredite i za nove investicije.

Sa druge strane, građani sve ređe odlaze u banke po zajmove. Najveći pad zabeležen je kod stambenih kredita, jer visoke kamate, slabije poverenje potrošača i neizvesnost na tržištu nekretnina odvraćaju mnoge od kupovine stanova i kuća. Istovremeno slabi i tražnja za potrošačkim kreditima, pre svega zbog manje kupovine automobila, bele tehnike i druge skuplje robe.

ECB navodi i da je porastao procenat odbijenih zahteva za gotovo sve vrste kredita, a posebno kada je reč o potrošačkim zajmovima. Izuzetak su kompanije koje ulažu u zelenu tranziciju, energetsku efikasnost i održivo poslovanje, jer su banke spremnije da finansiraju projekte koji ispunjavaju ekološke standarde.

Šta to znači za Srbiju?

Iako Srbija nije članica evrozone, domaći bankarski sektor je u velikoj meri povezan sa evropskim finansijskim tržištem, budući da većinu banaka čine članice velikih evropskih bankarskih grupacija. Zbog toga se promene u kreditnoj politici matičnih banaka često, pre ili kasnije, odraze i na poslovanje njihovih filijala u Srbiji.

To, međutim, ne znači da će banke u Srbiji automatski pooštriti uslove za odobravanje kredita, ali postoji mogućnost da postanu opreznije prilikom procene kreditne sposobnosti klijenata, posebno ukoliko se nastavi period usporenog privrednog rasta i povećane globalne neizvesnosti. Za građane bi to moglo da znači detaljniju proveru prihoda, veću pažnju prilikom odobravanja gotovinskih i stambenih kredita, kao i strože kriterijume za zaduživanje.

Narodna banka Srbije vodi samostalnu monetarnu politiku, pa će na kretanja na domaćem tržištu uticati i njene odluke o referentnoj kamatnoj stopi, kao i stanje domaće ekonomije. Ipak, iskustvo pokazuje da trendovi koji nastanu u evropskom bankarskom sektoru često, sa određenim vremenskim odmakom, stignu i na srpsko tržište.

Istraživanje Evropske centralne banke sprovedeno je između 15. i 30. juna i obuhvatilo je 159 banaka iz zemalja evrozone.

(Telegraf Biznis)