Obnova Venecuele posle zemljotresa: Da li zemlja može da se vrati na noge pre 2036. godine?

Dva snažna zemljotresa koja su 24. juna pogodila Venecuelu prouzrokovala su direktnu materijalnu štetu od oko 19,6 milijardi američkih dolara, dok bi ukupni troškovi obnove mogli da dostignu gotovo 50 milijardi dolara, saopštila je Svetska banka u preliminarnoj proceni.

Zemljotresi jačine 7,2 i 7,5 stepeni po Rihterovoj skali usmrtili su oko 5.000 ljudi, prema podacima venecuelanske vlade, a povređeno je gotovo 17.000 osoba, dok je oko 18.000 ljudi ostalo bez domova, preneo je Rojters.

Teme za vas

Najteže su pogođeni severni delovi zemlje, uključujući glavni grad Karakas, gde su oštećeni stambeni objekti, infrastruktura i poslovne zgrade.

Svetska banka navodi da je reč o najsmrtonosnijem zemljotresu u Venecueli od 1812. godine, koji je pogodio zemlju u trenutku kada se već suočava sa teškom socioekonomskom situacijom.

Stopa siromaštva premašuje 76 odsto, dok je od 2015. godine iz zemlje emigriralo oko 7,9 miliona ljudi.

Potpredsednica Svetske banke za Latinsku Ameriku i Karibe Suzana Kordeiro Gerera ocenila je da šteta od 19,6 milijardi dolara predstavlja ogroman teret za privredu i zahteva koordinisan odgovor međunarodne zajednice i domaćih institucija.

Preliminarna procena zasnovana je na modelima za procenu štete nakon zemljotresa, lokalnim seizmološkim podacima, satelitskim snimcima i izveštajima državnih organa i humanitarnih organizacija.

U procenu nisu uključeni troškovi unapređenja standarda gradnje, uklanjanja ruševina i izgradnje otpornijih objekata, koji bi mogli da budu dva do dva i po puta veći od troškova zamene uništenih objekata, čime bi ukupni račun za obnovu mogao da se približi iznosu od 50 milijardi dolara.

Svetska banka takođe upozorava da procena ne obuhvata indirektne ekonomske gubitke, uključujući smanjenje radne snage, za koje se očekuje da će ove godine iznositi oko jedan odsto.

Prema analizi, 47 odsto ukupne štete odnosi se na stambene objekte, 27 odsto na infrastrukturu, a 26 odsto na nestambene objekte.

Banka je saopštila da sa venecuelanskom vladom, Interameričkom razvojnom bankom i Razvojnom bankom Latinske Amerike (CAF) radi na sveobuhvatnoj proceni troškova oporavka i obnove.

U izveštaju se upozorava da će dinamika obnove biti ključna za ekonomski oporavak zemlje, a bez većih javnih i privatnih ulaganja, proizvodni kapaciteti i bruto domaći proizvod Venecuele verovatno neće dostići nivo pre zemljotresa pre 2036. godine.

(Telegraf Biznis/Tanjug)