MENSTRUACIJA POSTAJE PLAĆENO ODSUSTVO? Ove evropske zemlje uvode novo pravo za zaposlene žene, a Srbija?

Bolovanje zbog menstruacije, tema koja je do pre nekoliko godina delovala kao društveni tabu, danas sve češće ulazi u zakonodavne procedure evropskih država. Dok jedni smatraju da je reč o važnom koraku ka zaštiti zdravlja žena i većoj ravnopravnosti na tržištu rada, drugi upozoravaju da bi ovakve mere mogle da povećaju troškove poslodavaca i dodatno zakomplikuju zapošljavanje.

Prva evropska država koja je napravila veliki iskorak bila je Španija, koja je još 2023. godine uvela mogućnost plaćenog bolovanja za žene koje trpe jake menstrualne bolove. Pravo nije automatsko, već se ostvaruje uz lekarsku potvrdu, a odsustvo se tretira kao zdravstveno pitanje, a ne kao poseban vid godišnjeg odmora.

Teme za vas

Sada se pažnja sve više usmerava ka Sloveniji, gde je pokrenuta inicijativa za uvođenje sličnog rešenja. Predlog je izazvao burne reakcije u javnosti, jer bi mogao da promeni način na koji se posmatraju prava zaposlenih žena, ali i da otvori pitanje dodatnih obaveza za poslodavce. Za sada, Slovenija još nije usvojila zakon, ali se ova tema nalazi u fokusu javne rasprave i političkih inicijativa.

U međuvremenu, Portugal je otišao korak dalje kada je reč o ženama koje boluju od endometrioze i adenomioze, pa im je omogućeno do tri dana plaćenog odsustva mesečno uz odgovarajuću medicinsku dokumentaciju. To nije klasično menstrualno bolovanje za sve zaposlene, već posebno pravo namenjeno ženama sa dijagnostikovanim hroničnim oboljenjima.

Ekonomisti ukazuju da svaka nova vrsta plaćenog odsustva ima i svoju finansijsku dimenziju. Veći broj dana odsustva može povećati troškove sistema socijalnog osiguranja ili poslodavaca, u zavisnosti od toga ko snosi naknadu zarade. Sa druge strane, zagovornici ove mere tvrde da zaposlene koje rade uprkos jakim bolovima imaju znatno nižu produktivnost, pa je kraće odsustvo često isplativije od rada sa smanjenim učinkom.

Istraživanja pokazuju da milioni žena širom sveta svakog meseca trpe bolove koji mogu ozbiljno da utiču na koncentraciju, radnu sposobnost i kvalitet života, zbog čega se pitanje menstrualnog odsustva sve češće posmatra kao deo zdravstvene, a ne isključivo radne politike.

Za sada je Španija jedina evropska država koja je uvela menstrualno bolovanje na nacionalnom nivou, dok Portugal ima posebno rešenje za određena oboljenja, a Slovenija bi mogla da postane sledeća zemlja koja će ovu temu pretočiti u zakon. Rasprava koja se vodi širom Evrope pokazuje da će se u narednim godinama sve češće tražiti ravnoteža između zaštite zdravlja zaposlenih i ekonomskih posledica koje nove radne pogodnosti donose privredi.

Kakva je situacija u Srbiji?

U Srbiji trenutno ne postoji posebno pravo na menstrualno bolovanje niti je ono definisano Zakonom o radu ili Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Žene koje zbog jakih menstrualnih bolova nisu u mogućnosti da rade mogu da otvore redovno bolovanje, ukoliko izabrani lekar proceni da za to postoji medicinski osnov, baš kao i u slučaju drugih zdravstvenih tegoba. Posebna kategorija odsustva zbog menstruacije za sada nije predviđena propisima.

Iako se povremeno u javnosti otvara rasprava o tome da li bi Srbija trebalo da sledi primer pojedinih evropskih zemalja, za sada ne postoji zvaničan predlog zakona koji bi uveo menstrualno bolovanje. Zbog toga se odsustvo sa posla u slučaju bolnih menstruacija i dalje ostvaruje kroz postojeći sistem privremene sprečenosti za rad, uz odgovarajuću lekarsku dokumentaciju.

(Telegraf Biznis)