BMW otpušta ogroman broj radnika: Stoji ponuda za dobrovoljni odlazak, spekuliše se o visini otpremnine

Sada je i BMW pogođen velikim smanjenjem broja radnih mesta. Ovaj proizvođač automobila planira da ukine oko 8.000 radnih mesta širom sveta, od čega se očekuje da će većina biti u Nemačkoj. Smanjenje bi trebalo da se sprovede prirodnim odlivom i programom dobrovoljnog odlaska uz otpremninu. DPA (Nemačka pres-agencija) došla je do ovih informacija iz izvora unutar kompanije.

Oko 40.000 zaposlenih u Nemačkoj dobiće ponudu, što je skoro polovina tamošnje radne snage. Planirano je da program počne u oktobru i traje do kraja 2027. godine. Obuhvatiće zaposlene van direktne proizvodnje, prvenstveno u administraciji, istraživanju, razvoju, planiranju i menadžmentu.

Teme za vas

Sedište kompanije u Minhenu moglo bi da bude posebno teško pogođeno. Pored korporativne administracije, tamo se nalaze i veliki delovi Centra za istraživanje i inovacije.

Otpremnine koštaju BMW milione

Visina otpremnina zasnivaće se na visini prihoda i dužini radnog staža. BMW očigledno planira da samo ove godine za tu svrhu izdvoji trocifren milionski iznos u evrima. Koliko će još biti dodato sledeće godine, još nije odlučeno. Generalni direktor BMW-a Milan Nedeljković (57) i predsednik Radničkog saveta Martin Kimih predstaviće danas na skupu zaposlenih planove dogovorene sa Radničkim savetom. Kompanija se još nije oglasila o tačnom broju ukinutih radnih mesta.

BMW više ne može da pobegne od krize

Mere štednje su već bile očekivane. Nedeljković je preuzeo funkciju generalnog direktora od Olivera Cipsea tek u maju. Samo mesec dana kasnije, BMW je šokirao svoje investitore i zaposlene značajnim upozorenjem na pad profita. Očekuje se da će prodaja i profit u 2026. godini biti niži nego što je ranije procenjeno.

Kriza u nemačkoj automobilskoj industriji sada je stigla i do BMW-a. Kompanija iz Minhena se dugo nosila sa padom bolje od Volkswagena, Mercedesa, Audija ili Porschea. Međutim, BMW takođe trpi posledice slabe prodaje u Kina, rastućeg pritiska na cene, američkih carina i visokih troškova razvoja. Čak i pre ovog novog programa štednje, broj zaposlenih se već smanjio — globalna radna snaga opala je za oko 2.000 radnika u roku od godinu dana.

(Telegraf Biznis/Bild)