"Da razvod ne donosi finansijsku korist, 95% brakova bi opstalo?" Šta kažu ekonomisti, psiholozi i statistika

Tvrdnja da bi se 95 odsto manje ljudi razvodilo kada razvod ne bi donosio finansijsku korist zvuči atraktivno, ali nije potkrepljena ozbiljnim naučnim dokazima. Nijedna velika međunarodna studija nije utvrdila takav procenat. Ono što jeste dokazano jeste da finansijski podsticaji i pravila podele imovine utiču na odluku o razvodu, ali predstavljaju samo jedan od brojnih faktora.

Zbog toga se među ekonomistima, sociolozima i porodičnim terapeutima već decenijama vodi rasprava: koliko je razvod posledica emocija, a koliko ekonomije?

Teme za vas

U poslednjih pedesetak godina gotovo sve evropske države pojednostavile su procedure razvoda. Uvedeni su razvodi bez dokazivanja krivice, lakša podela imovine i jasnija pravila o alimentaciji. Istraživanje ekonomista Libertad Gonzales i Tarje Vitanen, koje je obuhvatilo 18 evropskih zemalja od 1950. do 2003. godine, pokazalo je da su reforme koje su olakšale razvod bile praćene povećanjem broja razvoda, čak i kada se uzmu u obzir promene društvenih normi i demografije.

Foto:Telegraf.rs/AI ilustracija/Grok

Međutim, istraživači naglašavaju da to ne znači da se ljudi razvode zbog novca. Lakši zakonski okvir omogućio je ljudima da izađu iz brakova koji su već bili narušeni, ali iz kojih ranije nisu mogli lako da izađu.

Ekonomisti Rakel Fernandes i Džojs Čeng Vong sa Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja (NBER) otišli su korak dalje i analizirali kako različiti sistemi razvoda utiču na ponašanje ljudi. Njihov zaključak je da pravila podele imovine i finansijske posledice razvoda menjaju način na koji ljudi štede, rade i planiraju budućnost. Drugim rečima, ljudi tokom braka razmišljaju i o tome šta bi se dogodilo ukoliko do razvoda jednog dana dođe.

Ni druga evropska istraživanja ne potvrđuju jednostavnu tezu da finansijska korist sama po sebi podstiče razvode. Naprotiv, pokazuje se da zemlje sa razvijenijim sistemima socijalne zaštite često imaju više brakova, ali i više razvoda, što ukazuje da sigurnija ekonomska pozicija omogućava ljudima da slobodnije donose životne odluke.

Foto: Shutterstock

Psiholozi i porodični terapeuti uglavnom se slažu da finansije retko predstavljaju osnovni razlog razvoda. Džon Gotman, jedan od najcitiranijih svetskih istraživača bračnih odnosa, godinama ukazuje da brak najčešće propada zbog hronične loše komunikacije, nepoštovanja, emocionalnog udaljavanja i nerešenih konflikata, dok su finansijski problemi uglavnom okidač koji ubrzava proces, a ne njegov uzrok.

Slično smatra i američka psihološkinja Su Džonson, tvorac terapije usmerene na emocije, koja ističe da ljudi mnogo češće odlaze iz odnosa zbog osećaja usamljenosti i emocionalne nesigurnosti nego zbog same raspodele novca.

Sa druge strane, advokati za porodično pravo upozoravaju da finansijski aspekt razvoda nikako ne treba zanemariti. U zemljama poput Velike Britanije, Nemačke ili Francuske sporovi oko podele imovine često traju godinama i predstavljaju najveći deo sudskih procesa.

Ipak, zanimljivo je da istraživanja pokazuju i suprotan efekat. Veliki broj parova odlaže razvod upravo zbog novca. Istraživanje kompanije Legal & General u Velikoj Britaniji pokazalo je da je gotovo petina razvedenih priznala da je odlagala razvod zbog finansijskih problema, visokih troškova života ili straha da neće moći da finansira dva odvojena domaćinstva.

Još jedan važan podatak pokazuje koliko razvod može biti finansijski bolan. Istraživanja u Velikoj Britaniji pokazuju da ženama prosečan prihod domaćinstva u prvoj godini nakon razvoda pada približno dvostruko više nego muškarcima, zbog čega mnoge ulaze u ozbiljne finansijske teškoće.

Foto: Shutterstock

Na Balkanu je situacija specifična. Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija imaju znatno manje razvoda nego sever Evrope. Stručnjaci taj fenomen objašnjavaju kombinacijom tradicionalnih porodičnih vrednosti, religije, ali i ekonomije. Veliki broj bračnih parova poseduje zajedničku imovinu, često živi sa roditeljima ili zavisi od zajedničkih prihoda, pa razvod predstavlja ozbiljan finansijski udar za obe strane.

U zemljama poput Švedske, Danske ili Finske, gde država pruža snažniju socijalnu zaštitu i gde žene imaju veću ekonomsku nezavisnost, razvodi su češći, ali stručnjaci upozoravaju da to ne znači da su brakovi manje kvalitetni. Pre će biti da ljudi lakše napuštaju odnose u kojima više ne vide budućnost.

Foto: Shutterstock

Dakle, pitanje da li bi bez finansijske koristi bilo mnogo manje razvoda nema jednostavan odgovor. Nauka pokazuje da ekonomija jeste važan deo jednačine, ali nikako nije jedini razlog zbog kojeg brakovi pucaju. Ljudi se razvode zbog kombinacije emocionalnih, psiholoških, društvenih i ekonomskih okolnosti.

Zato je tvrdnja da bi broj razvoda pao za 95 odsto kada bi nestali finansijski benefiti više provokativna hipoteza nego činjenica. Ono što istraživanja zaista potvrđuju jeste da zakoni, podela imovine i finansijska sigurnost mogu promeniti ponašanje ljudi, ali ne mogu sami objasniti zašto jedan brak opstane, a drugi se završi razvodom.

(Telegraf Biznis)