Mislili su da 24 zeca nisu problem: Danas ih ima više od 600 miliona i promenili su čitav kontinent!

Sve je počelo kao zabava za lov, a pretvorilo se u jednu od najvećih ekoloških katastrofa u istoriji, jedna naizgled bezazlena odluka iz 1859. godine promenila je čitav jedan kontinent.

Kada je doseljenik Tomas Ostin iz Evrope u Australiju doneo svega 24 zeca kako bi on i njegovi prijatelji imali šta da love, niko nije mogao da pretpostavi da će njihovi potomci za manje od jednog veka brojati stotine miliona, kako prenosi 021.rs.

Teme za vas

Najbrže širenje neke vrste sisara u novoj sredini

Danas se ovaj događaj smatra jednim od najpoznatijih primera koliko unošenje strane vrste može da promeni prirodu i izazove dugoročne posledice.

Prema podacima iz medija, od nekoliko desetina jedinki populacija evropskog zeca narasla je do sredine 20. veka na oko 600 miliona, što predstavlja jedno od najbržih širenja neke unesene vrste sisara u istoriji.

Australija im nije pružila nijednu prepreku

Razlog ovako eksplozivnog rasta nije bio samo u izuzetno brzom razmnožavanju zečeva.

Australija nije imala prirodne predatore, parazite ni oštre zime koje u Evropi ograničavaju njihov broj. Blaga klima, obilje hrane i pogodno zemljište za kopanje jazbina omogućili su da se razmnožavaju gotovo bez ikakvih prepreka.

Za manje od deset godina, samo na imanju Tomasa Ostina broj zečeva narastao je na desetine hiljada, a potom su počeli da osvajaju ostatak kontinenta.

Prema istraživanju objavljenom 2022. godine u časopisu PNAS, populacija se u pojedinim delovima Australije širila brzinom od oko 100 kilometara godišnje, što je izuzetno velika stopa za malog kopnenog sisara.

Uništavali su vegetaciju i menjali čitave ekosisteme

Kako je broj zečeva rastao, posledice po prirodu postajale su sve ozbiljnije.

Prekomernom ispašom uništavali su autohtonu vegetaciju, ubrzavali eroziju zemljišta i takmičili se za hranu sa domaćim torbarima i stokom. Šteta je bila toliko velika da je Zapadna Australija izgradila ogradu protiv zečeva dugu više od 3.200 kilometara, pokušavajući da zaustavi njihovo širenje.

Međutim, ni tako veliki projekat nije uspeo da zaustavi invaziju.

Virus je u početku uništio 90 odsto populacije

Australijske vlasti potom su pribegle biološkoj kontroli.

Tokom pedesetih godina prošlog veka uvedena je miksomatoza, virus smrtonosan za evropske zečeve, koji je u početku uništio oko 90 odsto populacije na pogođenim područjima i smatra se jednim od najvećih uspeha biološke kontrole u istoriji.

Ali priroda je ponovo pokazala svoju snagu.

Jedinke koje su preživele razvile su genetsku otpornost, dok je virus vremenom postajao manje smrtonosan. Zbog novog rasta populacije, devedesetih godina uveden je i virus hemoragijske bolesti kunića, koji se i danas koristi za kontrolu njihovog broja.

Lekcija koja traje više od 160 godina

Priča o australskim zečevima danas je jedan od najpoznatijih primera koliko posledice može imati unošenje strane vrste u ekosistem koji nije spreman da je kontroliše.

Upravo zbog tog iskustva Australija danas ima neke od najstrožih graničnih kontrola za unos biljaka i životinja na svetu.

Više od 160 godina nakon što je Tomas Ostin pustio nekoliko desetina zečeva na svoje imanje, njihovi potomci i dalje predstavljaju podsetnik da jedna naizgled bezazlena odluka može da promeni čitav kontinent.

(Telegraf Biznis/021.rs)