Stiže zamena za ruski gas: Poznato kada Kipar šalje prve količine energenta Evropi

Evropski potrošači mogu očekivati da će prirodni gas iz podmorskog nalazišta u blizini Kipra pomoći u zadovoljavanju njihovih energetskih potreba već od marta 2028. godine, izjavio je ministar energetike ove ostrvske države.

Mihael Damianos rekao je da Istočni Mediteran ubrzano postaje alternativni izvor energije za evropske nacije, jer rat u Ukrajini i previranja na Bliskom istoku primoravaju kontinent da traži nove izvore.

Teme za vas

Damianos je naveo da su partneri TotalEnergies iz Francuske i italijanski Eni prošlog meseca doneli konačnu odluku da nastave sa razvojem gasnog polja Kronos u blizini južne obale Kipra. Ovaj projekat biće prvi put da se gas iz nalazišta u Istočnom Mediteranu isporučuje evropskim tržištima.

- U ovom trenutku je važno za Evropu, zbog rata u Ukrajini i situacije na Bliskom istoku, to što će Kipar biti alternativni izvor gasa - rekao je Damianos za The Associated Press u ekskluzivnom intervjuu u petak.

Vremenski okvir i ruta isporuke gasa

Prema vremenskom planu konzorcijuma Eni-TotalEnergies, radovi na gasovodu od polja Kronos do postojeće infrastrukture na ogromnom egipatskom nalazištu prirodnog gasa Zohr, udaljenom 105 kilometara (65 milja), počeće krajem ove godine i trajaće do 18 meseci.

Kada to bude završeno, gas će se transportovati do prerađivačkog postrojenja Damietta na severnoj obali Egipta, gde će se tečiti radi daljeg transporta brodovima ka Evropi.

Slanje gasa iz polja Kronos u Egipat na preradu bilo je ekonomski najisplativija opcija. Projekat košta oko 2 milijarde dolara (1,73 milijarde evra), što je polovina procenjenih troškova razvoja drugih gasnih polja u kiparskim vodama, zahvaljujući blizini postojeće infrastrukture.

Iako je sporazumom predviđeno da svih više od 3 biliona kubnih stopa (tcf) gasa iz polja Kronos ide u Evropu, u ugovoru postoji klauzula po kojoj bi se oko petine te količine moglo iskoristiti za pokrivanje dela domaćih energetskih potreba Egipta, piše AP.

- To su male rezerve. Naš prihod kao zemlje neće biti ogroman, tako da značaj nije u novcu, već u tome što počinjemo da budemo proizvođač i što ćemo dobiti prvi gas - rekao je Damianos.

Druga nalazišta na kiparskom primorju

Kronos je jedno od šest nalazišta prirodnog gasa koja su do sada otkrivena u Ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Kipra na južnoj obali. Dva od njih, Glaucus i Pegasus, zajedno imaju procenjenih 6,9 biliona kubnih stopa. ExxonMobil i partner QatarEnergy, koji su dobili licencu za razvoj tih polja, navode da očekuju da će gas iz nalazišta Glaucus i Pegasus početi da teče do 2033. godine.

Ministar energetike je izjavio da ExxonMobil planira da proširi svoje istraživačke aktivnosti u blizini Kipra i da se očekuje da dobije dodatnu licencu za potragu za ugljovodonicima.

Još jedno gasno polje - prvo koje je otkriveno u blizini Kipra pre oko 15 godina - jeste Aphrodite, koje sadrži procenjenih 5,6 biliona kubnih stopa. Damianos je rekao da se konačna odluka zajedničkog ulaganja predvođenog kompanijom Chevron o razvoju tog polja očekuje u leto 2027. godine. Gasovod će direktno povezati to nalazište sa egipatskim postrojenjima radi snabdevanja domaćih energetskih potreba te zemlje, u skladu sa sporazumom sa kompanijom Chevron.

Deo polja Aphrodite nalazi se u izraelskim vodama, pa se očekuje da će arbitar do sledećeg meseca odlučiti o procentu koji pripada Izraelu.

Poseban projekat povezivanja

Damianos je takođe pozdravio ulazak francuske investicione kompanije Meridiam kao finansijera projekta Great Seas Interconnector, električnog kabla koji će povezati evropsku električnu mrežu sa mrežom Kipra, a na kraju i Izraela.

Ovaj ambiciozni projekat ne samo da bi okončao energetsku izolaciju Kipra i Izraela, već bi bio i važan gradivni blok za inicijativu IMEC - novi energetski i trgovački put ka Zalivu i Indiji kojim teži Evropska unija.

Međutim, projekat je trenutno usporila birokratija zbog njegovih stvarnih troškova koji premašuju raniju procenu od 2,2 milijarde dolara. Izveštaj Evropske investicione banke, koji se očekuje u narednih nekoliko meseci, doneće jasnost u pogledu troškova.

To je važno za Kipar jer bi prema postojećem sporazumu kiparski potrošači energije morali da snose čak 63% troškova izgradnje kabla, što bi značilo značajan skok cena električne energije.

Traže se dodatne privatne investicije kako bi se ublažilo to opterećenje za kiparske potrošače, dok se razmatra i dodatno finansiranje iz EU, rekao je Damianos.

EU je već izdvojila 760 miliona dolara (658 miliona evra) za ovaj projekat.

(Telegraf Biznis)