Nisu zlato ni nafta: U Africi jedan sitan plod pokreće ekonomski bum o kojem priča ceo svet

Umesto teške industrije i fabrika, podsaharska Afrika svoju novu ekonomsku revoluciju gradi na poljima: berba borovnica u Zimbabveu, avokada u Keniji i agruma u Južnoafričkoj Republici pretvara moderne farme u visokotehnološke pogone. Primenom napredne tehnologije i integracijom u globalne lance snabdevanja, afrička poljoprivreda preuzima ulogu nosioca privrednog rasta i otvara novo poglavlje u izvozu na svetska tržišta.

- Ovde sve pulsira od aktivnosti- kaže Alistar Kembel posmatrajući prizor na svojoj farmi borovnica, 40 kilometara od Hararea, glavnog grada Zimbabvea. Stotine radnika beru plodove sa žbunova i potom ih odnose u hladnjaču. Nakon sortiranja, borovnice se avionima šalju u istočnu Aziju, gde je posebno velika potražnja za najvećim plodovima, ili se brodovima izvoze u Evropu, piše The Economist.

Teme za vas

Foto: Veselin Stodić

- Radimo punom parom. Mogli bismo da prodamo pet ili šest puta više nego što proizvedemo - kaže Kembel, nekadašnji kapiten zimbabveanske reprezentacije u kriketu.

Ovaj put simbol ekonomskog procvata Zimbabvea nije zlato, nego borovnice. U 2026. zimbabveanski uzgajivači očekuju izvoz 12.000 tona borovnica, čak 40 puta više nego 2017. godine. "Danas praktično svi sade borovnice", kaže jedan od najpoznatijih bankara u zemlji.

Poljoprivreda koja funkcioniše kao teška industrija

Iza tog sitnog ploda krije se mnogo veća ekonomska priča. Prerađivačka industrija teško se razvija u podsaharskoj Africi: njen udao u ukupnoj privredi gotovo se nije promenio poslednjih 15 godina. To zabrinjava analitičare koji smatraju da ekonomski rast Afrike zavisi od razvoja izvozno orijentisanih fabrika po uzoru na azijske zemlje.

Međutim, savremene visokotehnološke farme zapravo funkcionišu poput malih fabrika: zapošljavaju mnogo radnika i povezane su sa globalnim lancima snabdevanja. Takav model mogao bi da donese velike koristi Africi, ali i da promeni način na koji razmišljamo o granici između poljoprivrede i industrijske proizvodnje.

Loša iskustva iz prošlosti objašnjavaju zašto su mnoge afričke vlade i danas oprezne prema oslanjanju na poljoprivredni izvoz. Tokom kolonijalnog perioda mnoge zemlje su izvozile gotovo samo jednu poljoprivrednu kulturu, a takav model nastavio se i nakon sticanja nezavisnosti. Između 1966. i 1973. gotovo polovina zemalja podsaharske Afrike čak polovicu svojih prihoda od izvoza ostvarivala je od samo jedne sirovine ili proizvoda. Kada bi njena cena na svetskom tržištu naglo pala, urušavala bi se i privreda. To delimično objašnjava zašto su brojne afričke vlade sredstva preusmeravale iz poljoprivrede u često loše osmišljene projekte industrijalizacije.

Foto: Pixabay

Poslednjih godina afričke poljoprivredne kompanije počele su da iskorišćavaju rast životnog standarda u svetu i sve veću potražnju za svežom hranom. Prema godišnjem izveštaju *Africa Agriculture Trade Monitor*, u poslednjoj deceniji za koju postoje podaci voće i orašasti plodovi postali su najveća kategorija afričkog poljoprivrednog izvoza, prestigavši kakao. Istovremeno se smanjio udeo tradicionalnih izvoznih kultura poput kakaa, pamuka, duvana i šećera.

Afrika ipak znatno zaostaje za Latinskom Amerikom, koja izvozi četiri puta više poljoprivrednih proizvoda. Od 2019. do 2023. Latinska Amerika godišnje je u proseku izvozila poljoprivredne proizvode vredne 341 milijardu dolara, a Afrika 81 milijardu. Primer onoga što je moguće postići pruža Peru, koji 2010. gotovo da nije izvozio borovnice, a samo deset godina kasnije postao je njihov najveći svetski izvoznik. Ako Afrika uspe da sledi takve primere, potencijalne koristi mogle bi biti velike.

- Borovnice su izvrstan primer poljoprivrede kao visokotehnološke industrije - smatra Danijel Hals, čelnik investicionog fonda AgDevCo. Američki poljoprivredni div Driscoll’s snabdeva uzgajivače u Zimbabveu sadnim materijalom razvijenim tokom godina ukrštanja različitih sorti. Žbunovi se štite polietilenskim pokrivkama, a u skladištima se koriste mašine za optičko sortiranje plodova.

Kako bi povećale zaradu, kompanije tempiraju proizvodnju za period kada američka ponuda počinje da opada, a peruanska još nije dostigla pun intenzitet.

Procvat poljoprivrede

Borovnice nisu jedini primer nove afričke industrijalizacije. Kenija danas čini šest odsto, a Etiopija dva odsto svetskog izvoza rezanog cveća. Njihove farme koriste tehnologiju za raspršivanje fine vodene magle, prečišćavanje vode reverznom osmozom, kao i posebne svetiljke kojima se poboljšava izgled cvetova.

Afrički izvoz tropskog voća, poput avokada, manga i ananasa, više se nego utrostručio tokom poslednje decenije. Prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), reč je o bržem rastu nego u bilo kojoj drugoj svetskoj regiji. Evropa je prošle godine prvi put potrošila više od milion tona avokada – količinu čija masa približno odgovara masi deset nosača aviona. Veliki deo te potražnje zadovoljili su proizvođači iz Maroka i Kenije.

U maju je Južnoafrička Republika prvi put prestigla Španiju i postala najveći svetski izvoznik agruma. Agrumi su još 2010. prestigli vino i postali najvredniji poljoprivredni izvozni proizvod zemlje, a u poslednje vreme Južnoafričkoj Republici donose čak više prihoda od izvoza dijamanata.

Foto: Shutterstock

Prekretnica u razvoju ove industrije dogodila se 1997. godine, kada su ukinute državne institucije koje su godinama kontrolisale plasman poljoprivrednih proizvoda.

Pre toga, država je prihod od izvoza centralizovano raspodeljivala. Kada je taj sistem ukinut i svaki proizvođač zadržao sopstvenu zaradu, stvoren je snažan motiv za direktna ulaganja i širenje proizvodnje.

Udruženje uzgajivača agruma (CGA) preuzelo je ključnu ulogu: prikupljanjem naknada od samih farmera finansiraju se istraživanja, lobira za bolje politike i šire najnovije metode uzgoja.

Farme koje rade kao vojne fabrike

Ekonomisti ističu da moderno voćarstvo danas ima sve osobine teške industrije - popravlja trgovinski bilans, zapošljava stotine ljudi i pokreće čitav niz sporednih biznisa.

- To više nisu obična imanja, to su integrisane proizvodne i logističke kompanije - objašnjava Vandile Sihlobo, južnoafrički ekonomista.

Foto: Shutterstock

Ovaj trend podstiče i niz pratećih inovacija:Smanjenje otpada: Direktorka kompanije Vert, Džejn Maina (Jane Maina), navodi da su počeli sa izvozom sušenih voćnih grickalica. Time se sav neugledan mango i ananas od malih uzgajivača prerađuje umesto da propadne.

Zajednička infrastruktura: Hladnjače na aerodromima, primarno napravljene za izvoz cveća, danas koriste izvoznici pasulja, povrća i začinskog bilja.

Digitalna revolucija: Procvat borovnica u Zimbabveu pokrenuo je razvoj namenskim agrotehnoloških aplikacija za praćenje prinosa i vremenskih prilika u realnom vremenu.

Naoružane pratnje, razbojnici i osvajanje Kine

Uspeh, međutim, ne dolazi bez ozbiljnih prepreka. Loši putevi i zakrčene luke i dalje ugrožavaju transport svežeg voća.

Dodatno, politička i bezbednosna situacija pravi velike probleme. Kada se u Etiopiji razvijala industrija cveća, vlada je kamionima na putu do aerodroma obezbeđivala naoružanu pratnju. Danas se izvoznici i dalje bore sa naoružanim razbojnicima koji presreću robu.

Ipak, nova vrata se otvaraju na drugom kraju sveta: Kina je ukinula carine na većinu uvoza iz Afrike, pa su prve korpice zimbabveanskih borovnica već stigle na tamošnje tržište.

Glavni izazov više nisu carine, već strogi zdravstveni i bezbednosni standardi hrane, što zahteva snažnu diplomatiju i jaka udruženja. Uspeh afričkog voća i cveća definitivno dokazuje da poljoprivreda može preuzeti ulogu teške industrije - pod uslovom da država pruži pravu podršku na svetskom tržištu

(Telegraf Biznis)