Klimatski ekstremi postaju preskupi za Evropu: Najveći deo završava kod države, evo i koliki je račun

Ekonomski gubici izazvani vremenskim nepogodama u Evropi sve češće postaju stalna stavka u budžetima, pošto najveći deo štete i dalje nije osiguran, što znači da će račun na kraju platiti države, odnosno poreski obveznici, navodi se u danas objavljenoj analizi.

Ovogodišnji požari na jugozapadu kontinenta, kao i katastrofalne poplave u Španiji 2024. i u Nemačkoj i susednim zemljama 2021, pokazuju koliko klimatske nepogode dodatno opterećuju evropske javne finansije, koje su već pod pritiskom rastućih izdvajanja za odbranu i starenja stanovništva, prenosi Rojters.

Teme za vas

Katastrofe koje su nekad bile izuzetak sada učestalije

Predstavnik agencije Fič zadužen za suverene rejtinge zapadne Evrope Federiko Bariga-Salazar ističe da katastrofe koje su ranije tretirane kao izuzetni troškovi sada postaju sve učestalije.

Prema procenama Evropske agencije za životnu sredinu, vremenske i klimatske nepogode prouzrokovale su u Evropskoj uniji između 1980. i 2024. godine ekonomsku štetu od oko 822 milijarde evra, a čak četvrtina te štete nastala samo u poslednje četiri godine.

Samo oko četvrtine šteta izazvanih klimatskim katastrofama u EU je osigurano, dok je u pojedinim zemljama taj procenat ispod pet odsto, dodaje se u analizi.

Kao primer razlike u pokrivenosti osiguranjem, analitičari navode da je Belgija veći deo štete od poplava 2021. pokrila osiguranjem, dok je Nemačka, zbog niskog nivoa osiguranja, morala da izdvoji oko 30 milijardi evra iz budžeta.

Postoji bojazan da će udeo osigurane štete dodatno opadati kako vremenske nepogode postaju učestalije.

Obveznice za slučaj katastrofe

Evropska unija najavljuje da će ove jeseni predstaviti predloge za jačanje klimatske otpornosti i upravljanje rizicima, napominje se u analizi.

Grčka, čija je turistička privreda posebno izložena toplotnim talasima i požarima, razmatra proširenje osiguranja i jačanje vodne i energetske infrastrukture u turističkim centrima.

Portugalija je, nakon velikih poplava početkom 2026, najavila uvođenje obaveznog osiguranja domaćinstava, uz fond za prirodne katastrofe i zemljotrese i solidarni mehanizam koji bi garantovao univerzalni pristup osiguranju.

Kao mogućе privremeno rešenje pominju se i takozvane obveznice za slučaj katastrofe, kod kojih investitori mogu ostvariti visok prinos, ali i izgubiti deo ili ceo uloženi kapital ukoliko dođe do unapred definisanog događaja poput uragana ili zemljotresa.

Za države, međutim, takav mehanizam može biti skup jer premije moraju da se plaćaju čak i kada se katastrofa godinama ne dogodi, poručuju analitičari.

Da li će ovogodišnja situacija da ujedini Evropu u prevenciji?

Ekonomisti upozoravaju da Evropa mora da pređe sa jednokratnog finansiranja posledica katastrofa na sistematsko ulaganje u zaštitu.

Brojne studije pokazuju da rana ulaganja u klimatsku otpornost dugoročno štede novac i pomažu da se izbegne rast javnog duga nakon katastrofa koje su učestale.

Evropska centralna banka predložila je uspostavljanje zajedničke javno-privatne šeme reosiguranja na nivou Evropske unije, koja bi objedinila privatne rizike od prirodnih katastrofa uz podršku fonda EU za finansiranje javnih šteta od katastrofa.

Za evropske vlade, međutim, ključno pitanje ostaje da li će ovogodišnji toplotni talasi i požari biti dovoljni da stvore političku volju za ulaganje u prevenciju štete koja nastaje zbog klimatskih promena, zaključuje se u analizi.

(Telegraf Biznis/Tanjug)