SAD probile magičnu granicu koje se ekonomisti dugo plaše! Niko nije očekivao da će se to dogoditi tako brzo

Američki javni dug je prvi put premašio 40 biliona dolara, prema podacima Ministarstva finansija SAD, jer izdaci za odbranu, socijalni programi i rastući troškovi kamata na rastući deficit zauzimaju ogroman deo saveznog budžeta i dodatno opterećuju državne finansije.

Novi rekordni nivo dostignut je samo pet meseci nakon što je američki dug dostigao prethodni rekord od 39 biliona dolara u martu, i ranije nego što su analitičari očekivali.

Teme za vas

Ovome su delimično doprinele milijarde dolara izgubljenih prihoda od tarifa predsednika Donalda Trampa koje su proglašene nevažećim, što je primoralo Ministarstvo finansija da brže pozajmljuje sredstva kako bi ispunilo vladine obaveze.

Dug se udvostručio za manje od 10 godina

Neviđeni nivo duga dodatno ističe suprotstavljene prioritete administracije, od povećanja vojnih izdataka - na koje se SAD oslanjaju da bi vodile skoro šestomesečni rat predsednika Trampa sa Iranom - do napora da se smanje cene goriva i hrane za američke građane.

Prema izveštaju agencije AP, dug SAD se sada više nego udvostručio za manje od deset godina, tokom predsedničkih mandata Donalda Trampa i Džoa Bajdena , a učetvorostručio se za manje od 20 godina.

- Na našem trenutnom putu, za samo šest godina ćemo biti na 50 biliona dolara. Ako se osvrnete, bili smo na 20 biliona dolara manje nego pre 10 godina - rekao je Majkl Piterson , izvršni direktor Fondacije Pitera G. Pitersona, grupe za fiskalni nadzor: "Zaista dovodimo u opasnost našu ekonomiju i budućnost naše zemlje".

Glavni faktori

Nekoliko faktora je doprinelo eksplozivnom rastu američkog duga, piše CNN. Jedan od najvažnijih je starenje stanovništva: oko 10.000 pripadnika generacije bejbi bumera svakodnevno odlazi u penziju, dok stariji Amerikanci žive duže. Kao rezultat toga, savezna vlada izdvaja sve više novca za socijalno i zdravstveno osiguranje penzionera, naime za programe socijalnog osiguranja i zdravstvene zaštite.

Finansijski temelji ovih ključnih programa postaju sve nestabilniji jer nema dovoljno zaposlenih da svojim doprinosima finansiraju brzi rast broja korisnika.

Kongres je tokom proteklih nekoliko decenija usvojio nekoliko zakonskih paketa koji su istovremeno smanjili poreze i povećali državnu potrošnju. To uključuje Zakon o smanjenju poreza i zapošljavanju iz 2017. i Trampov "Jedan veliki lepi zakon" iz 2025. godine, kao i nekoliko paketa pomoći za COVID-19 usvojenih pod Donaldom Trampom i njegovim prethodnikom Džoom Bajdenom. Procenjuje se da će ove mere vremenom povećati savezni dug za nekoliko biliona dolara.

Granica od 40 biliona dolara je pređena mnogo ranije nego što se ranije očekivalo. Kongresni budžetski biro je u maju 2023. godine predvideo da SAD neće preći tu granicu do fiskalne 2028. godine.

Stručnjaci su takođe zabrinuti zbog same veličine duga i brzine kojom se on povećava. Prema podacima Ministarstva finansija, javni dug SAD je povećan za bilion dolara samo u poslednjih pet meseci.

Savezna vlada nastavlja da troši znatno više nego što prikuplja. U prvih deset meseci tekuće fiskalne godine, koja se završava 30. septembra, akumulirala je budžetski deficit od 1,8 biliona dolara.

Eksplozija troškova kamata

Rast duga, u kombinaciji sa višim kamatnim stopama, doveo je do dramatičnog povećanja iznosa koji savezna vlada mora da izdvoji samo za plaćanje kamata.

Godinama su niske kamatne stope omogućavale državi da se zadužuje po relativno niskim troškovima. To se promenilo pre nekoliko godina, kada je američka centralna banka počela da povećava kamatne stope kako bi obuzdala inflaciju izazvanu pandemijom.

Očekuje se da će troškovi kamata prvi put ove fiskalne godine premašiti bilion dolara. U poslednjih pet godina, oni su se više nego utrostručili i skoro su izjednačili izdvajanja za Mediker, što ih čini drugim najvećim državnim rashodom posle socijalnog osiguranja, upozorio je Mark Goldvajn , viši direktor za javnu politiku u nadzornom Komitetu za odgovorni federalni budžet.

Sjedinjene Države sada troše više na kamate nego na nacionalnu odbranu i 50 odsto više nego na programe za decu. Rastući troškovi servisiranja duga ostavljaju manje prostora vladi da finansira druge programe i političke prioritete.

- Trošimo znatno više na otplatu starih dugova nego na ulaganje u budućnost - rekao je Goldvajn: "Naš dug stvara novi dug. Stvoren je začarani krug".

Iako su bivši predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel i drugi zvaničnici upozorili da su Sjedinjene Države na "fiskalno neodrživom putu", Kongres je poslednjih godina pokazao malo volje da se pozabavi fiskalnim disbalansom zemlje. Takve politike su dovele do smanjenja kreditnog rejtinga zemlje.

Republikanci u Kongresu su prošle godine povećali ograničenje duga za 5 biliona dolara kao deo Zakona o jednom velikom lepom zakonu. Kao rezultat toga, malo je verovatno da će se zakonodavci ponovo suočiti sa dostizanjem ograničenja duga do 2027. godine, kažu stručnjaci. Debata o povećanju ograničenja duga povremeno je primoravala Kongres da preispita državnu potrošnju, a poslednji put 2023. godine.

Implikacije za tržište obveznica

Rast javnog duga direktno utiče na tržište obveznica i kamatne stope koje određuju troškove zaduživanja u celoj ekonomiji.

Prinos na 30-godišnje američke trezorske obveznice dostigao je u utorak najviši nivo od 2007. godine, dok se prinos na 10-godišnje obveznice kretao blizu najvišeg nivoa iz drugog Trampovog mandata. Prinosi rastu ove godine jer investitori procenjuju uticaj inflacije, rastućeg budžetskog deficita, rastuće ponude korporativnih obveznica i neizvesnosti oko budućih odluka Federalnih rezervi SAD.

Kako Sjedinjene Države tonu sve dublje u dug, investitori zahtevaju veći prinos za rizik pozajmljivanja novca saveznoj vladi. Kao rezultat toga, prinosi obveznica rastu, što utiče na troškove zaduživanja u celoj ekonomiji.

Prinos na desetogodišnje američke obveznice takođe određuje kretanje kamatnih stopa na stambene, automobilske i poslovne kredite. Veći prinosi pooštravaju finansijske uslove, povećavaju troškove za građane i mogu ograničiti investicije kompanija. Istovremeno, oni čine novo zaduživanje vlade skupljim, što dodatno otežava kontrolu rastućeg duga.

- Dug od 40 biliona dolara ne postoji samo u vladinim knjigama. Njegovi efekti se osećaju u celoj ekonomiji i, na ovaj ili onaj način, dopiru do novčanika građana - rekla je Maja Makgineas, predsednica Komiteta za odgovoran federalni budžet.

- Što se više zadužujemo, to više podstičemo inflaciju, istiskujemo druge budžetske prioritete i postajemo ranjiviji na domaće vanredne situacije i globalne previranja - dodala je ona.

Ministarstvo finansija je u sredu objavilo da će povećati kupovinu dugoročnih državnih obveznica u narednim mesecima. Analitičari kažu da ovaj potez odražava zabrinutost Trampove administracije zbog rastućih prinosa i njihovog uticaja na troškove života i sposobnost vlade da upravlja svojim dugom.

Aukcija 30-godišnjih trezorskih obveznica održana ranije ovog meseca zabeležila je najveći prinos od 2001. godine, što pokazuje da investitori zahtevaju veću naknadu za držanje američkog duga.

Mudis je 2025. godine snizio kreditni rejting američkog duga, izgubivši poslednji preostali savršen rejting Sjedinjenih Država. Uprkos tome, američki dug ostaje samo jedan stepen ispod najvišeg rejtinga i smatra se bezbednijim od duga velikih ekonomija poput Francuske i Japana.

Druge zemlje se suočavaju sa sličnim problemima. U Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Nemačkoj i Japanu, prinosi državnih obveznica su na ili blizu višegodišnjih rekorda, dok investitori sve više prate rast javne potrošnje i budžetskih deficita.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr)