Evropi pred zimu preti novi udar: Cena gasa mogla bi preko 100 evra, evo kada bi to stiglo do računa

Evropa bi pred početak zime mogla da se suoči sa novim energetskim pritiskom. Cena prirodnog gasa ponovo raste zbog rata između SAD i Irana, dok su evropska skladišta slabije popunjena nego što je uobičajeno za ovo doba godine.

Referentna cena prirodnog gasa na evropskom tržištu Dutch TTF u ponedeljak je premašila 70 evra po megavat-satu, nakon što su obnovljeni sukobi ponovo otvorili pitanje mogućih problema sa izvozom tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Persijskog zaliva, kako prenosi Poslovni dnevnik.

Teme za vas

Nove tenzije na Bliskom istoku zagrevaju cene

TTF za isporuku u oktobru 2026. dostigao je tokom trgovanja maksimum od 70,85 evra po megavat-satu, prema podacima ICE-a.

Nove tenzije usledile su nakon što su američke snage u nedelju napale iranske raketne lansere u blizini Ormuskog moreuza, a Iran odgovorio ispaljivanjem projektila na američke snage u Jordanu.

Situacija je posebno značajna za energetsko tržište jer kroz Ormuski moreuz u uobičajenim okolnostima prolazi oko petine svetske trgovine LNG-om.

Evropska skladišta popunjena 64,7 odsto

Novi problemi sa snabdevanjem dolaze baš u trenutku kada Evropa pokušava da obnovi zalihe gasa pred zimu.

Skladišta u Evropskoj uniji popunjena su 64,7 odsto, pokazuju podaci Gas Infrastructure Europe, što je ispod istorijskih nivoa za ovaj period godine.

Visoke cene dodatno su usporile punjenje skladišta u pojedinim državama.

Zbog toga raste zabrinutost da Holandija i Nemačka do 1. novembra neće uspeti da dostignu ciljeve popunjenosti od 80, odnosno 70 odsto.

Jedan od problema predstavlja odnos trenutnih i očekivanih zimskih cena. Razlika među njima često nije dovoljna da pokrije troškove i rizike skladištenja.

U normalnim okolnostima dobavljači tokom leta kupuju jeftiniji gas, skladište ga, a potom prodaju tokom zime kada su cene više.

Niža popunjenost skladišta sama po sebi ne znači da Evropi neće biti dostupno dovoljno gasa tokom zime, ali povećava njenu izloženost naglim promenama cena i novim problemima u globalnom snabdevanju.

Hladna zima mogla bi da napravi veliki problem

Posebno osetljiva mogla bi da bude Nemačka, najveća evropska ekonomija.

Sebastijan Hajnereman, direktor nemačkog udruženja za skladištenje gasa INES, upozorio je da bi kombinacija nedovoljno popunjenih skladišta i veoma hladne zime mogla da dovede Nemačku u situaciju u kojoj više ne bi mogla u potpunosti da zadovolji uobičajenu potražnju.

Ukoliko bi cene istovremeno premašile nivo koji industrijski potrošači mogu da plate, kompanije bi mogle da budu primorane da smanjuju proizvodnju, što bi donelo i značajnu ekonomsku štetu.

Rizici postoje i u Italiji, iako su njena skladišta među najpopunjenijima u Evropi.

QatarEnergy je prošle nedelje obavestio italijanski Edison da je zbog rata produžena obustava isporuka LNG-a usled više sile do početka novembra.

Dugoročni ugovor Edisona sa Katarom inače obezbeđuje količinu koja odgovara približno desetini godišnje potrošnje gasa u Italiji. Edison je naveo da obezbeđuje zamenske količine i da može da ispuni obaveze prema korisnicima.

Cena bi mogla da pređe 100 evra

Evropska unija direktno uvozi relativno mali deo gasa sa Bliskog istoka. Katar je tokom 2025. činio 3,7 odsto ukupnog uvoza gasa u EU.

Međutim, problem je globalna konkurencija za LNG.

Ako poremećaji u Persijskom zalivu potraju, evropski kupci mogli bi snažnije da se nadmeću sa kupcima iz Azije za raspoložive količine, što bi dodatno podiglo cenu.

Prema proceni Goldman Saksa, takav scenario mogao bi veleprodajne cene da približi granici od 100 evra po megavat-satu.

Analitičarke Goldman Sachsa Samanta Dart i Laura Sir procenile su da bi, ukoliko se izvoz energenata sa Bliskog istoka bude normalizovao tek postepeno tokom 2027. godine, cena TTF-a za decembar 2026. verovatno morala da pređe 100 evra po megavat-satu.

Kada bi poskupljenje moglo da stigne do računa?

Za građane je najvažnije pitanje koliko brzo bi rast veleprodajnih cena mogao da se prelije na njihove račune.

Ukoliko se sadašnji visoki nivoi zadrže samo kratko, efekat bi mogao da bude ograničen. Dugotrajnije poskupljenje, međutim, moglo bi postepeno da podigne račune za energiju širom Evrope.

Prema ranijoj proceni koju je izneo Oxford Economics, potrebno je u proseku oko šest meseci da se promena veleprodajnih cena u potpunosti odrazi na potrošačke cene, mada postoje velike razlike između država.

U Francuskoj, Italiji i Španiji promene mogu da se osete već nakon nekoliko meseci, dok u Holandiji reakcija može da bude gotovo trenutna.

U Nemačkoj i Austriji, s druge strane, moglo bi da prođe skoro godinu dana pre nego što efekat promene veleprodajnih cena dostigne vrhunac.

Među velikim evropskim ekonomijama kao najizloženija se izdvaja Italija, zbog velike zavisnosti od gasa i relativno brzog prenošenja tržišnih promena na potrošače.

(Telegraf Biznis/Poslovni.hr)