Devet država čeka pred vratima EU, a ove tri ne žele unutra: Bogate su i kažu da imaju dobar razlog

Dok devet država pokušava da pronađe put do članstva u Evropskoj uniji, neke od najbogatijih i najuređenijih zemalja Evrope godinama rade upravo suprotno - ostaju van nje.

Island je sada ponovo pokazao koliko je taj evropski paradoks veliki.

Teme za vas

Na referendumu održanom 29. avgusta, 52,8 odsto islandskih birača glasalo je protiv ponovnog otvaranja pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, dok je 47,2 odsto bilo za njihov nastavak.

Građani, ipak, nisu glasali o samom ulasku u EU. Odlučivali su tek o tome da li Island treba ponovo da pokrene pregovore sa Briselom. Čak ni za to većina nije bila zainteresovana, kako navode Biznis i finansije.

Odziv od 82,5 odsto pokazao je, međutim, da Islanđanima pitanje odnosa sa EU nije nevažno.

Zašto bogatoj državi EU nije toliko potrebna?

Odgovor se velikim delom krije u onome što Island već ima.

Zemlja je članica Evropskog ekonomskog prostora, što joj omogućava pristup jedinstvenom evropskom tržištu, a nalazi se i u Šengenskoj zoni. Istovremeno je članica NATO-a.

Island već uživa veliki deo ekonomskih prednosti bliske povezanosti sa Evropskom unijom, dok mu za bezbednost nije neophodno članstvo u EU.

Punopravnim ulaskom dobio bi mesto za stolom i mogućnost da učestvuje u donošenju evropskih odluka, ali bi zauzvrat morao da prihvati i prenošenje dela nacionalnih nadležnosti na Brisel.

Za države koje već imaju visok životni standard, stabilne institucije i pristup ogromnom evropskom tržištu ta računica izgleda znatno drugačije nego za zemlje koje tek pokušavaju da dostignu taj nivo.

Foto: Shutterstock

Riba je Islanđanima važnija nego što se čini

Jedan od najvećih razloga otpora krije se u moru.

Oko 90 odsto islandskih ribarskih kompanija protivilo se članstvu u EU jer ne žele da nacionalne vode budu obuhvaćene zajedničkom evropskom ribarskom politikom.

Za Island ribarstvo nije samo još jedna privredna grana. Ono predstavlja važan deo ekonomije, ali i nacionalnog identiteta i kontrole nad prirodnim resursima.

Slična dilema postoji i u poljoprivredi.

Islandsko ovčarstvo, proizvodnja mleka i uzgoj biljaka u staklenicima zaštićeni su visokim carinama, a ulazak u EU mogao bi da promeni način na koji država štiti domaće proizvođače.

Protivnici članstva zato ne žele da se odlučivanje o nekim od najosetljivijih ekonomskih pitanja prenese na zajedničke evropske institucije.

Nisu jedini koji kažu "ne"

Island nije evropski izuzetak.

Norvežani su članstvo u Evropskoj uniji odbili na referendumima 1972. i 1994. godine. Norveška danas preko Evropskog ekonomskog prostora ima pristup jedinstvenom tržištu i primenjuje veliki deo evropskih pravila, ali istovremeno zadržava kontrolu nad oblastima poput ribarstva i energetike.

Švajcarska je pronašla treći model.

Ona nije ni članica EU ni Evropskog ekonomskog prostora, već je svoje odnose sa Unijom izgradila kroz veliki broj bilateralnih sporazuma.

Tako tri veoma bogate evropske države - Island, Norveška i Švajcarska - ostaju van Evropske unije, iako su sa njom snažno ekonomski povezane.

Akurejri, Island / Foto: Shutterstock

Devet država na drugoj strani vrata

Istovremeno, devet država ima status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Za zemlje koje žele da postanu članice računica je drugačija. Članstvo može da znači pristup evropskim fondovima, dodatnu ekonomsku i političku sigurnost i okvir za sprovođenje reformi.

Bogate evropske države koje su ostale van EU, međutim, imaju nešto što većina kandidata nema - održivu alternativu.

One mogu da koriste veliki deo prednosti evropskog tržišta bez punog političkog članstva, dok im visok životni standard, snažne institucije i sopstveni resursi daju mnogo veću slobodu u odnosima sa Briselom.

Upravo zato evropska integracija za različite države nema istu vrednost.

Dok jedne godinama kucaju na vrata Evropske unije, neke od najbogatijih zemalja kontinenta mogu sebi da priušte luksuz da ostanu sa druge strane.

(Telegraf Biznis/Biznis&Finansije)