Megaprojekat menja mapu Balkana: Novi koridor spaja tri države, treba da postane alternativa Bosforu

Transportna mapa Balkana mogla bi u narednim godinama značajno da se promeni. Grčka, Bugarska i Rumunija trebalo bi da budu povezane velikim drumskim i železničkim koridorom koji će stvoriti novu kopnenu vezu između Egejskog i Crnog mora.

Nova transportna osa trebalo bi da prolazi pravcem Solun-Sofija-Bukurešt, a iz rumunske prestonice da se nastavlja prema drugim delovima Evrope, kao i prema Moldaviji i Ukrajini, kako navodi bugarski portal Marica.

Teme za vas

Reč je o projektu čiji je horizont realizacije 15 godina, a evropski komesar za održivi transport i turizam Apostolos Cicikostas predstavio ga je kao strateški megaprojekat tokom 90. Međunarodnog sajma u Solunu.

Ideja nije samo da se modernizuju postojeći putevi i pruge. Cilj je stvaranje velike nove transportne arterije kojom bi se promenio način kretanja ljudi i robe između južne, centralne i istočne Evrope.

Od Egejskog do Crnog mora

Koridor bi trebalo da poveže Solun sa Sofijom, a zatim sa Bukureštom.

Time bi bila uspostavljena alternativna kopnena veza između područja Egejskog i Crnog mora, što bi moglo da bude posebno značajno za teretni transport.

Jedna od ključnih ideja projekta jeste stvaranje alternative pomorskim pravcima koji prolaze kroz Bosfor i Dardanele.

Bosfor danas predstavlja jednu od najvažnijih tačaka za transport između Crnog i Sredozemnog mora, dok bi nova kopnena veza omogućila da se deo tereta preusmeri na železnicu i druge vidove kopnenog transporta.

U centru nove transportne mape našla bi se Bugarska. Zahvaljujući geografskom položaju, ona bi povezivala grčke luke na Egejskom moru sa Rumunijom i širom evropskom transportnom mrežom.

Prvih 277 miliona evra već obezbeđeno

Deo velikog projekta već ima evropsko finansiranje.

Za modernizaciju železničke deonice Aleksandrupolis-Pitio, duge 68,3 kilometra, obezbeđeno je 277 miliona evra iz evropskog Instrumenta za povezivanje Evrope.

Za preostale delove budućeg koridora tek treba da budu precizirani izvori finansiranja, a očekuje se kombinacija evropskog i nacionalnog novca.

Železnica bi trebalo da ima jednu od ključnih uloga. Cilj je povećanje kapaciteta za prevoz robe i putnika, ali i stvaranje bržih i pouzdanijih veza između zemalja regiona.

Projekat za narednih 15 godina

Do završetka čitavog koridora ipak je dug put. Planirani horizont realizacije iznosi 15 godina, dok bi u narednim mesecima trebalo da bude poznato više detalja o finansiranju ostalih ključnih deonica.

Ukoliko projekat bude realizovan u planiranom obimu, Solun, Sofija i Bukurešt postaće deo jedne velike transportne ose koja će povezivati Egejsko i Crno more i nastavljati se dalje prema ostatku Evrope.

Za privredu regiona značaj takve veze mogao bi da bude veliki. Novi koridor ne bi služio samo putnicima, već pre svega efikasnijem kretanju robe između luka, proizvodnih centara i evropskih tržišta.

Ideja o povezivanju Egejskog i Crnog mora kopnenim transportnim pravcem postoji već godinama kroz projekat „Si tu si“ (Sea2Sea), čiji je cilj upravo stvaranje alternativnog multimodalnog koridora prema Bosforu.

Sada se taj koncept uklapa u još širu transportnu osu koja bi preko tri balkanske države povezala jugoistok kontinenta sa ostatkom Evrope.

(Telegraf Biznis)