Gorivo pred novim udarom: Cena nafte probija 100 dolara, stručnjaci otkrili šta čeka vozače u Srbiji i regionu

Cena sirove nafte ponovo je snažno porasla i tržište se približilo psihološkoj granici od 100 dolara za barel. Brent je 9. septembra tokom trgovanja prešao 100 dolara, prvi put od jula, dok je WTI stigao do oko 94,5 dolara. Rast je posledica novih geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku, napada na energetsku infrastrukturu i sve većeg rizika za transport nafte kroz ključne pomorske pravce.

Za građane Srbije najvažnije pitanje sada nije samo koliko će koštati barel na svetskom tržištu, već koliko će se taj skok preliti na cene benzina i dizela na domaćim pumpama.

Teme za vas

Nafta više nije samo pitanje tržišta

Poskupljenje nafte od nekoliko dolara po barelu samo po sebi ne znači da će gorivo na pumpama odmah poskupeti u istom procentu. Cena koju plaća vozač zavisi i od kursa dolara, troškova prerade, marži, poreza i akciza, kao i od toga po kojoj ceni domaći distributeri nabavljaju derivate.

Ipak, problem je što se ovog puta ne povećava samo cena sirove nafte. Rastu i troškovi prerade, naročito kod dizela, jer su poremećaji u snabdevanju već uticali na tržište naftnih derivata. Međunarodna agencija za energiju upozorila je da su tržišta benzina i posebno srednjih destilata, među kojima je dizel, veoma zategnuta.

To znači da bi u narednim nedeljama dizel mogao da bude osetljiviji na nova poskupljenja nego benzin.

Koliko može da ode cena goriva u srbiji

Ako se cena Brenta zadrži oko 95 do 100 dolara, teško je očekivati da će domaće tržište ostati potpuno imuno. Međutim, to ne znači automatski eksploziju cena na pumpama.

Mnogo će zavisiti od toga da li će nafta ostati iznad 100 dolara nekoliko dana ili će se na tom nivou zadržati nedeljama. Kratkotrajan skok može da bude apsorbovan kroz tržišne marže i promene nabavnih cena, dok bi dugotrajan period veoma skupe nafte gotovo sigurno izvršio jači pritisak na maloprodajne cene.

Za Srbiju je dodatno važno kretanje kursa dolara. Nafta se na svetskom tržištu plaća u dolarima, pa bi slabiji dinar prema američkoj valuti dodatno povećao trošak uvoza.

Zbog toga bi kombinacija Brenta od 100 i više dolara, jačeg dolara i visokih cena dizela predstavljala mnogo ozbiljniji udar nego samo skok cene sirove nafte.

Stručnjaci više ne isključuju ni mnogo skuplju naftu

Ono što posebno zabrinjava tržišta jeste činjenica da analitičari više ne govore samo o kratkotrajnom proboju iznad 100 dolara.

Goldman Saks je podigao procenu i upozorio da bi, ukoliko poremećaji u snabdevanju iz Persijskog zaliva potraju, cena Brenta u ekstremnom scenariju mogla da ode i iznad 120 dolara po barelu tokom 2027. godine. Istovremeno, banka je povećala prognozu za kraj 2026. godine na oko 90 dolara.

Sa druge strane, nisu svi analitičari toliko pesimistični. Postoje procene da je deo sadašnjeg skoka posledica veoma visokog geopolitičkog rizika, odnosno takozvane premije za rizik, pa bi smirivanje situacije moglo da dovede do brzog pada cene nafte. Ekonomista Norbert Ruker iz banke Julius Baer ocenjuje da je upravo ta premija trenutno neuobičajeno visoka.

Drugim rečima, tržište se trenutno nalazi između dva potpuno različita scenarija.

Ako dođe do smirivanja sukoba i normalizacije transporta nafte, Brent bi mogao relativno brzo da se vrati ispod 90 dolara. Ako se, međutim, nastave napadi na tankere i energetsku infrastrukturu i dodatno ugrozi transport kroz Hormuški moreuz, 100 dolara bi moglo da postane nova normalnost, a ne privremeni maksimum.

Šta to znači za srbiju i region

Srbija nije izolovano tržište i ne može dugoročno da ignoriše ono što se događa na međunarodnom tržištu nafte. Isto važi i za zemlje regiona, od Bosne i Hercegovine i Crne Gore do Hrvatske, Mađarske i Severne Makedonije.

Ipak, veliko tumbanje cena goriva nije nužno odmah iza ugla. Mnogo realniji scenario je postepeni pritisak naviše ukoliko Brent ostane oko 100 dolara ili iznad tog nivoa.

Najveći rizik bio bi da se istovremeno dogodi nekoliko stvari: da nafta ostane iznad 100 dolara, da dodatno poskupi dizel na evropskom tržištu, da dolar ojača i da se poremećaji u snabdevanju produže. Tada bi pritisak na cene goriva u Srbiji i regionu postao znatno ozbiljniji.

Vozači zato trenutno imaju više razloga za oprez nego za paniku. Cena od 100 dolara jeste veoma važan psihološki prag, ali sama po sebi još ne znači da će gorivo preko noći poskupeti dramatično. Pravi problem nastaje ako se nafta na tom nivou zadrži.

A upravo tu leži najveća neizvesnost: da li je 100 dolara samo nova gornja granica koju će tržište kratko testirati ili početak novog talasa skupog goriva?

Trenutni podaci pokazuju da je rizik drugog scenarija ozbiljniji nego pre samo nekoliko nedelja. Međunarodna agencija za energiju već procenjuje da će globalna ponuda nafte u 2026. godini biti smanjena, dok su poremećaji u proizvodnji i transportu doveli do velikog pada svetskih zaliha.

Ako se kriza produži, gorivo bi moglo da postane jedan od glavnih novih izvora inflatornog pritiska u Srbiji i celom regionu.

(Telegraf Biznis)