Kako je propao jugoslovenski gigant? Milioni nestali, ugašena proizvodnja, a radnici i dalje čekaju pravdu

Primer propale privatizacije, i to one najdrastičnije, jeste barska "Primorka". Fabrika je decenijama bila zaštitni znak privrede grada pod Rumijom i simbol prehrambene industrije Crne Gore. Sredinom osamdesetih zapošljavala je više od 600 radnika, kasnije i do 1.400, a samo njena pekara proizvodila je 40.000 hlebova dnevno. Privatizovana je 2005, a tri godine kasnije završila je u stečaju. Novi vlasnici dobili su kredit od skoro 14 i po miliona evra, za koji je država garantovala sa četiri miliona. Taj posao godinama kasnije završio je pred Specijalnim tužilaštvom i sudom. Prema optužnici, budžet je oštećen za više od 6,5 miliona evra. Šta je ostalo od "Primorke", gde je danas sudski postupak i ko je platio cenu jedne od najpoznatijih crnogorskih privatizacija?

"Primorka na današnji dan zapošljava 650 radnika. Proizvodi 10.000 tona svih vrsta jestivih ulja. Proizvodi voćne sokove i sirupe kapaciteta do 50 miliona jedinica godišnje. Treći program je proizvodnja hleba, peciva, kolača i proizvoda na bazi brašna kapaciteta 50 jedinica za 24 sata", govorio je pre nekoliko decenija Velimir Vlahović, generalni direktor Primorke Bar.

Teme za vas

Ono što je Primorkine proizvode izdvajalo od ostalih jeste kvalitet i proizvodnja od domaćih sirovina — maslina, agruma i barskog divljeg šipka.

"Verujem da nema nikoga ko se seća tog perioda, a da se ne seća onog slogana: 'Sok od nara, Primorke iz Bara'. Dok je grad spavao, iz pekare Primorke izlazilo je po nekoliko stotina hiljada vekni hleba, a verujem da se oni koji se i tog perioda sećaju, sećaju i tog ukusa kom se i danas teško može parirati", ističe Mila Vukosavović, novinarka Radio Bara.

Od tih sećanja danas je ostao samo gorak ukus, jer u Primorkinim pogonima odavno nema proizvodnje. Finansijski problemi u fabrici počeli su krajem devedesetih, a 2005. privatizovao ju je biznismen Nebojša Bošković, vlasnik kompanije Krisma motors. Nakon što je propao plan oživljavanja proizvodnje i modernizacije fabrike, 2008. uvodi se stečaj. Grupacija Krisma registruje novu firmu Melgonija Primorka (Melgonia Primorka) kojoj Vlada Mila Đukanovića 2010, pet meseci pre nego što je uopšte registrovana, daje četiri miliona evra državne garancije za kredit od gotovo 14 i po miliona evra kod banke.

bivši predsednik Crne Gore / Foto: Tanjug/AP

Umesto za socijalni program i pokretanje proizvodnje, novac je potrošen za izmirivanje dugova i kredita drugih preduzeća grupacije Krisma, od kojih banka nije mogla da se naplati. Zato je aktivirala državnu garanciju i preuzela vrednu imovinu i zemljište fabrike, a radnici su bez centa otišli na Biro rada. Zbog toga je na odgovornost vladu i premijera pozivala tadašnja opozicija, optužujući ih za presipanje državnog novca u privatne džepove, što su oni negirali, objašnjavajući da im je jedini cilj bio zaštita kompanije i radnika.

Nekadašnji premijer Milo Đukanović u Skupštini je objašnjavao da je garancija izdata u skladu sa zakonskom procedurom.

"Ko je vlasnik Melgonija Holiding Limitida koja je vlasnik ove Melgonije d.o.o. Bar 100 odsto je sa Kipra. Javnost zaslužuje da nam kažete ko su vlasnici ove firme", pitao je tada Bojanić, a bivši premijer odgovorio da mu uopšte nije važno ko je vlasnik.

Da je trebalo da bude važno kome se daje državni novac, potvrdilo je Specijalno državno tužilaštvo (SDT) 2017. kada je uhapšeno 12 osoba zbog sumnje da su zloupotrebile ovlašćenja u privredi. Tada su lisice na ruke stavljene, između ostalih, vlasniku Krisma grupe Nebojši Boškoviću i njegovoj supruzi Biljani Bošković, kao i Refiku Bojadžiću iz Zajednice opština, te pomoćniku ministra poljoprivrede Darku Konjeviću i predsedniku Komisije za kontrolu dodele državne pomoći Mitru Bajčeti.

U sklopu istrage SDT je kao svedoka saslušao i bivšeg ministra finansija Igora Lukšića, koji je stavio potpis na sporne državne garancije Primorci. Optužnicu SDT-a 2019. potvrdio je Viši sud, a na optuženičkoj klupi našlo se svega šest osoba — pored Nebojše i Biljane Bošković, optužen je i Črtomir Mesarič, bivši direktor banke, kao i više direktora nekadašnje Primorke. Sudskog epiloga, međutim, ni nakon sedam godina još nema.

bivši ministar finansija Igor Lukšić / Printskrin: Youtube

"Mislim da je naš najveći problem u Crnoj Gori nekažnjivost. Ona je najvidljivija u ovim velikim privatizacijama i projektima koji se realizuju, međutim, ona se proteže u svim sferama života. Ako neko napravi veliku štetu državi, a za to nema kazne, takvo ponašanje se ponavlja", ističe analitičar Dejan Mijović.

Slučajem nekadašnjeg barskog giganta bavio se i aktuelni saziv Skupštine kroz Komisiju za kontrolu privatizacije. Od nadležnih su tražili odgovore dokle se stiglo sa postupcima i šta je sa nekadašnjom imovinom fabrike, ali i rešenje problema bivših radnika.

Više sreće sa odgovorima nadležnih nismo imali ni mi. Samo su nam iz Višeg suda saopštili da su izveli sve dokaze i da je sledeći glavni pretres u ovom slučaju zakazan za 17. i 18. septembar. Nakon toga biće jasnije hoće li pravda zakucati i na vrata "Primorke".

Bivši radnici čekaju pravdu i najavljuju proteste

Dok čekaju pravdu, bivši radnici ovih dana ponovo protestuju. Prvo su blokirali centar Bara, a zatim su najavili svakodnevne jednočasovne blokade magistrale Bar – Podgorica u Šušanju. Policija nije dozvolila blokadu magistrale i ponudila im je drugu lokaciju. Oni su nastavili proteste bez blokiranja puta, a od juče se okupljaju ispred Opštine Bar i najavljuju da bi, ako institucije ne reaguju, mogli početi štrajk glađu.

Edin Begzić, predstavnik bivših radnika "Primorke", kaže da kada se saberu sve te firme koje su poslovale u ovom kompleksu, veruje da je preko 300 radnika po raznim osnovama oštećeno — od otpremnina, neisplaćenih zarada, plata, neuplaćenog radnog staža, doprinosa, pa zatim i penzija.

Goran Ćulafić, pravni zastupnik bivših radnika Primorke, ističe da su tražili od Privrednog suda da im se dostavi dokumentacija, odnosno konačni izveštaj stečajnog upravnika o tome šta je sve ostalo u vidu zarada i neisplaćenih potraživanja po osnovu doprinosa. Međutim, dobili su odgovor da je sva dokumentacija izuzeta od strane tužilaštva radi izviđajnih radnji i daljeg vođenja postupka protiv odgovornih lica iz Melgonija Primorke i Primorka grupe (Primorka Group).

Koliko se novca duguje bivšim radnicima, iz Ministarstva rada nisu odgovorili, ali jeste Begzić — kaže da je svakako reč o velikom iznosu.

"Verujemo da to prelazi i preko milion evra. To može lako da se nadoknadi kada bi država krenula da rešava slučaj u smislu da se uhapse oni koji su opljačkali ovu imovinu i da se ta imovina oduzme od njih", kaže Begzić.

Foto: Shutterstock/David Franklin

Godinama su se obraćali različitim vlastima. Jasno je i koliko bivših radnika nije dočekalo ono što im pripada — sigurno jedna trećina radnika, ocenjuje bivša radnica Lidija Mindulić.

"I mi razumemo zašto postoji taj zid ćutanja, jer ako žele da reše Primorku, moraće mnogi ili da uhapse svoje neke saradnike, kolege, prethodnike, a neki, bogami, i sami sebe", navodi Begzić.

"Tu se radi o dugom nizu godina tokom kojih su oni bili uporni i čekali da se to institucionalno reši, a kao njihov punomoćnik nikada nisam bio pristalica toga da se to rešava ulicom i na način kako je to sada započeto. Međutim, očigledno je da drugog izlaza nema", kaže Ćulafić.

Pravni zastupnik bivših radnika očekuje da će uskoro biti zakazan sastanak sa ministarkom rada. Ako ga ne bude, najavljuje radikalizaciju protesta. Da im to ide od ruke, Begzić je pokazao krajem decembra 2021. kada je podigao ceo sistem na noge kako bi aktuelizovao problem bivših radnika.

Mindulić ističe da očekuje reakciju države ako ona postoji i ako je ima.

(Telegraf Biznis/RTCG)