Budžet Evropske unije puca po šavovima: Evo čije subvencije i projekte bi EU mogla da seče

Zemlje članice Evropske unije nisu spremne da povećaju direktne uplate u budžet Unije, dok istovremeno nema dovoljno podrške za uvođenje novih poreza kojima bi se finansirali rashodi Unije, zbog čega će smanjenje planiranih izdataka biti neizbežno, navodi se u internom diplomatskom dokumentu u koji je Euraktiv imao uvid.

Ambasadori zemalja članica EU u sredu će razgovarati o strukturi rashoda u okviru narednog sedmogodišnjeg budžetskog plana Unije za period od 2028. do 2034. godine, dok vlade pokušavaju da usaglase nivo potrošnje, izvore finansiranja i način raspodele novca po različitim oblastima.

Teme za vas

- Uz nevoljnost mnogih da povećaju svoje doprinose budžetu EU i različit nivo spremnosti za različite delove novog paketa sopstvenih prihoda, ovi faktori ukazuju na potrebu da razmotrimo nivo ambicija kada je reč o povećanju rashoda - navodi se u dokumentu irskog predsedavanja Savetom EU.

Kompromisna rešenja za prihvatljive budžete

Irsko predsedavanje Savetom EU zatražilo je od ambasadora da predlože izmene koje bi paket Evropske komisije učinile prihvatljivijim, uključujući moguće kompromise u pogledu ukupne vrednosti budžeta i procenu da li je prethodni pregovarački predlog predstavljao odgovarajuću ravnotežu rashoda u budućem budžetu

Od ambasadora je zatraženo i da iznesu "konkretne predloge" o tome koji bi ukupni iznos budžeta za njihove zemlje bio prihvatljiv.

Kako navodi Euraktiv, i dalje postoje duboka neslaganja u vezi sa predlogom Evropske komisije za budžet od dva biliona evra, koji predviđa velike strukturne promene u načinu trošenja novca, dok većina vlada odbija da poveća svoje doprinose u trenutku kada nacionalne prestonice smanjuju javnu potrošnju.

"Moderan budžet" po meri jakih ekonomija

Dodatni problem predstavlja nepostojanje saglasnosti o tome kako obezbediti nove izvore prihoda za budžet EU, poznate kao "sopstveni prihodi", zbog čega je u središtu pažnje pitanje ukupnog nivoa potrošnje i oblasti koje treba finansirati, oko kojih među evropskim zemljama postoje duboke podele.

Grupa fiskalno konzervativnijih članica, među kojima su Nemačka, Holandija i Švedska, zalaže se za "moderan" budžet usmeren na odbranu i konkurentnost, uz smanjenje izdvajanja za tradicionalne politike, uključujući poljoprivredu i koheziju.

S druge strane, zemlje koje podržavaju kohezionu politiku, među kojima su Italija, Poljska i Španija, protive se smanjenju sredstava namenjenih siromašnijim regionima i poljoprivrednicima.

(Telegraf Biznis/Tanjug)