Finance Day 2026: Kako veštačka inteligencija preoblikuje arhitekturu donošenja odluka u finansijskom sektoru

Kompanija Comtrade System Integration sedmu godinu zaredom je okupila stučnjake iz finansijskog i tehnološkog sektora na jedinstvenom događaju Finance Day 2026. Pod krovnom temom "Arhitektura odluka" konferencija se ove godine bavila ključnim pitanjem kako finansijske institucije donose odluke u svetu koji se uporno menja?

Događaj je i ove godine otvorio Veselin Jevrosimović, predsednik Comtrade Group, istakavši da je ovo izdanje posebno značajno jer se održava u nedelji kada Comtrade obeležava 36. godinu poslovanja.

- Za ovih 36 godina promenile su se tehnologije, poslovni modeli i način na koji ljudi komuniciraju sa bankama i osiguravajućim kompanijama. Ali jedna stvar se nije promenila: poverenje. Finansijski sektor možda više nego bilo koja druga industrija počiva na poverenju. A tehnologija danas mora da bude jedan od njegovih glavnih čuvara - rekao je Jevrosimović.

Ukazao je na to da ulazimo u period u kojem će veštačka inteligencija promeniti finansijsku industriju verovatno više nego internet i mobilne tehnologije zajedno. Prema njegovim rečima, banke i osiguravajuće kompanije više neće koristiti tehnologiju samo da bi automatizovale postojeće procese, već će tehnologija sve više učestvovati u donošenju odluka, upravljanju rizikom, borbi protiv prevara i stvaranju potpuno novih proizvoda i usluga.

- Oni koji znaju da gledaju u budućnost, već danas će početi da se spremaju za quantum computing (kvantno računarstvo), koji će ugroziti postojeću kriptografiju. Ta budućnost nije daleko - ona nam kuca pred vratima, za 3 do 5 godina. Mi smo za nju spremni, a pomoći ćemo i vama da budete spremni. Upravo zato postoji Finance Day. Ne da bismo samo pričali o novim tehnologijama, već da bismo okupili ljude koji donose odluke, razmenili iskustva i zajedno pokušali da razumemo šta je sledeće - rekao je.

Predsednik Comtrade Group je svoje uvodno obraćanje završio pozivom učesnicima na zajedničko razmišljanje.

- Voleo bih da danas svi zajedno pokušamo da odgovorimo na jedno pitanje: Kako će izgledati finansijska industrija za pet godina, i šta moramo da uradimo danas da bismo tada bili među najboljima? - poručio je.

Prvi panel u okviru ovogodišnjeg događaja bio je posvećen proceni stvarnog dometa i trenutnog statusa veštačke inteligencije u finansijskom sektoru. Pod nazivom "AI Evaluacija - Gde smo danas, gde AI zaista stoji u finansijskim uslugama?", diskusiju je moderirala Sanja Trbulin (Comtrade System Integration), dok su o ključnim izazovima i praksama govorile liderke vodećih banaka i osiguravajućih kuća:

• Zorana Branković - Banca Intesa, članica Izvršnog odbora
• Rosanda Milatović Skorić - OTP Banka, članica Izvršnog odbora
• Bojana Kaličanin-Stojanović - NLB Komercijalna banka, članica Izvršnog odbora
• Aleksandra Jović - Generali osiguranje, članica Izvršnog odbora

Promena operativnog modela, usvajanje AI agenata (agentic AI), upravljanje novom digitalnom radnom snagom i savladavanje organizacione transformacije izdvojili su se kao centralne teme ovogodišnjeg panela. Panelistkinje su se saglasile da je falični deo procesa uvek organizacija i menadžment promena, dok sama tehnologija napreduje eksponencijalnom brzinom.

Članica Izvršnog odbora Generali osiguranja Aleksandra Jović naglasila je da ulazimo u eru u kojoj AI više ne posmatramo kao pomoćni alat, već kao suštinsku promenu načina rada.

- Mi uopšte ne govorimo o tome da dajemo alat ljudima. Uopšte. Niti to posmatramo kao jednu vrstu novih tehnologija koja nam pomaže da nešto ubrzamo. Mi se nalazimo u prilici da menjamo operativni model kako radimo. Ovo su naši novi zaposleni. Po prvi put imamo digitalne zaposlene kojima moramo da naučimo kako da upravljamo. Pitanje je kako se tako nešto radi, jer se to nikada nije desilo na taj način u istoriji. Zato nam je ključan "capability building" - edukacija ljudi i stvaranje novih uloga kao što su arhitekte AI rešenja ili AI hardness inženjeri - istakla je Jović.

Bojana Kaličanin-Stojanović navodi da AI stvara jasnu i merljivu poslovnu vrednost kroz efikasnost, ali da je proces uvođenja novih rešenja u regulisane sisteme izuzetno zahtevan.

- Imamo situaciju gde smo primenom alata skratili čekanje klijenata na odgovore i po tri puta, dok su obrade dokumentacije i backlog-ovi svedeni na nulu. Sa druge strane, za uvođenje agentic platforme i kompletnu sigurnosnu i regulatornu provere u našem okruženju, umesto procenjenih mesec dana, potrošili smo pet do šest meseci. Razlog za strah kod radnika nije gubitak posla, već nesnalaženje sa novom tehnologijom. Ako neko danas misli da ćemo biti jednako produktivni kao pre pet godina, taj je zalutao u vremenu i prostoru. Zato menadžment mora pružiti podršku i obezbediti adekvatan change management - navodi Kaličanin-Stojanović.

Rosanda Milatović Skorić ističe da uprkos pritisku i inovativnosti FinTech sektora, tradicionalne bankarske institucije zadržavaju ključne prednosti.

- Kada bismo danas pravili banku od nule, ona sigurno ne bi ličila na današnju - bila bi zasnovana na lean procesima, plitkoj organizaciji i modularnoj arhitekturi. Međutim, ono što banke održava ispred jeste apsolutna sigurnost, poverenje klijenata, upravljanje rizicima i usklađenost sa rigoroznom regulativom. Kada je u pitanju uvođenje AI-ja, mi moramo stvoriti tehnološko i organizaciono okruženje sa jasnim - governance - sistemom koje omogućava upotrebu agenata, a da istovremeno zadržimo potpunu kontrolu i odgovornost nad rezultatima - smatra Milatović Skorić.

Zorana Branković se osvrnula na napredak tehnologije od jednostavnih asistenata ka autonomnim agentima.

-  Agenti su već tu, niko ih ne čeka. Dok Copilot služi da dopuni svakog od nas u svakodnevnom radu, postavlja se pitanje kako graditi i upravljati sa agentic workforce - kako podići platformu na kojoj će agenti sarađivati sa ljudima. Najveća veština u narednom periodu više neće biti samo učenje novih stvari. Najvažniji skill mora da postane naša sposobnost da nešto naučimo, zatim da to odučimo i zaboravimo stare obrasce rada, i da ponovo naučimo kako da funkcionišemo u novim okolnostima - zaključuje Branković.

Panelistkinje su se na kraju usaglasile da je u praksi potcenjena veličina i širina organizacione promene, dok je precenjena sama brzina tehničke implementacije, kao i trenutno znanje koje lideri imaju o AI-ju. Poruka za sve lidere jeste da već danas počnu sa pripremom i strukturiranjem svojih organizacija za okruženje u kom će AI agenti preuzeti operativne procese, dok će odgovornost za konačni rezultat i dalje nositi ljudi.

Drugi panel u okviru ovogodišnjeg konferencijskog programa pod nazivom "Nevidljive finansijske usluge 2036/ Istraživanje načina na koji AI agenti, pametni uređaji i savremeni radni procesi preoblikuju industriju" bio je posvećen viziji finansijskog sektora u narednih deset godina. Pod moderacijom finansijskog stručnjaka Miroslava Marinkovića (Econoversum), o tome kako će pametni uređaji, veštačka inteligencija i novi modeli odlučivanja oblikovati bankarstvo i osiguranje govorili su vodeći operativci regionalnog finansijskog tržišta:

• Maja Mikić - AIK Banka, članica Izvršnog odbora
• Marco Zaccanti - DDOR osiguranje, član Izvršnog odbora
• Juraj Tlsty - Erste Bank, član Izvršnog odbora

Otvarajući diskusiju podacima iz istraživanja koji pokazuju da preko 94% pripadnika generacija Z i Alfa već barata digitalnom imovinom, panelisti su sagledali profil prosečnog klijenta 2036. godine.

Maja Mikić iznela je tezu da će u eri masovnog delegiranja usluga primarni klijenti banaka zapravo postati sami AI agenti.

- Naš klijent će najverovatnije biti sam AI agent. Ulazimo u eru 'prekomernog delegiranja' gde će banke birati algoritmi koji će čitati naše uslove poslovanja, porediti brzinu API-ja i u mreži razmenjivati informacije o našim manama i prednostima. Klijenti će im poveriti donošenje finansijskih odluka. U takvom svetu, odgovornost banke i građenje poverenja postaju ključna vrednost – istakla je Mikić.

Sa druge strane, Juraj Tlsty izrazio je blagu skepsu prema pojmu "lojalnosti" brendu u bankarstvu, naglašavajući da će agenti omogućiti drastično lakši prelazak sa jednog proizvoda na drugi. Tlsty predviđa da će mlađe generacije razviti visok nivo poverenja prema AI agentima.

- Već danas 20% tinejdžera u SAD ima neku vrstu personalnog odnosa sa AI agentima. Ljudi će im prepustiti automatizaciju rutinskih zadataka, poput plaćanja računa, ali će za kompleksne situacije – poput stambenih kredita ili investicija za penziju - i dalje tražiti direktan odnos i sigurnost koju pružaju banke - objasnio je Tlsty.

Pitanje odgovornosti za odluke koje donose autonomni sistemi bila je jedna od najdinamičnijih tema panela. Maja Mikić je podsetila na nedavnu uspešnu realizaciju prve kartične transakcije putem AI agenta na domaćem tržištu, ali je upozorila na operativne i regulatorne zahteve.

- Svaka agentna transformacija podrazumeva oko 90% upravljanja rizikom, regulative, usklađenosti i menadžmenta promena, dok je svega 10% sama tehnološka implementacija. Agenti nisu binarni i jednostavni softveri, oni rade na neuralnim mrežama. Ako agent skrene sa scenarija, vlasnik tehnologije i dalje snosi punu odgovornost prema regulatoru i klijentu. Izgovor 'AI je to uradio' apsolutno ne dolazi u obzir - naglasila je Mikić.

Marco Zaccanti dodao je da usled usložnjavanja ekosistema kompanije moraju ulagati u zaštitu reputacije i razvoj jednostavnih, razumljivih proizvoda.

- Klijent može verovati svom AI agentu, ali finansijska institucija mora ostati direktno dostupna kako bi klijent uvek znao šta tačno kupuje i gde stavlja svoj novac. Moramo uvesti nove slojeve testiranja pri lansiranju proizvoda kako bismo videli kako oni reaguju u interakciji sa AI agentima - izjavio je Zaccanti.

Razmatrajući trend u kom finansijske usluge postaju neprimetno integrisane u druge aplikacije i pametne uređaje (poput automatizovanog putnog osiguranja ili naplate putarina putem telematskih uređaja u vozilima), panelisti su se osvrnuli na opasnost da banke i osiguranja postanu samo "nevidljiva infrastruktura".

Juraj Tlsty smatra da bi svođenje banaka na puku infrastrukturu bio "put u pakao".

- Banke moraju ostati relevantne i zadržati direktan odnos sa klijentima. Zbog izuzetno stroge regulative, ne verujem da će banke postati samo pozadinski provajderi. Već duže vreme važi izreka da je banka 'IT kompanija sa bankarskom licencom' - ako nemate IT znanje i eksperte u specifičnim oblastima, vaša budućnost u sektorima bankarstva i finansija polako nestaje - poručio je Tlsty.

Treći panel u okviru Finance Day 2026 bio je posvećen viziji i transformaciji finansijskog sektora. Sa temom: "Financial Institution of the Future" na njemu su učestvovali:

• Petar Jovanović - Raiffeisen banka, predsednik Izvršnog odbora
• Siniša Adžić - Nova banka a.d. Banja Luka, predsednik Izvršnog odbora
• Dragan Filipović - Generali osiguranje Srbija, predsednik Izvršnog odbora
• Nikola Đukić - UNIQA osiguranje, predsednik Izvršnog odbora

Kulturološka transformacija, uloga ljudi i balans između novih tehnologija i poverenja klijenata istakli su se kao glavne teme ovog panela. Panelisti su se saglasili da tehnologija predstavlja ključni alat, ali da su zaposleni i korporativna kultura nosioci uspeha svake organizacije.

- Pre 15-20 godina poslovne planove pravili smo na pet do sedam godina, pa se taj trend promenio na tri do pet, a mislim da smo sada na jednoj do tri godine, pri čemu realno gledamo procenu za sledeći kvartal. Ključno je pripremiti organizaciju i ljude da mogu da se prilagode promeni u onom trenutku kada ona nastane. Način korišćenja tehnologije odrediće budućnost, a za to nam treba dosta znanja i iskustva koje imamo u organizacijama, ali koje treba preoblikovati u novu energiju - istakao je Nikola Đukić.

Siniša Adžić objašnjava da transformacija zahteva celovit pristup koji obuhvata klijente, zaposlene i vlasnike, pri čemu menadžment mora imati slobodu u odlučivanju.

- Transformaciju smo počeli od korporativne kulture, vrednosti organizacije, procesa i na kraju zaposlenih. Informatička podrška i veštačka inteligencija su alati koji nam omogućavaju da napravimo korak brže nego što bismo ga inače napravili. Na kraju, razlika se pravi u jednoj reči, a to je empatija. Ako se brinemo za radnike, klijente i vlasnike, jedina reč koja to sve veže jeste empatija - navodi Adžić.

Predsednik Izvršnog odbora Generali osiguranja Dragan Filipović naglašava da promene moraju početi iznutra i da primena tehnologije zahteva izlazak iz zone komfora.

- Prvo mora kulturološka promena da se desi u organizaciji. Danas upotreba novih tehnologija nije tema budućnosti, već konkurentska prednost. Čuvanje ljudi ne znači držati staru profesiju po svaku cenu dok firma propada, već je odgovorno reskilovati ih i gurnuti u nove uloge poput data analyst-a ili machine learning-a. Osiguranje je industrija poverenja i mašina u prodajnom i savetodavnom delu neće tako lako zameniti čoveka - kaže Filipović.

Predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke Petar Jovanović skreće pažnju na važnost ulaganja u pozadinske, "nevidljive" sisteme i održavanje bezbednosti.

- Pažnja menadžmenta jeste usmerena na korisničko iskustvo i biznis projekte, ali veći deo kapitala tiho ide u tehnološki deo i cyber security. To je organizaciona higijena bez koje ne postojite. Džabe vam najbolja mobilna aplikacija ako iza nje stoji loš core banking sistem ili loša bezbednost. Dovoljan je samo jedan bezbednosni incident da vas vrati pet godina unazad. Klijenti ne vide vaš cyber security, ali kada nastane problem, onda ga i te kako vide - zaključuje Jovanović.

Finance Day 2026 je pokazao da veštačka inteligencija više nije samo pomoćni alat, već pokretač duboke transformacije operativnih modela i načina na koji finansijske institucije donose odluke. Ipak, dok tehnologija ubrzano napreduje ka autonomnim agentima, uspeh te transformacije i dalje zavisi od spremnosti lidera da ulože u ljude, prilagode organizacionu kulturu i sačuvaju poverenje klijenata kao temelj poslovanja.

(Telegraf Biznis)