Od poruke do plaćanja, od digitalizacije do AI: Šta je Forum naprednih tehnologija pokazao o budućnosti Srbije

Veštačka inteligencija više nije tehnologija o kojoj se govori kao o nečemu što tek dolazi, digitalizacija prestaje da bude sama sebi cilj, a pitanje za kompanije sve manje glasi da li će koristiti nove tehnologije, a sve više - kako će ih pretvoriti u konkretan poslovni rezultat.

To je možda i najkraći zajednički imenitelj prvog dana jubilarnog, 10. Foruma naprednih tehnologija u Nišu, koji je okupio predstavnike države, tehnoloških kompanija, finansijskog sektora, nauke, startap zajednice i međunarodne eksperte.

Teme za vas

Ovogodišnji FNT održava se pod sloganom "TechIntelligence: Transforming Industry for the Intelligent Age", a organizatori su u centar programa postavili upravo prelazak iz faze digitalizacije u novu fazu - inteligentnu industriju.

I upravo je taj prelazak povezivao naizgled veoma različite teme prvog dana: od konkurentnosti Evrope i digitalne transformacije srpske privrede, preko regionalnih inovacionih ekosistema, do potpuno novih načina plaćanja, sajber bezbednosti i pitanja kako mala i srednja preduzeća mogu da uvedu veštačku inteligenciju u svakodnevno poslovanje.

Niš između univerziteta, industrije i novih tehnologija

Foto: Telegraf.rs

Jubilarno izdanje Foruma održava se u trenutku kada Niš pokušava da dodatno učvrsti poziciju jednog od tehnoloških centara Srbije.

- Zajednica u Nišu je bogatija, ljudi se mnogo bolje poznaju, mnogo više sarađuju i mislim da je, makar u regionalnom kontekstu, prepoznat potencijal koji ovaj region ima. Rezultati rada NTP, kao nekog orkestratora inovacionog ekosistema, kao i rast čitavog inovacionog ekosistema i startap zajednice, vidljivi su - rekao je na svečanom otvaranju događaja Milan Ranđelović, direktor Naučno-tehnološkog parka Niš.

Gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović rekao je na otvaranju da je tokom prethodnih deset godina mnogo urađeno na digitalnoj transformaciji grada, uključujući izgradnju dve zgrade Naučno-tehnološkog parka, koje povezuju inovacije, znanje i Univerzitet.

Prema njegovim rečima, posledica razvoja takve infrastrukture jeste i dolazak novih kompanija, startapa i tehnološko-razvojnih kompanija koje u Nišu otvaraju svoje istraživačko-razvojne centre.

Infrastruktura i digitalni servisi kao baza

Foto: Telegraf.rs

Prvi panel, "From Digital Transformation to Intelligent Industry", zato je odmah otvorio centralno pitanje čitavog Foruma - šta dolazi nakon digitalizacije.

U razgovoru su učestvovali direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović, gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović, Bojan Radović iz Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i programska direktorka NALED-a Jelena Bojović, dok je panel moderirao Radman Šelmić iz Privredne komore Srbije.

Diskusija je digitalnu transformaciju stavila u širi ekonomski kontekst: infrastruktura i digitalni servisi jesu osnova, ali sledeća faza podrazumeva primenu podataka, automatizacije i AI u privredi.

Od inovacije do konkurentnosti regiona

Foto: Telegraf.rs

Drugi veliki blok bio je posvećen pametnoj specijalizaciji i pitanju kako regionalni inovacioni potencijal pretvoriti u konkurentsku prednost.

Na panelu "Smart specialization: Regional Platform for Innovation and Competitiveness" učestvovali su direktor NTP Niš Milan Ranđelović, Danijela Bobić-Tasić iz UNDP Srbija, direktor NI CAT klastera Goran Mladenović i Džon Marej iz kompanije GrowthClusters.

Time se priča sa nacionalne digitalne transformacije spustila na regionalni nivo: kako povezati fakultete, tehnološke kompanije, startape, institucije i međunarodne partnere tako da inovacija ne ostane samo u laboratoriji ili pojedinačnoj kompaniji.

Upravo je povezivanje nauke, univerziteta i kompanija jedna od ideja na kojima je tokom prethodne decenije građen i sam Forum.

Poruka postaje novčanik: Plaćanje stiže tamo gde se već dopisujemo

Foto: Telegraf.rs

Jedan od poslovno najkonkretnijih panela prvog dana bio je "From Messaging To Payments: How Does a New Service on Viber Advance Ways of Using Instant Payment Services in Serbia?".

Za istim stolom našli su se Konstantin Kostadinov, senior direktor za strateška partnerstva u Rakuten Viberu, Aleksandar Stanojević iz Sektora za platni sistem Narodne banke Srbije i Aleksandar Birovljev, direktor i suosnivač PayChata. Panel je moderirao novinar Lazar Janović.

Tema je praktično otvorila pitanje sledeće faze razvoja digitalnih plaćanja: šta se događa kada finansijska transakcija prestane da bude odvojena aktivnost i preseli se direktno u kanal komunikacije koji korisnik već svakodnevno koristi?

Umesto prelaska iz poruke u aplikaciju banke, unošenja podataka ili korišćenja dodatnih servisa, ideja je da put između komunikacije i transakcije postane što kraći.

- Besplatno se prikačite na čet-bot (chatbot), povežete se sa vašom bankarskom aplikacijom i besplatno, kao što bi ste poslali poruku, obavljate transfer sredstava - objasnio je kako funkcioniše tehnologija Konstantin Kostadinov, iz Rakuten Vibera na Forumu.

Za tržište poput Srbije posebno je značajna veza ovakvih servisa sa već razvijenim sistemom instant plaćanja.

- Servis će biti aktivan za manje od 30 dana. Koristi se Vajberov ajpiaj, koji će omogućiti navedene funkcionalnosti u ChatBot-u. Besplatno se pristupa ChatBot-u, povežete se sa vašom bankarskom aplikacijom i, kao što biste poslali poruku, vršite transfer, transfer sredstava - pručio je Kostadinov.

Poslovni ugao priče ide još dalje. Ako se komunikaciona platforma pretvara i u kanal plaćanja, kompanijama se potencijalno skraćuje put od ponude do kupovine, dok korisniku granica između razgovora, naručivanja i plaćanja postaje gotovo nevidljiva.

- Već danas možete da u Viber pretrazi ukucate paychat, uđete u paychat i to vam je samo još jedan čet kao i sa svakim drugim prijateljem. Gde ćete četbotu reći da nekome želite da prebacite novac ili da od nekog tražite novac - objasnio je kako inovacija funkcioniše Aleksandra Birovljev iz PayChata.

Upravo je ovaj panel dobro pokazao ono što je bilo prisutno tokom čitavog dana - tehnologija postaje najvažnija onda kada korisnik gotovo prestane da primećuje samu tehnologiju, a vidi samo jednostavniju uslugu.

Nova ekonomija donosi i nove rizike

Digitalizacija industrije istovremeno povećava pitanje bezbednosti.

U okviru razgovora "Securing the Intelligent Age: Cyber Resilience for Industry and Critical Infrastructure" učestvovali su David Herman, direktor nacionalnih sajber programa u IAI/ELTA, i Moti Har-Lev iz IAI/ELTA Cyber Directorate, uz moderiranje Aleksandra Nikolića, direktora Predstavništva PKS u Jerusalimu i počasnog konzula Srbije u Izraelu.

Poruka tog dela programa praktično je druga strana iste medalje: što su proizvodnja, energetika, infrastruktura i poslovni sistemi povezaniji, posledice sajber incidenta mogu biti veće.

Zbog toga sajber bezbednost u inteligentnoj industriji više nije samo pitanje IT odeljenja, već pitanje kontinuiteta poslovanja i zaštite kritične infrastrukture.

Niš kao deo regionalne tehnološke mreže

Foto: Telegraf.rs

Regionalna dimenzija bila je posebno vidljiva na panelu posvećenom povezivanju naučno-tehnoloških parkova jugoistočne Evrope.

Uz Milana Ranđelovića iz NTP Niš učestvovali su predstavnici inovacionih ekosistema iz Grčke, Turske i Bugarske - Tasos Vasiliadis iz JOIST-a, Derja Čaglar iz Ostim Teknoparka i Elica Molov iz Sofia Tech Parka.

Tema više nije bila samo razvoj jednog grada ili jednog nacionalnog inovacionog sistema, već povezivanje kompanija, startapa, istraživača i infrastrukture preko granica.

Takav pristup dobija dodatnu težinu u trenutku kada tehnološke kompanije od samog početka posluju na tržištu koje je mnogo šire od zemlje u kojoj su osnovane.

Najveći izazovi u primeni AI: Nije rezervisan samo za velike i tu je da ostane

Foto: Telegraf.rs

Ako je panel o plaćanjima pokazao kako nova tehnologija ulazi u svakodnevni život korisnika, peti panel otvorio je možda najvažnije pitanje za domaću privredu - šta veštačka inteligencija konkretno znači za mala i srednja preduzeća.

Na panelu "From Digitalization to AI: SMEs in the Intelligent Age" govorili su Genoveva Kristova-Marej, predsednica CREATECH Bulgaria, Predrag Knežević, CEO kompanije SkyHighGrowth, i Srećko Miodragović, Chief of Staff i savetnik predsednika kompanije Comtrade. Moderator je bio Marko Živković, CEO Coming Software Engineeringa.

Upravo mala i srednja preduzeća čine prostor u kojem će se u narednim godinama verovatno videti koliko je AI revolucija zaista duboka.

Velike kompanije imaju kapital, IT sektore i mogućnost da eksperimentišu. Za malu firmu pogrešna investicija može biti ozbiljan trošak. Zato pitanje više nije samo "kako uvesti AI", već koji konkretan poslovni problem njime rešiti.

- Jednostavna preporuka za sve kompanije - od SME preduzeća pa do velikih sistema, koje implemetiraju AI. Prvo pravilo je da se fokusiraju na biznis proces koji žele da reše kada primenjuju AI. Da se ne fokusiraju na to kakvu tehnologiju koriste, već koji problem žele da reše. Drugo pravilo, morate da izaberete ono što je merljivo. Ako to ne uradite, nakon određenog perioda nećete znati šta ste postigli. Dalje, zavisi od toga kojim problem rešavate AI tehnologijom - podelio je na panelu Srećko Miodragović iz kompanije Comtrade.

Digitalizacija je kompanijama omogućila da procese pretvore u podatke. AI sada otvara mogućnost da se ti podaci koriste za automatizaciju, predviđanje, optimizaciju proizvodnje, prodaju i donošenje odluka. Ali tehnologija sama po sebi nije poslovni model.

- Mi smo malo preduzeće, na malom tržištu kao što je bugarsko, ali sam rešila da budem pionir i da odmah primenim inovacije i novu tehnologiju čim se pojavila. Bili smo brzi, dok to još niko nije radio. Sa tehnologijama morate da budete brzi, ali u isto vreme i da budete veoma oprezni i da ih koristite pametno - poruka je koju je poslala Genoveva Kristova-Marej.

Za mala i srednja preduzeća to može značiti da ne moraju da razvijaju sopstvene velike AI sisteme. Mnogo realniji prvi korak može biti primena postojećih alata tamo gde oni donose merljivu uštedu vremena ili novca.

- Kompanije koje nisu spremne na inovacije danas, za kratko vreme će nestati sa tržišta. Verovali ili ne, čak i kompanije sa tradicijom od 30 ili 40 godina će biti zamenjene na tržištu manjim kompanijama koje idu u korak sa tehnologinama - zaključio je Miodragović, koji je na forumu podelio i iskustva kompanije Comtrade u razvoju robota i njihovoj primeni.

To je možda i jedna od važnijih ekonomskih poruka prvog dana FNT-a: veštačka inteligencija neće biti važna samo zbog kompanija koje je razvijaju, već zbog hiljada tradicionalnih firmi koje nauče da je koriste.

Od pilota do stvarne primene

Foto: Telegraf.rs

Isti problem otvoren je i na Transform sceni, gde je panel "From Pilot to Implementation: How to Make Innovation Work in a Company" okupio predstavnike Centra za digitalnu transformaciju, AIIT Developmenta, Comtrade System Integrationa i kompanije TR Lager.

Tema je bila upravo jedna od najvećih prepreka digitalne transformacije: veliki broj kompanija može da pokrene pilot-projekat, ali je mnogo teže uspešno ga pretvoriti u deo svakodnevnog poslovanja.

Time je zatvoren krug koji se provlačio kroz gotovo sve diskusije prvog dana - od ideje i eksperimenta do tehnologije koja donosi merljivu poslovnu vrednost.

Deset godina kasnije, pitanje više nije da li tehnologija dolazi

Kada se saberu poruke prvog dana jubilarnog Foruma, vidi se koliko se tehnološka debata promenila.

Pre deset godina jedno od centralnih pitanja bilo je kako digitalizovati poslovanje. Danas se govori o tome kako AI uključiti u proizvodnju, kako plaćanje preseliti u aplikaciju za dopisivanje, kako zaštititi sve povezaniju infrastrukturu i kako malim kompanijama omogućiti da koriste tehnologije koje su donedavno bile dostupne samo najvećima.

U tome je verovatno i najvažnija promena.

Veštačka inteligencija, instant plaćanja, automatizacija i digitalna infrastruktura više nisu zasebne tehnološke teme. Sve više postaju deo iste priče - kako tehnologiju pretvoriti u konkurentniju kompaniju, jednostavniju uslugu i novu ekonomsku vrednost.

Upravo će odgovor na to pitanje pokazati koliko će Srbija i region uspeti da iskoriste inteligentno doba o kojem se danas u Nišu toliko govorilo.

Ovim je završem prvi deo jubilarnog foruma koji se nastavlja sutra novim sesijama, a više sa događaja možete pogledati u galeriji.

(Telegraf Biznis)