Srbija sprema nova pravila za platforme: Hiljade ljudi radi preko aplikacija bez jasnog statusa

Rad na klik, brza dostava i potpuna sloboda biranja radnog vremena godinama su bili glavne prodajne karte gig ekonomije. Međutim, u praksi se ta najavljivana fleksibilnost u Srbiji za mnoge pretvorila u potpunu pravnu i socijalnu nesigurnost. Srbiju narednom periodu očekuju izmene Zakona o radu i pratećih propisa, a deo tih promena trebalo bi da obuhvati i usklađivanje sa novousvojenom Konvencijom 193 Međunarodne organizacije rada (MOR) i Direktivom EU o platformskom radu.

Ova tema svečano je otvorena na tripartitnoj radionici održanoj u Beogradu u organizaciji MOR, uz podršku EU i u saradnji sa organizacijom Re:People - Centre for Society and Technology, gde su se okupili predstavnici Ministarstva za rad, Unije poslodavaca Srbije, sindikata i stručnjaci iz ove oblasti.

Teme za vas

Srbija se nalazi u samom vrhu Evrope po broju digitalnih radnika po glavi stanovnika, iako trenutno nijedan zakon iz oblasti radnog prava ne reguliše status i radna prava platformskih radnika. Profil platformskog radnika u našoj zemlji u poslednjih nekoliko godina značajno sepromenio, pa gig ekonomija više nije samo usputni honorarni posao za studente koji traže džeparac.

Ona je postala primarni izvor egzistencije za hiljade mladih, ali i za strane radnike i migrante koji dolaze iz azijskih zemalja i koji su, usled jezičke barijere, najizloženiji riziku od nehumanih uslova rada. Pored njih, u ovoj zoni nalaze se i radnici stariji od 50 godina koji teže nalaze stalno zaposlenje na klasičnom tržištu, kao i brojna zajednica frilensera u IT i kreativnom sektoru.

Pratili smo brojne primere iz prakse koji pokazuju koliko je dosadašnje stanje bilo neodrživo. Saobraćajne nezgode vozača i dostavljača na mrazu ili pljusku do sada su značile potpunu katastrofu za radnika.

Budući da su zvanično angažovani preko ugovora o vanradnom odnosu ili rade za posredničke “flote” na minimalcu, svaki dan bolovanja ili oporavka od povrede za njih je značio potpunu gubitak prihoda.

Istovremeno, algoritmi su mogli radniku da smanje rejting ili trajno blokiraju profil bez ikakve ljudske provere i prava na žalbu, dok su posredničke agencije uzimale masne provizije od zarada samo da bi ih vodile na papiru.

Govoreći o značaju ovih reformi, nacionalni koordinator MOR za Srbiju, Jovan Protić, naglasio je da Konvencija 193 MOR i Direktiva EU ne postoje da bi ugasile ovaj model poslovanja, već je naprotiv cilj da se postave jasna pravila igre. On je objasnio da je zadatak u Beogradu da se započnu konkretni razgovori kako bi Srbija na vreme uskladila svoje propise, garantovala dostojanstven rad i adekvatnu socijalnu zaštitu hiljadama ljudi koji ostvaruju prihode putem aplikacija, a poslodavcima obezbedila fer tržišne uslove.

- Nova pravila donose jasnije definisanje radnog statusa kako bi svako ko radi kao zaposleni imao i pripadajuća prava, uvođenje obavezne transparentnosti algoritama i zabranu automatskih otkaza bez ljudske revizije, kao i potpunu integraciju ovih radnika u sistem socijalnog i zdravstvenog osiguranja - objasnio je.

(Telegraf Biznis)