Studentska lista obećava milione evra od borbe protiv korupcije: Hoće li taj novac promeniti ekonomiju Srbije?

Od otvaranja tajnih ugovora i revizije velikih infrastrukturnih projekata do oduzimanja nezakonito stečene imovine, Studentska lista, pobednik jučerašnjih izbora, ekonomsku obnovu Srbije povezuje sa obračunom sa korupcijom. U programu se navodi da bi se na taj način obezbedile stotine miliona evra za nova javna ulaganja. Međutim, između otkrivanja nepravilnosti i novca koji zaista stigne u budžet postoji niz pravnih, finansijskih i institucionalnih prepreka.

Ekonomski deo plana Studentske liste nije predstavljen kao izolovan skup mera za povećanje plata, smanjenje poreza ili privlačenje investicija. On je deo šireg programa od 11 tačaka, podeljenog u tri celine: „Srbija ili mafija“, „U znanju je moć“ i „Srbija raste sa nama“. U prvoj celini borba protiv korupcije i promena načina na koji se upravlja javnim novcem postavljene su kao preduslov za ulaganja u obrazovanje, privredu i kvalitet života građana.

Teme za vas

Foto: Nikola Tomić

Takav pristup polazi od ideje da problem srpske ekonomije nije samo u tome koliko država prihoduje i troši, već i kako se javni novac raspoređuje, ko dobija velike državne poslove i da li građani mogu da provere ekonomsku opravdanost odluka koje se donose u njihovo ime.

Tajni ugovori i skupi projekti pod lupom

Jedan od najvažnijih predloga odnosi se na potpunu transparentnost javnih nabavki i reviziju državnih projekata. Studentska lista najavljuje objavljivanje ugovora i tendera, jačanje Državne revizorske institucije i proveru infrastrukturnih poslova kod kojih postoje sumnje u netransparentnost, prekoračenje troškova ili probijanje rokova. Posebno se pominju tajni međudržavni sporazumi i zakoni doneti za pojedinačne projekte, poznati kao lex specialis.

Foto: Shutterstock

Sa ekonomskog stanovišta, ovo je jedna od mera koja bi mogla da ima značaj i bez neposrednog povećanja budžetskih prihoda. Ako se utvrdi da je projekat preplaćen, da su ugovorni uslovi nepovoljni za državu ili da su sredstva trošena bez odgovarajuće kontrole, posledice mogu da budu izmene budućih ugovora, naplata ugovornih kazni, pokretanje sudskih postupaka ili promena načina na koji se ubuduće biraju izvođači.

Najveća moguća korist revizije nije samo povraćaj eventualno nezakonito potrošenog novca, već i sprečavanje da se slični troškovi ponavljaju. Ako bi transparentniji tenderi i nezavisna kontrola smanjili prostor za favorizovanje pojedinih kompanija, država bi mogla da dobije bolju vrednost za svaki uloženi dinar.

Ipak, sama činjenica da je projekat skup ili da je ugovor zaključen bez standardnog tendera ne dokazuje automatski da je došlo do korupcije. Potrebno je analizirati konkretne ugovore, zakonski osnov, cenu, obim radova i način izbora izvođača. Revizija bi zato morala da se zasniva na dokumentaciji i stručnim procenama, a ne na unapred donetim političkim zaključcima.

Stotine miliona evra - koliko je novca zaista moguće vratiti?

Studentska lista u programu navodi da bi iskorenjivanjem korupcije i oduzimanjem nezakonito stečenog bogatstva mogla da obezbedi stotine miliona evra za nova javna ulaganja. Plan predviđa jačanje Poreske uprave, ispitivanje imovine javnih funkcionera i povraćaj javnog novca u budžet.

Ova najava otvara ključno pitanje: koliko novca bi država zaista mogla da naplati, u kom roku i po kom pravnom osnovu?

U ekonomskoj računici ne mogu se poistovetiti vrednost sumnjive imovine, iznos potencijalne štete i novac koji je pravosnažnom odlukom utvrđen za oduzimanje ili naplatu. Imovina može biti opterećena kreditima, registrovana na treća lica ili predmet dugotrajnih sudskih postupaka. Deo slučajeva možda neće rezultirati osuđujućom presudom ili naplatom u punom iznosu.

Foto:Shutterstock.com

Zato bi za procenu održivosti ovog plana bilo potrebno objaviti metodologiju: kako bi se utvrđivala nezakonito stečena imovina, koliko bi slučajeva Poreska uprava mogla da obradi, koliko bi trajali postupci i koji deo procenjenih potraživanja bi mogao da bude naplaćen.

Važan je i vremenski okvir. Čak i kada postoje osnovi za oduzimanje imovine, postupci mogu da traju godinama. Država zato ne bi smela da unapred računa na hipotetički povraćaj novca kao na siguran izvor za finansiranje redovnih rashoda, poput plata, penzija ili trajnih subvencija.

Novac koji bude stvarno naplaćen mogao bi da finansira dodatne investicije, ali bi dugoročne javne obaveze morale da imaju stabilne i unapred poznate izvore prihoda. To je razlika između političkog obećanja o povraćaju novca i fiskalno održivog ekonomskog plana.

Borba protiv korupcije kao preduslov za razvoj privrede

Program „Srbija ili mafija“ predviđa i oslobađanje pravosuđa od političkog uticaja, formiranje posebne policijske jedinice za istraživanje korupcije i preispitivanje porekla imovine. Iako su ove mere prvenstveno predstavljene kao institucionalne i pravne reforme, one imaju i direktnu ekonomsku dimenziju.

Za preduzeća je važno da pravila budu predvidiva i da se primenjuju jednako na sve. Ako poslovni uspeh zavisi od političkih kontakata, a ne od produktivnosti, cene i kvaliteta, kompanije imaju slabiji podsticaj da ulažu u inovacije i povećanje efikasnosti. Istovremeno, preduzeća koja nemaju pristup donosiocima odluka mogu biti u nepovoljnijem položaju pri dobijanju državnih poslova.

Uređeniji sistem javnih nabavki mogao bi da proširi konkurenciju i omogući da se više kompanija nadmeće za iste poslove. To bi, pod odgovarajućim uslovima, moglo da poboljša kvalitet radova i usluga, smanji troškove za poreske obveznike i ojača poverenje domaćih i stranih investitora u poslovno okruženje.

Međutim, takvi efekti ne nastaju automatski. Potrebni su profesionalna državna uprava, nezavisno pravosuđe, zaštita uzbunjivača, pouzdana kontrola javnih nabavki i postupci koji omogućavaju kažnjavanje dokazanih zloupotreba. Ako bi se institucije koristile za obračun sa političkim protivnicima, umesto za primenu zakona, ekonomski efekti reforme mogli bi da budu znatno slabiji od očekivanih.

Od vraćanja novca do ulaganja u obrazovanje i privredu

Šira logika Studentskog plana jeste da se sredstva koja bi bila vraćena u budžet usmere u oblasti koje mogu da doprinesu dugoročnom razvoju. U delu „U znanju je moć“ predviđeni su besplatni udžbenici za osnovce i srednjoškolce, stručno zapošljavanje u javnom sektoru i podrška domaćim preduzetnicima, poljoprivrednicima i startapovima. Program se zalaže i za povezivanje univerziteta i istraživačkih institucija sa privredom.

U ekonomskoj teoriji, ulaganja u znanje, istraživanje i inovacije mogu da podignu produktivnost i omoguće privredi da se pomeri ka proizvodima i uslugama veće dodate vrednosti. To je posebno važno za Srbiju ako želi da smanji zavisnost od poslovnih modela zasnovanih na niskim troškovima rada.

Foto: Shutterstock

Ali uspeh takve politike zavisi od načina na koji se novac raspoređuje. Subvencije za domaća preduzeća i startapove ne garantuju automatski razvoj. Neophodni su jasni kriterijumi, javno dostupni podaci o korisnicima, kontrola rezultata i mehanizmi koji sprečavaju da se podrška pretvori u privilegiju za politički povezane kompanije.

Isto važi i za besplatne udžbenike. Takva mera može da smanji troškove porodica i poboljša jednakost pristupa obrazovanju, ali država mora da izračuna godišnji trošak, način nabavke i mogućnosti da se sredstva koriste efikasno. Ako bi se finansirala iz povraćaja nezakonito stečene imovine, moralo bi da se obezbedi i pouzdano finansiranje za naredne godine, kada naplata iz takvih postupaka možda ne bi bila jednaka.

Šta nedostaje da bi ekonomski plan bio potpuno razrađen?

Prvi deo programa daje smer reformi, ali za njegovu procenu potrebni su dodatni finansijski i operativni detalji. Nisu dovoljni samo cilj i obećanje da će se novac pronaći u borbi protiv korupcije. Potrebno je znati koliko će predložene mere koštati, koje institucije će ih sprovoditi, koliko ljudi i sredstava će im biti potrebno i u kom roku se očekuju rezultati.

Važno je i pitanje redosleda. Revizija velikih ugovora, jačanje Poreske uprave i unapređenje rada pravosuđa mogu da zahtevaju značajne kapacitete, dok se efekti naplate potraživanja ne mogu unapred garantovati. Zato bi bilo potrebno razlikovati mere koje mogu odmah da povećaju transparentnost od onih čiji se finansijski rezultat može očekivati tek nakon višegodišnjih postupaka.

Foto: Tanjug/Dejan Živančević

Još jedan izazov predstavlja nezavisnost institucija. Ako bi se formirala posebna policijska jedinica za istraživanje korupcije, njen rad morao bi da bude jasno definisan zakonom, podložan nezavisnom nadzoru i zaštićen od političkog uticaja. Isto važi za postupke ispitivanja imovine javnih funkcionera: oni moraju da se sprovode na osnovu dokaza i jednakih pravila, uz poštovanje prava na odbranu i sudsku zaštitu.

To su pitanja koja određuju da li će najavljene promene rezultirati stabilnijim institucijama i većom efikasnošću javne potrošnje ili će ostati na nivou političkih obećanja.

Ključno pitanje nije samo koliko novca može da se vrati, već kako će se trošiti

Ekonomska vrednost prve celine Studentskog plana neće se meriti samo brojem pokrenutih istraga ili procenjenom vrednošću imovine pod proverom. Važnije će biti koliko novca država zaista naplati, koliko nepravilnosti bude dokazano, da li se smanje troškovi budućih javnih projekata i da li se uspostave pravila koja važe za sve.

Ako bi revizija državnih poslova i kontrola imovine dovele do trajnog poboljšanja načina na koji se troši javni novac, korist bi mogla da bude veća od jednokratnog povraćaja sredstava. Država bi dobila veću mogućnost da ulaže u obrazovanje, zdravstvo, infrastrukturu i razvoj domaće privrede bez dodatnog zaduživanja za svaku novu meru.

Foto: Shutterstock

Ipak, program za sada više određuje pravac nego što daje potpunu fiskalnu računicu. Za ozbiljnu procenu njegovog ekonomskog potencijala neophodni su jasni rokovi, merljivi ciljevi, projekcije troškova i transparentan plan finansiranja.

Zato će najveći test ovog pristupa biti pretvaranje obećanja o borbi protiv korupcije u sistem koji istovremeno štiti javni novac, garantuje pravnu sigurnost i omogućava da se sredstva usmere u projekte od kojih građani i privreda imaju dugoročnu korist.

(Telegraf Biznis)