Pobegli od rata, a u Srbiji doživeli stres zbog finansija: Ruske porodice strepe za ušteđevinu u Alta banci

Veliki broj ruskih državljana, koji su dom potražili u Srbiji, klijenti su Alta Banke. U njoj im je bilo najlakše da otvore račun. Sada se pitaju ne samo šta će biti sa njihovom ušteđevinom, već i kakva im je budućnost u Srbiji.

Novac u banci, život na čekanju. Obećavajući slogan – stabilna, sigurna, jaka nije ispunio očekivanja. A mnogi su uložili svu imovinu.

Teme za vas

Marija Stanić rekla je da je njena majka prodala stan u Sankt Peterburgu, koji su imali kao porodica, i planirala da se preseli u Srbiju i kupi nekretninu.

"Mislila sam da je to neka šala, nisam prvo poverovala da je to istina. Osećaj bespomoćnosti, ne možeš ništa da uradiš“, priča Stanićeva.

Ovo nije samo priča o jednoj porodici i izgubljenoj finansijskoj sigurnosti. Mnogi ruski državljani deponovali su novac u Alta banku, jer je tu, kako kažu, bilo najlakše otvoriti račun.

Advokat Željko Simić rekao je da, što se tiče konkretno njegovih klijenata, oni su dobijali instrukcije i smernice kako najbolje da se uradi procedura da bi bili korisnici Alta banke.

Sa dozvolom boravka u Srbiji je oko 55.000 ruskih državljana. Marijina porodica samo je jedna od mnogih koje sada strepe za svoju egzistenciju

"Njihovi depoziti u bankama, pa i u Alta banci, su bili između 60.000 - 70.000 do 250.000 - 300.000 evra. Na svetskom nivou nisu nekakvi enormni iznosi. To je ušteđevina jedne porodice koja ima jedno, dvoje, troje dece i koja je privremeno došla u neku državu da se skloni od ratnih dejstava. Bez toga oni su u velikom problemu", rekao je Simić.

Rusi su doprineli srpskoj ekonomiji

Za četiri godine utrostručio se broj registrovanih firmi koje su osnovali ruski državljani. Sada ih je više od 2.200 sa oko 10.000 zaposlenih.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je da pre svega treba imati u vidu da su ruski migranti, koji su došli ovde, ali i izbeglice su iz Ukrajine, značajno doprineli srpskoj ekonomiji.

"Ne samo u pogledu lične potrošnje koja je povećana, nego sa druge strane naravno i kapacitetu tih IT usluga i šire. Ukoliko se brzo reši, ukoliko se taj problem premosti u saradnji sa drugim bankama svakako da to ne bi dovelo do ugrožavanja njihovih biznisa ovde. Ali ono što je bitno naglasiti je da ti ljudi očekuju podršku od države imajući u vidu da su se našli zaista u jednom položaju koji je bio potpuno van njihove kontrole", rekao je Stanić.

Marija Stanić je istakla da je glavno pitanje koliko će sve da se čeka.

"Da li će to da bude dve, tri, četiri, deset godina... Sa ovim novcem što će da se vrati, sa tih osiguranih 50.000 evra, realno ovde u Srbiji može, ali malo gde, da se kupi nepokretnost", rekla je Stanićeva.

Povraćaj depozita većih od 50.000 evra, po svoj prilici biće dugotrajan proces.

(Telegraf Biznis/RTS)