Zaboravite na kišobran, srpski IT-evci su napravili Kišomer, i Mađari su već "ludi" za njim

Foto: Privatna arhiva

Koliko puta vam se desilo da se, posle iznenadne "provale oblaka“, nađete u sred poplavljenog grada, da ne možete da uđete u svoju ulicu od vode ili iz nje ne možete da izađete? To nekad traje i satima, jer naš kanalizacioni sistem ne može da reguliše velike količine vode koje padnu u kratkom vremenskom periodu.

Znamo koliko je to frustrirajuće, pogotovo kada se nalazite u urbanoj sredini gde svakodnevne aktivnosti ne dozvoljavaju izgovore kao što je – "pala je kiša“.

Ali šta ako bismo mogli da dobijemo informaciju gde i kada će velika kiša da padne? Tako bismo mogli lakše da isplaniramo svoj dan. Još ako sve ove informacije možemo da dobijemo putem mobilne aplikacije?!

Ovo će u nekim gradovima u Srbiji uskoro biti moguće zahvaljujući "kišomeru" i prekograničnoj saradnji u kojoj učestvuju Prirodno-matematički fakultet, Fakultet tehničkih nauka i Odsek arhitekture Univerziteta u Novom Sadu, JKP "Vodovod i kanalizacija“ zajedno sa timom kolega sa Univerziteta u Segedinu.

Stevan Savić, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i rukovodilac projekta URBAN-PREX, objašnjava za Telegraf Biznis o čemu se zapravo radi i koje konkretno koristi građani mogu da imaju.

Osnovna ideja URBAN-PREX projekta odnosno "Praćenje, prognoziranje i razvoj online javnog sistema za rano upozoravanje na ekstremne padavine i poplave u gradskim sredinama međugraničnog područja Mađarske i Srbije", nastala je sa ciljem da kreira jedan pilot sistem koji bi se mogao primenjivati u lokalnim zajednicama, a sa osnovnom svrhom da prati pojavu pluvijalnih poplava u urbanim sredinama nakon ekstremnih padavina.

Posle dvogodišnjeg rada na realizaciji projekta, došlo se i do rezultata:

- postavljanje dve mreže kišomera u Novom Sadu i Segedinu

- stvaranje vizuelizacije poplava korišćenjem urbanističkih modela površine

- kreiranje modela za dvodnevnu prognozu padavina

- kreiranje sistema za rano upozorenje javnosti u slučaju poplava izazvanih padavina, a bazirano na podacima iz prognostičkog modela.

Za manje od minut možete sve da saznate/Foto: Privatna arhiva

U Novom Sadu je postavljno ukupno 19 kišomera, na 15 različitih lokacija.

- Kišomeri su instrumenti koji prate količinu i intenzitet padavina (zavisi od tipa merača). U okviru projekta kreiran je dvodnevni prognostički model padavina, gde se mogu videti pricene padavina ne samo iznad Novog Sada i Segedina, nego i iznad čitavog prekograničnog prostora Mađarske i Srbije, odnosno 3 županije u Mađarskoj i Vojvodina u Srbiji - kaže nam profesor Savić.

Mreža kišomera je, objašnjava, dadatni sistem koji nam, uz pomoć prognostičkog modela, pokazuje kolike su padavine u realnom vremenu.

Kišomeri daju nove vrednosti na svakih 1 minut, a na svakih 10 minuta šalju podatke ka serveru koji se nalazi na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.

- Na osnovu podataka od prognoze i kišomera, možemo proceniti da li će doći do pojave pluvijalnih poplava u urbanim zonama ili ne, a to je vidljivo preko sistema rane najave - kaže Savić.

Svi podaci iz kišomera, prognostičkog modela i sistema rane najave se mogu pratiti na internet portalu URBAN-PREX projekta, a adresa je www.urban-prex.org .

- Istovremeno, u cilju bolje vidljivosti i praktičnosti, kroz projekat smo kreirali i Android aplikaciju koja se zove URBANPREX-Weather 1.2 i koju je moguće besplatno preuzeti preko PlayStore. Preko aplikacije svaki korisnik može da izabere najbliži kišomer prema trenutnoj poziciju na kojoj se nalazi i vidi trenutne podatke, zatim da vidi trenutu prognozu padavina, zatim grafikon padavina, kao i trenutno stanje sistema rane najave. Aplikacija je veoma jednostavna za korišćenje i za manje od 1 minuta, korisnik može da pregleda sve opcije - dodaje profesor.

Ideja o kreiranju aplikacije je imala za cilj da ovakvi podaci budu dostupni što širem krugu korisnika, jer se danas telefoni, odnosno aplikacije više koriste nego websajtovi kada je u pitanju informisanje.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

- Građani na osnovu ovih informacija mogu da budu upoznati da li će uskoro biti padavina ili ne, da li su padavine trenutno aktivne i koliki je intenzitet, i da li negde postoji mogućnost od pojave pluvijalnih poplava, pa da izbegavaju te delove grada ili ulice - kaže Savić

Aplikacija i ceo projekat je pre svega fokusiran na urbane zone i stanovništvo koje živi u gradovima.

Inače, sistem mreže kišomera, kao i razvoj aplikacije su kreirane od strane domaćih IT kompanija iz Novog Sada koje su pobedile u nadmetanju preko javnih nabavki.

Sistem kišomera i aplikacija je za sada, a tako će biti i u naredne 2-3 godine, u statusu redovnog održavanja u cilju konstantnog funkcionisanja. U kom smeru će se dalje odvijati razvoj ovakvog monitoring sistema zavisi od lokalnih zajednica da li će prepoznati da im je to potrebno, priča nam Savić.

Prema njegovim rečima, prirodno-matematički fakultet sa svojim partnerima je imao za cilj da kroz URBAN-PREX projekat pokaže da može da se kreira jedan celovit sistem praćanja, koji je istovremeno i funkcionalan i koji pomaže građanima da izbegnu štete koje donose pluvijalne poplave.

Vremenske nepogode, pojačane klimatskim promenama, mogu dovesti do povećane učestalosti hidroloških opasnosti. Među tim opasnostima suša i podzemne vode zauzimaju najveći deo površine, ali imaju i najveći uticaj na agro-ekonomski potencijal i održivi razvoj pogranično-mađarske regije. Uprkos nekoliko ranijih inicijativa, procena i ublažavanje rizika još nisu dostigli operativni nivo.

Projekat prvenstveno ima za cilj razvoj inovativnih rešenja za praćenje i planove za upravljanje vodama kako bi se pripremili za eventualne vremenske nepogode.

(Vesna Bjelić)