• 0

IT preduzetnik za Telegraf: Srbija na korak da pošalje 3 firme "iz garaže u Silicijumsku dolinu"

, Telegraf Biznis

"Gledajte da zapošljavate kvalitetne ljude, i ljude bolje od sebe, koji imaju slobodu odlučivanja i ispoljavanja kreativnosti. U početku ćete imati troškove, ali dugoročno vam to daje prednost u odnosu na konkurenciju", kaže naš sagovornik

  • 0
Zoran Vasiljev

Zoran Vasiljev iza sebe ima tri uspešno prodata startapa, iskustvo u procesu izlaska na berzu i stotine miliona dolara prikupljenih investicija/Foto: Centili, Shutterstock

Korona je doprinela ekonomskom padu i krahu mnogih kompanija, ali se nije na sve odrazila negativno. Zapravo, pokazuje se kao prilika za inovacije i prilika za startapove da svoje ideje i proizvode eskaliraju i približe i industrijama kojima je potrebna i digitalizacija i investitorima koji traže sada novu ideju.

U intervjuu za Telegraf Biznis Zoran Vasiljev govori o tome kako da znate da je baš vaša ideja ona koja može postići poslovni uspeh, kako iz garaže da stignete do Silicijumske doline i koje su to buduće priče na koje bi trebalo da se fokusiramo. Govori i o ulozi države, ali i preduslovima kada je reč o nama samima.

Vasiljev, tehnološki preduzetnik i generalni direktor grupe kompanije Centili, jedan od svetskih lidera u oblasti mobilnog plaćanja, od nedavno je i član nevladine i neprofitne organizacije Inicijativa „Digitalna Srbija“ koja ima za strateški cilj razvoja jake, globalno konkurentne digitalne ekonomije Srbije.

  • Na čelu ste jedne od naprednih tehnoloških kompanija, možete li da napravite parelelu i navedete prednosti i mane kada je reč o poslovanju startapova u našoj zemlji?

- Naša zemlja je sve privlačnija investitorima jer imamo izuzetno kvalitetne stručnjake, dosta brzu i adaptibilnu kulturu sto je važno za razvoj novih biznisa, i dobar odnos kvaliteta rada sa cenom poslovanja.

To vidimo u svakodnevnim kontaktima — sve više pitanja i interesovanja investitora je usmereno ka tome šta se ovde radi i kako mogu da se uključe. Sa druge strane, za same startape poslovanje je teže u smislu da ne postoje redovni izvori finansiranja i velika uključenost lokalne privrede.

Crowdfunding je u povoju, a nema nažalost puno giganata i uspešnih privatnih kompanija koje vide svoju budućnost u povezivanju ekosistema sa startapima, i koji su voljni da ozbiljnije investiraju kao deo svog razvoja. Naša snalažljivost i kreativnost je prepoznatljiva u svetu i na nama je da nastavimo da u to investiramo, promovišemo i tako sami sebi damo šansu da izbacimo dva ili tri Unicorna. Nismo daleko.

  • Korona je specifilna za sve industrije, kažu da bi ona zapravo mogla da bude šansa za startape, da li ste saglasni sa tom tezom?

- Pandemija korona virusa je pokazala da je za preživljavanje ovakvih globalnih disrupcija važna sposobnost prilagođavanja tržišnim potrebama. Videli smo da su izuzetan rast doživele SaaS kompanije koje omogućavaju bolju onlajn komunikaciju ili workflow menadžment. S druge strane, startapi koji nisu nudili digitalne, već oflajn usluge ili proizvode, ukoliko se nisu prilagodili trenutku gde je većina ljudi onemogućena da koristi usluge u fizičkom prostoru, brzo su propali, ili su na tom putu.

Dizajn kuće arhitektura biznis

Foto: Shutterstock

Kao i svaka velika globalna promena, i ova se može gledati kao prepreka, ali i kao šansa — i ja sam saglasan da je to drugo pametniji put.

  • Imate veliko iskustvo i poštuju vas van granica zemlje, šta je prvo što kažete nekome ko želi da osnuje startap?

- Prvo što kažem je da treba dobro da istraži tržište, i definiše šta je ono što startap u nastajanju može da donese, što nijedan drugi nema. Hiljade novih biznis ideja niču svaki dan. Bitno je da se dobro promisli, i testira, koji problem ta vaša ideja nekome rešava, i kakav biznis model za to ima smisla. Pored toga, kažem da postoji velika verovatnoća da se ne uspe, ali da je proces kroz koji osnivači prolaze jedno ogromno iskustvo i pravo bogatstvo samo po sebi.

Vodite računa o kvalitetu proizvoda, time firma postiže ugled na tržištu, makar i ako nemate preveliko tržište, a to može biti dobar znak za ulagače u novu ideju. Gledajte da zapošljavate kvalitetne ljude, i ljude bolje od sebe, koji imaju slobodu odlučivanja i ispoljavanja kreativnosti.

Pokušajte gledati van zacrtanog tržišta i ponuditi svoje proizvode i malo dalje. U početku ćete imati troškove, ali dugoročno vam to daje prednost u odnosu na konkurenciju.

  • Kako prepoznati da li će neki biznis uspeti, postoji li zajednička karakteristikne ideje?

- Zajedničko svim uspešnim idejama je da je u dizajn utkan rast, odnosno potencijal za menjanje i rast. Ako je ideja veoma hermetična, i okupira samo jedan segment tržišta ili rešava samo jedan specifičan problem, na jedan način, onda to nije dovoljno jaka ideja da preživi promene na tržištu. S druge strane, kad već imamo dobru ideju, uspeh kompanije zavisi i od egzekucije, odnosno od toga koliko jasnu viziju imaju vodeći ljudi kompanije, kao i koliko  su u stanju da inspirišu i motivišu zaposlene da daju svoj maksimum.

  • Koliko je važno međusobno deljenje znanja kada je reč o razvoju startapa?

- Deljenje znanja je dosta važno, od nivoa unutar jedne organizacije do međusobnog umrežavanja i pomaganja. Startapi koji poseduju know how — od vođenja biznisa, do same suštine stvari kojom se bave, mogu da budu mentori mlađim organizacijama i kao takvi osnaže i sopstvenu poziciju na tržištu kroz umrežavanje i autoritet, i da doprinesu bržem razvoju drugih startapa.

Deljenje znanja dovodi do kolaboracija, a uspesna kolaboracija do mnogo veće vrednosti za sve učesnike tog sistema.

  • Gde vidite ulogu države u razvoju tog ekosistema?

- Uloga države je da prepozna i ohrabri razvoj startapa tako što će otvoriti vrata za poreske modele, olakšice i podsticaje koji će biti vetar u leđa mladim kompanijama sa potencijalom. Takođe, verujem da država može puno da pomogne promocijom pozitivnih primera, i tako utiče na mlade generacije da povedeni time grade svoje ideje i da ih bude sve više.

  • Kod nas se startapi obično vezuju za IT, kako vi gledate na to?

- IT je sektor koji uglavnom razvija digitalne proizvode i usluge koji mogu da se plasiraju globalno. Sve što ima potencijal za globalnu upotrebu, ima i potencijal za veći udeo u tržištu, pa samim time i zaradu i profit. Startapi koji nisu vezani za IT često imaju lokalni domen, i samim time daleko manje tržište ili komplikovaniji proces izlaska na druga trzišta, pa tako i manju mogućnost za rast.

  • Govorite često o industriji deljenja, da li smo kao društvo i ovde spremni na njen pun zamah?

- Verujem da jesmo. Vidimo da koncepti poput deljenja smeštaja, deljenja prevoza, čak i re-cirkulacije nekih fizičkih dobara sve više rastu.

Ljudske potrebe su iste i ova vrsta industrija rešava određene probleme i nosi veliku atraktivnost za mlade generacije koje razmišljaju praktično i održivo, tako da je samo pitanje vremena kada kritična masa ljudi prihvati neku uslugu da to jasno možemo da vidimo.

Softver, programiranje

Foto: Shutterstock

  • Kada je pravi trenutak prodati ideju?

- Ne treba žuriti. Mnoge firme ponesene željom za zaradom to urade na prvi poziv, kada ni sami nisu skalirali tu ideju ili biznis, pa tako prodaju “jeftino” nekome ko ima viziju i strpljenje. Mislim da je pravi trenutak kada ste ideju uspešno istestirali kroz MVP (minimum viable product), i kada možete jasno da pokažete potencijal za zaradu u narednih nekoliko godina.

  • U tom smislu, na tržištu kapitala nedeljama su u fokusu biotek startapi, kako komentarište njihov razvoj, i u svetlu korone, kakva su očekivanja za dalje?

- Biotek startapi su neizbežni odgovor na biološke i zdravstvene krize, kao što je trenutna pandemija pokazala. U trci za rešenjima za zdravstvenu krizu, onaj koji prvi realizuje ideju može da se nada masovnoj primeni i brzom rastu kompanije, što je po sebi obećavajuće sa strane profita.

S druge strane, neizvesno je koliko dugo će tržište juriti biotek startape, i da li će sa dolaskom vakcina za COVID-19 i sa smanjenjem uticaja pandemije, opasti i interesovanje za biotek startape. Rizično je, ali i uzbudljivo biti deo toga.

  • Negde se i predviđalo da će ideje iz oblasti zdravstva ove godine da budu pun pogodak, iako niko nije "računao" na pandemiju, kakva su vaša predviđanja za sledeću godinu?

- Mislim da će i sledeća godina, kao i ova, doprineti daljem razvoju ideja na polju medicinskih usluga na daljinu, servisa za dating, gaming, za online sastanke, interaktivno učenje i izavaštvo, online fitness, cyber security, kao i dostavu različitih vrsta koja je usko povezana sa e-commerce rešenjima.

Video: Srbija ima šansu da bude lider 4. industrijske revolucije

(v.bjelic@telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke