"10 godina kidamo digital": Gde je bila Srbija pre deceniju a gde smo danas otkriva nam direktor IAB

Foto: Shutterstock

Digitalizacija je u toku u Srbiji i gotovo je na svim agendama jedna od top tema, a da li znate kada je počela? I šta se to promenilo za jednu čitavu deceniju?

O tome će biti reči na desetoj po redu, najznačajnijoj digitalnoj konferenciji u regionu - Digital day. Ovog puta u Lite verziji, biće realizovana 3. juna 2021. u hibridnom formatu, a baviće se svim promenama koje su se u prethodnoj deceniji desile pod sloganom “10 godina kidamo digital”.

Nenad Milic direktor IAB Srbija govori nam o razvoju te važne industrije, kao i tome šta nas čeka u narednom periodu.

• Zbog čega 2011. godinu računamo kao "početak digitalne industrije u Srbiji"?

- Ne bih rekao da baš 2011. treba računati kao početak digitalne industrije u Srbiji ali svakako ta godina za našu organizaciju simbolički predstavlja jedan period od kada se zajednica digitalnog marketinga redovno okuplja na događajima kao što su Digital Day i gde svi zajedno rade na podizanju svesti o novim trendovima u ovoj oblasti. Protekla decenija je u tom smislu nama važna jer vuče paralelu o tome gde smo bili nekad, gde smo sada i gde možemo biti u narednom periodu.

Milić smatra da je e-trgovina do skoro dosta zaostajala u odnosu na ono što nudi e-marketing i kako se razvijao ali da su posledice pandemije doprinele da se mnoge stvari na tom planu ubrzaju i da mnoge kompanije krenu da razvijaju ovaj segment njihovog poslovanja.

Kako je pandemija izazvala veliki i nagli skok u digitalizaciji, nametnulo se pitanje da li je infrastruktura u stanju da podnese taj skok i ko je više profitirao, marketing ili trgovina?

Prema Milićevim rečima, na kraju dana profitirali su korisnici odnosno potrošači jer su pred sobom počeli da imaju više izbora na digitalnim kanalima, a da je marketing sredstvo kojim se trgovina koristi da se do ciljnih grupa dopre.

- Marketing i trgovina su u tom smislu partner ili uzajamno zavisni jedan od drugog gde bez efikasne kampanje, ali i dobrog proizvoda/usluge nije moguće zadobiti poverenje potrošača - navodi on.

Zbog toga se očekuje da neće biti stagnacije i posle prestanka pandemije. Interesantan podatak je da, prema podacima Narodne banke Srbije, broj dinarskih transakcija plaćenih karticom putem interneta se duplirao 2020. u poređenju sa 2019. godinom. Elektronska trgovina u Srbiji, u delu gde je roba plaćena platnim karticama putem interneta u dinarskoj valuti, prošle 2020. godine u odnosu na 2019. zabeležila je rast preko 100% što je vrlo dobar indikator da ovo tržište ima itekako potencijala za dalji razvoj.

Pandemija je donekle naterala i one skeptike da kupuju online i da se odvaže da veruju u e - trgovinu. Milić je saglasan i dodaje da se to ne odnosi samo na krajnje korisnike, već na sve u tom lancu. Ističe da je  tzv. “strah od nepoznatog” definitivno stavljen u zapećak izbijanjem pandemije.

- Prošle godine je mnogim kompanijama pretio “strah od propasti” te nisu imale previše izbora osim da krenu sa nekim aktivnostima za koje su možda i mislile da nisu previše neophodne neposredno pred ono što nas je zadesilo. Taj trenutak kada ili zalazite u nešto novo ili vam preti pad ili čak i obustava poslovanja je bio krucijalan da se stvari pomere i to vrlo brzo - kaže on.

Šta će biti glavni zaključci ovogodišnjeg AdEx izveštaja?

U okviru Digital Day Lite biće predstavljen i novi AdEx 2020 izveštaj. Kako na otkriva Milić, rezultati su prilično ohrabrujući u kontekstu nastavku razvoja ove industrije.

Inače, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 63% kupljenih proizvoda putem interneta u 2019. bili sportski proizvodi i odeća, zatim, dobra za domaćinstvo, nameštaj i igračke 37,9% i smeštaj za odmor 25,3%.

Putem interneta, građani su kupovali i elektronsku opremu, ulaznice za kulturne događaje, knjige/magazini/novine, telekomunikacione usluge, farmaceutske proizvode, igrice, filmove, muziku, hardver, a najmanje hranu i prehrambene proizvode ali je ta brojka zvanično 6,3%.

- Mislim da je u pitanju ipak navika potrošača da je neke stvari ipak još prirodnije kupovati u prodavnicama - kaže Milić.

Foto: Digital Day

Digital Day Lite – Tik Tok I Burger King

Ove godine, konferencijski program doneće i odgovore na pitanja kako je digital napredovao, kakve je promene doneo i koliko uticao na promenu poslovne klime u zemlji i regionu.

Glavne teme keynote predavanja i panela biće rekapitulacija krucijalnih dešavanja u digitalnoj industriji i digitalnoj zajednici od njenog postanka. Svetski stručnjaci iz vodećih mulitnacionalnih kompanija kao što su TikTok i Burger King koji će preneti svoja iskustva i ocene.

Ivan Radojičić iz društvene platforme TikTok će govoriti o tome kako je ova platforma kreirana za zabavu i razonodu, sa misijom da inspiriše kreativnost i donosi pozitivno raspoloženje kod svojih korisnika.  Gledaoci će saznati šta TikTok čini jedinstvenim i kako brendovi mogu da se aktiviraju na ovoj platformi.

Soco Nunez de Cela iz kompanije Burger King će predstaviti kako su se razvijale oglašivačke kampanje na digitalnim kanalima i kako je komunikacija sa potrošačima na društvenim mrežama i portalima imala efekte u daljoj izgradnji jednog globalnog brenda čije su kampanje prepoznate od strane digitalne zajednice kao inspiracija za adekvatno obraćanje ciljnim grupama.

Dodela IAB MIXX Awards biće održana nakon konferencijskog programa, 3. Juna, kada će najboljim digitalnim agencijama biti svečano dodeljene nagrade za kampanje i projekte realizovane u toku 2020. godine.

Svi oni koji su zainteresovani moći će da prate video prenos uživo na veb strani www.digitalday.rs ukoliko prethodno obezbede kotizaciju.

Kako može država da pomogne i šta je problem onih koji tek ulaze u e - svet?

Kao jedan od gorućih problema izdvojila se i nestručnost lica koja najčešće mala i srednja preduzeća angažuju za svoj ulazak u digitalni svet. A ona su često osetljiva grupa zbog svojih, najpre, ograničenih finansijskih sredstava. Pitali smo Milića na koji način privrednici sa malim ili nikakvim predznanjem mogu da izbegnu ovu zamku koja ih zbog lošeg iskustva može i dugoročno odvratiti od elektronskog poslovanja?

- Ovde je vrlo dobar indikator koliko je važna uloga strukovnih i poslovnih udruženja kao što je IAB Srbija čije su aktivnosti upravo usmerene na edukaciju tržišta kako bi se pomoglo kompanijama i njihovim zaposlenima da se uhvate u koštac sa izazovima modernog poslovanja - navodi on. 

A kada je reč o tome da li država može da učini nešto više za razvoj e-tržišta, kaže:

- Smatram da država za razvoj e-tržišta čini dovoljno u onoj meri u kojoj je to njena direktna odgovornost (kao npr. razvoj e-uprave, pomoć za e-poslovanje, uvođenje novih propisa, olakšica i stimulacija) ali da inicijativa i primat nad ovim sektorom uvek treba da ima privreda i privatan sektor bez kojeg dalji značajniji napredak nije moguć. Država u tom kontekstu može da ima ulogu fasilitatora ali ne i vodeću ulogu.

(Telegraf Biznis)