Marko je toliko pričao o igrici da su ga zvali u kompaniju i dali mu posao: Ostvario je san svakog dizajnera

Foto: Privatna arhiva

U Srbiji u industriji gejminga radi više od 3.000 ljudi u 130 kompanija, a zanimljivo je da čak trećinu profesionalaca iz ove industrije čine žene.

Sve je veća samim tim i potreba za profesionalcima u tom sektoru. Zbog toga se dizajn prilično istakao kao kadar koji se traži. Međutim, još nije svima poznato šta je tačno razlika između gejm arta i gejm dizajna, kao i koliko je isplativo ovo zanimanje.

Svakako, hobi i umetnost kad se spoje, može da se napravi uspešan biznis, čemu svodoči i naš sagovornik.

Teme za vas

Dizajneri su danas prisutni i traženi u različitim industrijama, ali šta to gejming industrija može da pruži dizajnerima a što možda ne mogu naći u drugim industrijama?

O tome za Telegraf Biznis govori Marko Antonić, Gejm dizajner u Nordeusu.

"Gejm dizajn je veština zabavljanja ljudi kroz stvaranje interaktivnih sadržaja. To je kao kada pravite film u kom je publika u isto vreme i glavni glumac i samim tim može da odluči šta će sledeće da se desi ili čak kako će se i film završiti", kaže naš sagovornik.

Njegov put do gejming industrije je bio malo drugačiji od standardnog.

"Može se reći da sam imao dosta sreće. Imao sam malo iskustva u pravljenju stvari bliskih video igrama. Radio sam malo na društvenim igrama i pravio sam mini igre za hakerski čelindž, za hakerske bedževe. Bio sam u vrhu rang liste za igru Heroic, tada je igra bila u razvoju.

Pasionirano sam igrao, pričao o njoj na forumima, delio savete, davao aktivan fidbek. To je išlo do te mere da su me u jednom trenutku pozvali da obiđem firmu. Pozvali su me na intervju za posao, i dali mi pravi dizajnerski zadatak. Izgleda da sam ga dovoljno dobro uradio jer već tri godine radim u firmi", ispričao nam je Marko.

• Šta su sličnosti a šta razlike između: grafičkih dizajnera i gejm dizajnera koji radi u jednoj gejming kompaniji?

- I jedni i drugi koriste kreativno rešavanje problema u svom poslu, često počinju od “belog papira” i nekog cilja, a onda mogu da proizvedu puno različitih rešenja koja odgovaraju na taj cilj.

Grafički dizajner obično ima zadatak da ostvari neki doživljaj kod korisnika kroz vizuelni sadržaj, dok gejm dizajner osmišlja tok i pravila igre, koja se može sastojati od raznih tipova medija i interakcija.

• Da li je za kurs dizajna u okviru ovog programa neophodno i određeno prethodno iskustvo u gejm dizajnu ili radu u određenim programima?

- Kurs je prilagođen srednjoškolcima i mladima koji nisu imali dodira sa gejm dizajnom. Stoga, nije potrebno nikakvo predznanje. Glavni cilj je da, za početak, razumeju ovo kompleksno, ali i izuzetno kreativno i zanimljivo zanimanje, u kome se prepliću brojna znanja i veštine.

Kako bi mladi saznali što više o jednoj od industrija budućnosti, Nordeus fondacija pokrenula je Gejmlab platformu sa ciljem da ona bude centralno mesto za sticanje veština i znanja potrebnih za učenje i prva iskustva u razvoju igara. Početna verzija platforme obuhvata kurseve o šest ključnih disciplina u gejming industriji. Prvih šest kurseva na platformi realizovani su kao deo projekta “Preduzmi ideju” koji sprovodi Inicijativa “Digitalna Srbija“ uz podršku USAID-a.

• Koliko dizajner treba da bude upućen, na primer, u sadržaj posla programera video igre?

- Razvoj igara se zasniva na timskom radu što je još jedna sjajna prilika za razvoj mladih ljudi. Što smo više upućeni jedni na druge - to bolje.

Idealno je ukoliko i sam dizajner ume da kodira. Ali je i sasvim dovoljno da bude dobro upoznat sa sposobnostima programera, i koja ograničenja on ili ona imaju u svom radu. Takođe - stalna dvosmerna komunikacija je neizostavna za uspeh.

• S obzirom na to da su dizajneri danas prisutni i traženi u različitim industrijama i da se mnogi odlučuju na karijeru grafičkog dizajnera kao zanimanja koje je stalno traženo, šta to gejming industrija može da pruži dizajnerima a što možda ne mogu naći u drugim industrijama?

Foto: Ustupljen materijal

- Ukoliko posmatramo druga dizajnerska zanimanja, radije nego sa grafičkim dizajnom, pre bismo mogli povući paralelu sa industrijskim dizajnom ili dizajnom softvera.

Gejming industrija za dizajnere pruža vrlo kompetitivnu arenu, kao i polje sa praktično neograničenom količinom korisnih i zanimljivih stvari koje možete naučiti i primeniti da biste se poboljšali u svom radu.

Matematika, psihologija, umetnost, ekonomija, istorija… ne znam za drugo zanimanje gde ćete dobiti priliku da sve ove discipline iskoristite u vašem radu, a sve to na plodnom tlu za kreativne i tehnološke inovacije.

• Koliko je isplativo zanimanje, u kontekstu zarade?

- Isplativost dosta varira u zavisnosti od vašeg angažmana. Ukoliko radite u uspešnoj firmi i dobro vam ide, možete očekivati nadoknadu vrednu IT sektora.

Ukoliko ste deo manjeg startupa ili sami objavljujete svoje igre, situacija je znatno manje sigurna - mnogo direktnije zavisite od investicija ili uspeha vaših igara, a uopšte nije lako napraviti komercijalno uspešnu igru ovih dana.

Ovo je nešto što izdvaja gejming industriju od IT-a uopšte. Konkurencija je izuzetno jaka - i samim tim finansije su nešto manje sigurne. Krenite ovim putem samo ukoliko imate puno strasti i volje da opstanete - uspeh i novac možda ne dođu tako brzo i lako.

• Šta bi savetovao mlade, one koji su još u srednjoj školi, kako da se "igraju" s dizajnom kako bi se usmerili na pravi put?

- Kako? Što pre. Ne opterećujte se "pravim putem". Dizajn igara je složen i najbolje se uči kroz praksu, koja će svakako biti ispunjena greškama.

Nekoliko konkretnijih saveta - krenite od manjih projekata, poput menjanja postojećih igara (modovanje) ili pravljenje hypercasual mobile igara.

Ostavite vaše krupne ideje za kasnije i držite se onih koje možete da napravite i isprobate što pre.

Učite samo alate koje znate da ćete koristiti u narednih nedelju dve na konkretnim projektima da bi ste održali svoju motivaciju na maksimumu. Isprobavajte vaš rad na prijateljima i slušajte povratne informacije.

Probajte da ostvarite naviku da iterirate, a potom i završavate i objavljujete projekte, ma koliko sitne - radije nego da stalno dižete ruke i krećete nešto treće ispočetka.

(Telegraf Biznis)