Influenseri bi mogli biti deo novih zakona: Firme vrte milijarde zbog "opasnih" filtera za ulepšavanje

Foto: Shutterstock

Pitanje "manipulacije fotografijama" ili dodavanja filtera na društvenim medijima dugo je zabrinjavajuće za mnoge, ali s obzirom da se tehnologija sada sve više širi na video zapise, da li vlasti treba da intervenišu?

Problem je i što korisnici društvenih mreža i ovih aplikacija često nisu svesni koliko daleko idu - kako bi ulepšali svoje lice/telo, ili popravili neke mane.

Teme za vas

Trend je prisutan na gotovo svim platformama, a pre svega na Instagramu, TikToku i Fejsbuku.

Recimo, Kristl Berger, mlada majka iz SAD, uverena je da ona na svom licu ne menja ništa drastično, kada koristi aplikaciju za filtere. ""Zaista, samo digitalno sebi dajem savršenu šminku i osvetljenje", kaže ona, a piše BBC.

Pritom, aplikacija koju koristi nije besplatna. Pretplaćena je na FaceTune, platformu koja je do sada, širom sveta, preuzeta više od 200 miliona puta.

Prvobitno kreiran da radi samo na fotografijama, FaceTune je pre dve godine lansirao verziju za kratke selfi video snimke, čija je efikasnost od tada sve više rasla. U međuvremenu, još jedna popularna aplikacija koja korisnicima omogućava da menjaju svoje fotografije na društvenim mrežama - Perfect365 - trebalo bi da objavi svoju video verziju kasnije ove godine.

FaceTune je, inače, u vlasništvu izraelske kompanije Lajtriks (Lightricks), a 2021. je prijavljeno da ta kompanija ima tržišnu vrednost od 1,8 milijardi dolara.

- Želite da date ljudima 80% moći, uz 20% složenosti profesionalnog softvera. To je igra koju pokušavamo da igramo - naveo je CEO, Zeev Farbman.

Ali, dugo se tvrdilo da su takvi alati nezdravi, jer promovišu nerealan pogled na lepotu koji može biti opasan, posebno za decu i mlade osobe. Na primer, 80% tinejdžerki je reklo da je promenilo svoj izgled na fotografijama, do 13. godine života, prema istraživanju poznatog brenda za negu kože.

Iako niko ne poziva da se ova tehnologija zabrani, sve je više apela da se oglašivači na društvenim mrežama i influenseri primoraju da priznaju kada promene svoju fotografiju upotrebom filtera.

Norveška je, na primer, 2021. uvela zakon koji zahteva od ove dve gorepomenute grupe da naznače da li je fotografija retuširana. Francuska sada ide korak dalje, zahtevajući da se ista norma primeni i za fotografije i za video snimke.

U međuvremenu, i Ujedinjeno Kraljevstvo razmatra isto pitanje, jer vladin zakon o bezbednosti na mreži nastavlja da prolazi kroz parlament. Ipak, ostaje da se vidi da li će zakon ciljati samo na reklame na društvenim medijima, ili i na influensere.

(Telegraf Biznis)