Tamna strana AI, ili neograničen potencijal za napredak?

Zakoračili smo u doba u kojem roboti i veštačka inteligencija (AI) nisu samo deo naučno-fantastičnih filmova, već i svakodnevnog života. Koristimo ih za različite stvari – da nam predlože koje filmove da pogledamo, da pruže razne praktične savete, a često i „ćaskamo“ sa njima na veb sajtovima, a da ponekad to i ne znamo (chat robot, skraćeno – četbot). Mogućnosti koje nam pruža su ogromne i korisne, ali uz veliku moć koju AI poseduje, dolazi i velika odgovornost. Time se bavi etika u upotrebi veštačke inteligencije.

Foto: Shutterstock

Etika veštačke inteligencije – šta je to?

Zamislimo AI etiku kao kodeks ponašanja koji veštačka inteligencija mora da poštuje. Njen zadatak je da osigura da ove pametne mašine rade na bezbedan način, poštuju ljudska prava i da ne štete planeti. To je kao da učite robota da ne bude nasilnik, da čuva tajne i da ne pravi nered. Pitanja poput „Šta ako pokupi loše navike od ljudi?" ili „Mogu li mu poveriti najdublje tajne?" leže u srži etike veštačke inteligencije.

Teme za vas

Zašto bi nas bilo briga?

Problemi kojima se bavi AI etika utiču na ljude u stvarnom svetu. Na primer, ako sistem veštačke inteligencije koji odlučuje o prijavama za posao ne bude fer, to može značiti da neko ne dobije poziciju iz snova bez opravdanog razloga. Ili, zamislite četbota koji promoviše neistinite, lažne vesti milionima ljudi – oba ova primera su se već dogodila i imala stvarne posledice, kako za pojedince, tako i za kompanije.

Zatim, sledi pitanje privatnosti. Kad god kupujemo onlajn, kada lajkujemo video snimke koji nam se dopadaju ili dopisujemo sa prijateljima putem aplikacija na telefonu – sve se ovo evidentira kroz sisteme veštačke inteligencije koji oblikuju onlajn sadržaj koji nam se prikazuje. Ovim se stvara utisak da nam neko gleda u ekran preko ramena svaki put kada koristimo telefon ili računar, što direktno zadire u privatnost svakog od nas.

Takođe, tu je i pitanje ekološke održivosti. AI tehnologija koristi ogromne resurse da bi funkcionisala, posebno u vidu energije i vode. Na primer, procenjeno je da je samo na treniranje modela GPT-3, poznatog servisa ChatGPT, utrošeno oko 700.000 litara vode — što je otprilike količina vode koja je potrebna za hlađenje nuklearnog reaktora.

Foto: Shutterstock.com

Nije sve tako crno

Vlade širom sveta, kao i velike tehnološke organizacije, počele su da kreiraju zakonske okvire koji će držati veštačku inteligenciju pod kontrolom. Ali, donošenje novih pravila neće, samo po sebi, rešiti sve probleme.

Kompanije su te koje igraju ključnu ulogu u etičkom razvoju AI tehnologija, brojni su primeri pozitivnog uticaja. Google Cloud je napravio AI alat koji omogućava lekarima da brzo pronađu informacije o pacijentima, čime se može rešiti veliki problem zastoja zbog pribavljanja dokumentacije koja se čuva na različitim mestima i u različitim formatima – što je nekada od životne važnosti.

FrameDiff, koji je razvijen na američkom univerzitetu MIT, pravi nove vrste proteina koje potencijalno mogu da dovedu do razvoja novih medicinskih tretmanima.

Tu su i korisni AI alati za svakodnevnu pomoć u radu, kao GitHub copilot za programere ili Microsoft Mesh, koji čini online rad manje zamornim spajanjem digitalnog sa stvarnim svetom, dok platforme kao što su Discord i Mastodon prestavljaju nove tipove onlajn zajednica za bliže povezivanje ljudi.

Upravo zbog svih pozitivnih uticaja i neograničenog potencijala, ulaganje u razvoj AI tehnologija je trenutno na svom istorijskom vrhuncu.

Iz tog razloga, neophodno je da etika bude u konstantnom fokusu. Što ih više integrišemo u naše svakodnevne živote, možemo obezbediti da ovi alati budu od koristi milionima ljudi.

Potrebno je samo da uvek imamo na umu par praktičnih koraka: obezbeđivanje ravnopravnog pristupa, očuvanje privatnosti, održivost, kao i podsticanje digitalne pismenosti.

(Telegraf Biznis)