Zbogom privatnosti? "Dozvolite policiji da čita poruke" - WhatsApp na udaru

Policiji bi trebalo biti omogućen pristup određenim end-to-end šifrovanim porukama kako bi se učinkovitije borila protiv pretnji evropskoj bezbednosti, izjavio je koordinator EU za borbu protiv terorizma, Bartjan Vegter. Zbog sve većih strahova da se zločini planiraju i sprovode na platformama poput WhatsApp-a, jačaju pozivi da se vlastima odobri pristup takvim komunikacijama, piše Politiko.

Situacija za istražitelje postaje neodrživa

Dugogodišnja rasprava između tela za sprovođenje zakona i zagovornika privatnosti podataka o tome treba li podaci s platformi poput WhatsAppa biti dostupni za istrage, dobila je novi zamah. Vlasti tvrde da im prelazak kriminalaca na takve usluge onemogućava presretanje ključnih komunikacija.

Teme za vas

- Suočavamo se sa situacijom koja postaje neodrživa, gde naši istražitelji gube sposobnost sprovođenja istraga - rekao je Vegter u intervjuu.

Foto: guteksk7 / Shutterstock.com

Vegter, koji je odgovoran za davanje preporuka i olakšavanje suradnje među članicama EU, ima značajan uticaj. Govori na ministarskim sastancima i član je skupine službenika za sprovođenje zakona poznate kao "Going Dark", koja je uticala na strategiju unutrašnje bezbednosti EU. Ta strategija predlaže nova pravila o zadržavanju podataka i omogućavanju pristupa podacima nadležnim telima.

Tvrdi se da bi pristup privatnoj korespondenciji bio "vrlo reguliran"

Prema Vegteru, telima za sprovođenje zakona trebalo bi dopustiti pristup porukama i drugim informacijama, uključujući metapodatke poput lokacije i vremena slanja.

Međutim, naglasio je da bi se takav pristup trebalo odobravati od slučaja do slučaja i biti "vrlo reguliran", na isti način kao što se regulišu tradicionalno prisluškivanje i druge tehnike nadzora, navodi Politiko.

Platforma za kriminal?

Izveštaj koji je Europol objavio u decembru prošle godine otkrio je primere terorista koji organiziraju i promovišu svoje aktivnosti u end-to-end šifrovanim grupnim razgovorima. Među njima su medijska grana Islamske države - provincije Horasan, Al Azaim, te neonacistička grupa Sturmjäger Division.

Vegter je upozorio da pretnja terorizma u Evropi "ostaje visoka".

Otpor zbog privatnosti i bezbednosti

Predlozi za pristup podacima naišli su na snažan otpor zbog zabrinutosti za privatnost i bezbednost. Glavna tačka spora je je li tehnički moguće omogućiti policiji čitanje šifrovanih poruka bez slabljenja celog sistema, čime bi se otvorila vrata zlonamernim akterima poput hakera i autoritarnih vlada.

U maju su grupe za građanska prava, akademici i istraživači pisali Evropskoj komisiji, upozoravajući da bi njeni planovi za unutrašnju bezbednost mogli dovesti upravo do takvog scenarija.

Foto: Alex Photo Stock / Shutterstock.com

Uloga tehnoloških tvrtki

Tehnološke tvrtke takođe se dugo protive bilo kakvim naporima za slabljenje enkripcije. Ipak, Vegter je rekao kako želi da one budu uključene u proces definisanja zakona i tehnologije koja bi policiji omogućila pristup.

- Verujem da oni koji osmisle brave takođe bi trebalo da budu u mogućnosti da osmisle ključ. Možemo osigurati enkripciju i imati alat ili način da naši istražitelji pristupe [podacima] u pojedinačnim slučajevima. Mislim da nije pošteno reći, imate jedan ključ, a to znači da je sve otvoreno svima - dodao je Vegter.

Ažuriranje pravila o zadržavanju podataka

Vegter je takođe ustvrdio da bi pravila EU o zadržavanju podataka trebalo ažurirati kako bi se uspostavio minimalni rok čuvanja komunikacijskih podataka. Zbog trenutne zbrke u pravilima, istražitelji se suočavaju s "lutrijom" hoće li uspeti dobiti pristup podacima, objasnio je.

Podsetio je da je najviši sud EU poništio zakonodavstvo o zadržavanju podataka 2014. godine, ali je ustvrdio da se stajalište suda od tada razvilo.

Javno savetovanje EU o ažuriranju pravila o zadržavanju podataka završeno je prošlog petka, a prikupljeno je oko 5.000 odgovora, od kojih su mnogi stigli od anonimnih ispitanika koji se protive bilo kakvom povećanju državnog nadzora.

(Telegraf Biznis)