Od Jermenije preko Kazahstana i SAD do Novog Beograda: Rekli su da sam lud, ali mi smo ovde srećni

Gor Gevorgijan (28) nas je dočekao u svojoj kafeteriji na Novom Beogradu. Nasmejan i prijatan, prvo nam je, posluživši sjajnu kafu, saopštio da ćemo sačekati njegovu suprugu Andželiku (25) i sina Gevorga, pošto znate, Andželika bolje govori srpski od njega.

Oni su mladi, nasmejani, ludi od ljubavi i zarazno optimistični. Sa druge strane, mi smo bili potpuno skeptični kada smo otišli da razovaramo sa njima, jer priče o ljudima koji tek tako odluče da se presele u Srbiju, ne piju uvek vodu. Međutim...

Porodica Gevorgijan Foto: Nikola Tomić

Dok srkućemo kafu, a mali  Gevorgije trčakara kroz kafeteriju potpuno zbunjen zašto sva pažnja nije usmerena ka njemu, porodica Gevorgijan nam otkriva zašto su u stvari, došli da žive u Srbiji.

- Rođen sam u Jermeniji, ali sam živeo u Kazahstanu. Posle srednje škole 2009. godine otišao sam na koledž u Ameriku, u Hjuston. Diplomirao sam 2014. kao naftni inženjer. Vratio sam se u Kazahstan da radim, na godinu dana, ali iz nekog razloga sam dao otkaz i odlučio da se vratim u SAD. Već tada, jedna kratka priča u priči, upoznao sam moju devojku, sada suprugu. Čekao sam da Andželika dobije vizu i dođe u Ameriku, ali to se nije desilo.

"Rekli su mi da sam lud" Foto: Nikola Tomić

Nastavak priče mogao bi da se svrsta u ono da nije kome je rečeno, nego kome je suđeno, jer su Gor i Andželika iz dva puta dolazili u Srbiju da započnu život. A u sve je prste umešao i jedan Srbin.

- Nisam hteo da se vratim u Kazahstan i rekao sam joj da bismo mogli da odemo da živimo u Srbiji. Ona me je pitala: "Zašto Srbija?!".  Zato što imam jednog prijatelja iz Srbije, Miloša, i on kaže da je Srbija super, tako da hajde da probamo, rekao sam joj. Došli smo ovde na tri meseca. Sve nam se svidelo, ljudi, kultura...  Isticao mi je pasoš i morao sam da se vratim u Kazahstan. Tamo sam dobio stvarno dobru poslovnu ponudu u jednom hotelu. Nekako sam zaboravio na Srbiju, ali Kazahstan su počeli da pritiskaju politički problemi i rekao sam porodici da bi trebalo da radimo po prvobitnom planu. I eto nas.

Foto: Nikola Tomić

Gor se bavi fotografijom, Andželika je šminkerka, a otvorili su lokal u kojem služe kafu. Ipak, nekako su uspeli da spoje sva interesovanja, pa je tako i nastao "Fokus Point", pola galerija, pola kafeterija.

- Sedam meseci smo ovde.  Ideja o ovom mestu rodila se davno, želeli smo mesto u kojem će se pomešati kafa i fotografija. Našli smo ovaj lokal nedaleko od našeg stana i uradili smo to. Otvorili smo sedmog juna jednom dobrom izložbom srpskog fotografa. Bilo je mnogo zanimljivih ljudi. Svi su bili iznenađeni ovim mestom, posebno na Novom Beogradu. Da, jedan srpski fotograf mi je rekao da sam lud što ovakvo mesto otvaran ma  Novom Beogradu, jer se većina ovakvih mesta otvara u starom gradu, gde živi dobar deo umetnika. I da... To je to - priča nam Gor kroz smeh.

Ljubav prema fotografiji i kafi na istom mestu Foto: Nikola Tomić

Andželika je oduševljena Srbijom.  Ona je osmislila enterijer, a pošto su detaljno istražili kafu zaključili su da je najbolje da lokal bude nepušački. Nada se da će ljudi to umetni da cene.

- Srbija je lepa. Ljudi su divni, svi su pričali sa nama i ja sam bila šokirana, jer ljudi obično nisu toliko bliski sa bebama. Ljudima nije važno, oni vole decu i svi govore: O, koje plave okice imaš i svi pokušavaju da ga poljube i to je zadovoljstvo za mene kao za majku. Moja beba se smeje...

- Kada smo odlučili da otvorimo lokal, pričali smo da li da bude pišački ili nepušački, pa smo rešili da probamo da otvorimo nepušački i da će ljudi koji ne puše to ceniti. Učili smo i o kafi. Kafa upija mirise, posebno duvanskog dima. Hteli smo da prodajemo kafu bez lošeg mirisa - kategorična je Andželika.

Jedan zid krasi mural Foto: Nikola Tomić

I na kraju dana, šta je najvažnije? Da ste pronašli svoju sreću, a čini se da su ovi mladi ljudi baš i uspeli u tome.

- Već sam srećan ovde u Srbiji, nije da tragam za srećom. Srećan sam ovde od prvog dana. Bilo je poteškoća, ali nigde nije lako.  Znam da moram da naučim sprski I nadam se sledeći put kada se budemo videli da ću govoriti srpski - završava Gor priču dok nas ispraćaju.

Ceo razgovor sa Andželikom i Gorom pogledajte na početku teksta u našem videu.

(D. Ivanović/Telegraf.rs)