Da li su kompanije konačno shvatile šta treba da rade? Tu smo zbog milijardi ljudi, a ne milijardera

Generalni direktori su decenijama imali mantru o prevlasti akcionara i stavljali smanjenje troškova i kratkoročni profit iznad svega. Međutim, taj način razmišljanja možda se menja.

Ovog avgusta, čak 181 izvršni direktor, svi članovi poslovnog okruglog stola, potpisali su izjavu kojom su obećali da će voditi svoje kompanije u korist svih zainteresovanih strana: kupaca, zaposlenih, dobavljača, zajednica i, naravno, investitora.

Najpoznatiji izvršni direktori, uključujući Eplovog Tima Kuka, Amazonovog Džefa Bezosa, i JP Morganovog Džejmija Dajmona, koji su potpisali obećanje, shvatili su da je jedini način da na duži rok budu uspešni da ulažu tako da od toga imaju korist njihovi radnici, ali i zajednica.

ŠTA SE PROMENILO?

Sve veći dokazi i iskustva govore da je dugoročno ulaganje bolje za akcionare. A za uverljiv primer zašto je dugoročni plan najbolji put ka budućem rastu, svedoče dva velikana: Kraft Heinz i Unilever.

Kraft Heinz je 2017. pokrenuo neprijateljsko preuzimanje Unilevera, vredno 143 milijarde dolara, tadašnjeg evropskog giganta kojim je upravljao Pol Polman. Dve kompanije su bile veoma različite u načinu upravljanja.

- Iskreno, ako neko misli da može da nas kupi samo zato šti ima puno novca i da kompaniju zatim pokrenu sa potpuno drugačijim modelom, to nema mnogo smisla, ako mene pitate - rekao je Polman.

- Naš sistem je tu da zadovolji nekoliko milijardi ljudi u svetu, a ne nekoliko milijardera -

Na kraju, Polman se uspešno izborio sa ponudom za preuzimanje Kraft Heinza, a rezultati od pokušaja akvizicije samo su potvrdili vrednost dugoročnog razmišljanja generalnog direktora kompanije Unilever.

SUPROTNI SMEROVI

Foto: Shutterstock

Ove godine Kraft Heinz je nadoknadio godine dubokog smanjenja troškova.

Bilo je u početku teško zamisliti da Kraf hajnc ima 12 milijardi dolara minusa. Ali sve je postajalo gore. Kraft Heinz je ovog meseca rekao da je organska prodaja tokom godine pala za 1,5%, a operativni prihod za više od 50%.

Generalni direktor, Bernardo Hees, krivio je menadžment kompanije za to.

- Preterano smo bili optimistični u pogledu uštede koja se nije realizovala do kraja godine - rekao je investitorima. Ironija je da su mere rezanja troškova koje su dovele preduzeće u probleme, na kraju ih spasile.

Kraft Heinz nije potrošio puno vremena ni novca na izgradnju marke, inovaciju proizvoda ili motivisanje zaposlenih. A sada bi kompanija pokušala da se okrene  dugoročnim planovima, ali bez jasne strategije za to.

Suprotno tome, Unileverov Polman je od samog početka verovao da će ići dugoročno. Da, smanjio je troškove - svako preduzeće u jednom trenutku mora da pazi na troškove - ali uložio je, na primer, u ekološki prihvatljive nove proizvode, strategiju koju je nazvao "Unilever plan održivog života".

Polman je izgubio milijardu dolara godišnje na Unileveru, ali i ponovo uložio tri četvrtine u kompaniju radi rasta. A svojoj radnoj snazi dao je motiv mimo smanjenja troškova i neposrednog profita.

Kompanija je obećala da će povećati društveni uticaj na primer, pružanjem proizvoda sa manje soli ili masti i pritiskom na kupce merama jednostavnim kao što su pranje ruku i pranje zuba. Polman je na sapunu Dove izgradio kampanje za samopoštovanje mladih devojaka i Lifebuoi kako bi pomogao maloj deci u svetu u razvoju kroz bolju higijenu.

- Najvažnija stvar koju smo uradili - rekao je Polman, bila je da stvorimo dugoročan poslovni model, "Unilever plan održivog života".

Posle okruglog stola, procene su i da će Volstrit sada uzeti u obzir da se dugoročno razmišljanje isplati i da dobri momci mogu da pobede.

(Telegraf Biznis)