Priča o Encu Ferariju: Kako je dečak koji je potkivao mazge ostvario san i postao svetsko ime (FOTO)

Enco Ferari nosilac je jednog od danas najpoznatijih prezimena na svetu, a njegova velika preduzetnička karijera počela je potkivanjem mazgi.

Bio je vozač trka, za dlaku je izbegao smrt u Prvom svetskom ratu, napravio je najpoželjniji trkački automobil na svetu i bio je uspešan preduzetnik, a sve je stvorio sam svojim rukama.

Teme za vas

Rođen je 1898. godine u Modeni, u Italiji. I pored negodovanja njegove porodice završio je Mašinsku školu, a nakon što se vratio iz rata, u kojem je izgubio brata i oca, porodični biznis je zatekao u bankrotu, a majku i sestru skrhane. Potražio je posao u Fijatu ali je bio odbijen. Kako nije imao nikakve druge izglede da se zaposli, Ferari se na kraju zaposlio u jednoj manjoj automobilskoj kompaniji „CMN” (Costruzioni Meccaniche Nazionali), gde je redizajnirao karoserije starih kamiona i pretvarao ih u mala putnička vozila.

Tu je počeo da se trka 1919. godine. Zatim je počeo da vozi trke za Alfa Romeo ali je nakon nekoliko godina uvideo da nije dobar vozač koliko je mislio. Uloživši sve što mu je ostalo počinje da priprema automobile Alfa Romea za vožnju.

To je trajalo punih deset godina nakon čega Alfa Romeo odlučuje da se povuče i osnuje sopstvenu marku, ostavivši Enca bez automobila sa timom visokokvalifikovanih tehničara i logoom.

Nedugo zatim Enco Ferari počinje da pravi sopstvene trkačke automobile. Nažalost, nakon početka Drugog svetskog rata Musolinijeva fašistička vlast je zatražila da njegova fabrika podrži ratne napore. Nakon što su saveznici bombardovali njegovu Fabriku, Enco se seli u Maranelo.

Foto: Ruptly

Tek nakon Drugog svetskog rata Ferari je mogao da započne proizvodnju automobila koji su nosili njegovo ime 1947. godine. Dve godine kasnije izlazi njegov prvi standardni model ‘125 sport’. Ubrzo zatim njegovi automobili postaju najtraženiji zarad svoje izuzetnosti i mogućnosti. U centru njegovog interesovanja do kraja su ostale trke, a konstruisanje putničkih automobila za njega je predstavljalo nužno zlo koje je bilo izvor prihoda. Zato je bio poznat po nenaklonosti prema ljudima koji su njegove automobile kupovali samo zbog marke i spoljašnjeg izgleda.

Zbog finansijskih problema 1969. godine Fijat uzima učešće u kompaniji koje se sa 50 kasnije popelo na čak 90 posto. Kompanija se oporavlja tek nakon pobeda ostvarenih u Formuli 1, najviše zaslugom Nikija Laude. Ferari je imao autokratski stil upravljanja i bio je poznat po tome što je dovodio vozače u međusobne sukobe u nadi da će tako poboljšati rezultate.

Krajem pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka sedam vozača tima „Ferari” – Alberto Askari, Euđenio Kasteloti, Alfonso de Portago, Luiđi Musso, Piter Kolins,Volfgang fon Trips) i Lorenco Bandini– nastradalo je tokom vožnje trkačkih automobila Ferari, a Enco je odlučio da se više ne zbližava sa svojim vozačima.

Ferrari Enzo Ferrari. Foto: Wikimedia Commons/Axion23

Koliko god u javnosti hvalio svoje vozače za uspehe, neki zaposleni su tvrdili da je oduvek smatrao da je sve u dobrom automobilu. Od 2008. godine Fijat grupa ima 85 posto udela u kompaniji „Ferrari”. Ostatak drže „Mubadala Development Company” i Pijero Ferari.

Sa ženom Laurom je imao jednog sina, koji je trebalo da bude njegov naslednik i koji je bio slabog zdravja i umro u 24. godini. Drugog sina mu je rodila ljubavnica. Budući da je razvod bio protivzakonit u Italiji do 1975. godine, njegov drugi sin Pijero je mogao da bude priznat kao Encov sin tek posle Laurine smrti 1978. godine. On je sada potpredsednik kompanije „Ferrari” sa 10 posto udela u vlasništvu.

Enco Ferari je preminuo 14. avgusta 1988. godine u Maranelu kada je napunio 90 godina života.

Foto: Profimedia/AFP

Vest o njegovoj smrt objavljena je tek dva dana kasnije da bi se, na njegov zahtev, nadoknadila zakasnela registracija njegovog rođenja. Prvi automobil koji je nosio njegovo ime počeo je da se proizvodi 2003. godine kao Enco Ferari.

Danas, njegove reči su velika inspiracija, o njegovom radu i poduhvatima se naširoko piše, a drugi njegove vizije koriste kao motivaciju.

(Telegraf Biznis / Bizlife)