Dnevna smena 25.000 dinara, noćna 45.000 - koliko su plaćeni oni koji rade kada svi spavaju?

Da je noćni rad na ceni, moglo bi se proceniti iz oglasa koji se mogu videti u prestonici. Ta cena je međutim, različita u zavisnosti od industrije u kojoj je oglašen rad u večernjim satima.

Tako, u jednoj trafici je razlika između ponuđene plate za dnevnu i noćnu smenu i više nego dupla, dok je na jednom kiosku procenjeno da vreme u noćnoj smeni vredi 1.000 dinara više.

Teme za vas

Činjenica je da se, bar po Zakonu o radu, noćni rad ne procenjuje "odokativno", već, po jasno utvđenom pravilniku. Naravno, kod onih poslodavaca koji poštuju zakon. Kod ovih drugih, kojih je, nažalost više, noćni rad se ne beleži, ili se beleži kao prekovremeni, što nije isto. Ili, još gore, dnevnica ne poznaje noć i dan.

Pekari, obezbeđenje, portiri, lekari, medicinske sestre, vatrogasci, kasiri, čistači ulica, konobari, hotelijeri - oni uglavnom rade noću i to mora da utiče na obračun njegove zarade na kraju meseca.

Prema Zakonu o radu, posao koji se obavlja u periodu između 22 i šest sati narednog dana smatra se noćnim radom.

Rad u toku noći smatra se težim, a često i opasnijim od dnevnog, i njegova vrednost je viša. Satnice su određene ugovorom o radu, koji zaposleni potpisuje u trenutku stupanja u radni odnos. Ukoliko nije drugačije definisano ugovorom o radu, noćni rad se prema Zakonu, vrednuje 126 posto, to jest 26 odsto se plaća više nego posao obavljen u dnevnoj smeni. Poslodavac može dogovoriti i veću zaradu od navedene.

Foto: Telegraf, Shutterstock

U praksi raspon plata izgleda ovako:

- Pekar: Dnevna smena 37.000, noćna do 50.000

- Pomoćnu radnik u restoranu: Dnevna smena 40.000, noćna 60.000

- Prodavac u pekari: Dnevna 40.000, noćna 50.000

- Radnik na trafici: Dnevna smena 25.000, noćna 45.000

- Ili drugi primer: Dnevna smena 40.000, noćna 41.000

- Medicinski radnici: Noćni rad oko 390 dinara po satu.

- Radnici u magacinu: Noćni rad 250 dinara po satu

Zašto su ove cifre toliko različite?

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović za Telegraf Biznis objašnjava da je u primeru koji smo naveli, gde je razlika duplo veća, reč o tome da se plaća i rizik rada noću.

- Cena noćnog rada se određuje na osnovu zakonskog uvećanja od 26 odsto na osnovicu, i svako ko radi u kasnim satima bi trebalo zha toliko da ima veću platu. Sistem noćnog rada je pitanje dogovora, a kako je na primer ovde u pitanju trafika, opravdana je procena poslodavca - kaže Orbović.

On ističe da je noćni rad regulisan zakonom i kolektivnim ugovorima.

- U svim iole ozbiljnim firmama, noćni rad je plaćen. U svakoj firmi, poput "fiajta" i tako dalje, regulisano je pitanje treće smene. Međutim, ono što je problem je nepoštovanje zakona, a to je kod onih poslodavaca koji zapošljavaju na crno, gde su zaposleni na neodređeno vreme i sl - kaže Orbović.

Oni koji redovno plaćaju su, dodaje, najčešće firme sa većim brojem zaposlenih, kod kojih je rad organizovan u tri smene. Način na koji se tretira noćni rad je, ponavlja on definisan, osim kod nesavesnih poslodavaca.

Kakvo je vaše iskustvo? Koliko ste vi plaćeni za noćnu smenu? Odgovorite nam u našoj anketi: 

ŠTA AKO POSLODAVAC NE PLAĆA NOĆNI RAD

Foto: Telegraf

Ukoliko vam poslodavac ne isplati naknadu za noćni rad, sleduje mu novčana kazna od 800.000 do dva miliona dinara, a kazniće se i odgovorno lice sa 50.000 do 150.000 dinara. Kaznu će dobiti i preduzetnik i to u visini od 300.000 do 500.000 dinara.

Poslodavac je u obavezi da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću.

Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Duže od jedne radne nedelje zaposleni može raditi samo uz njegovu pisanu saglasnost.

Inače, najviše zaposlenih koji su se odvažili da radni dan započnu tek od 22 sata žitelji su Beograda. Dok su u ostalim delovima Srbije, sem u većim centrima, lokalna industrijska postrojenja, radionice, klubovi i restorani, zabravljeni već posle deset uveče, u prestonici koja prednjači u noćnom radu najviše posla ima u sektorima usluga, turizma i ugostiteljstva.

(Vesna Bjelić/v.bjelic@telegraf.rs)