Ta čuvena, surova Aljaska: Nije za svakoga, ali onaj ko ode iz Srbije, vraća se punih džepova

Našem narodu odavno nije strano migriranje u želji za boljim životom, a ono sada prevazilazi okvire Evrope i nekih "ustaljenih" destinacija poput Nemačke i Austrije. Srbi odlaze u Aljasku, jer tamo mogu da zarade 5.000 dolara mesečno.

Rad u "fish industriji", gde se tranžira i pakuje riba i po 16 sati dnevno, izuzetno je naporan, ali sezonski radnici iz Srbije kažu da se isplati. Sagovornik Tanjuga, Boris Vlačić, kaže da za krajnji sever Amerike treba biti spreman, inače, njemu ovaj način rada odgovara, budući da je na Aljasci bio dva puta, a planira i treći odlazak.

Teme za vas

Vlačić je tamo boravio dva puta po tri meseca, a glavni motiv mu je novac. Kaže da treba da ide samo onaj ko ima jasan cilj, a evo i zašto...

- Aljaska je vrlo specifična, po načinu života i radu, tamo je nekako sve nesvakidašnje i nije nešto sa čim se susrećemo ovde. Uglavnom se radi mnogo, 15, 16 sati dnevno, malo se odmara, malo je prostora za druženje, a ako uletite u "jaku" sezonu, slobodno vreme gledate da iskoristite za odmor, neophodan organizmu - priča Vlačić za Tanjug.

Kako kaže, ako se radi 16 sati, to ne znači da se odmara osam, već je to 16 sati aktivnog rada, u koje ne spadaju petnaestominutne obavezne pauze, niti pauze za tri obroka, koje traju po 30 minuta.

Poslovi na Aljasci podrazumevaju ceo proces proizvodnje, od istovara ribe sa brodova, do finalnog proizvoda, koji se pakuje u hladnjače i šalje u promet.

Ne postoji zvanična podela na muške i ženske poslove, ali tamo gde su uslovi fizički teži ili ekstremniji, poput hladnjače, tu u principu rade muškarci, a ono što je vezano za traku, a da ne podrazumeva podizanje nekog tereta, rade i žene i muškarci.

- Ukoliko ne znate da čistite ribu, ne brinite, naučiće vas tamo. To je posao koji se uči vrlo brzo - kaže Vlačić.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Poslodavci su vrlo korektni, prava radnika se poštuju i cene i sve je uređeno zakonskim regulativama, na šta se veoma obraća pažnja, naveo je Boris Vlačić. Osim toga, nema laži - nema prevare...

Na job fair-u, koji se organizuje u Beogradu, svaki od potencijalnih radnika za Aljasku biće upitan da li je spreman da radi 16 sati, kao i da stoji toliko vremena, jer je reč o takvom tipu posla.

Ako je neko bolestan, niko ga neće terati da radi, ali ne može da se kaže poslodavcu "ja bih danas da ne radim, jer mi se ne radi, ide mi se na izlet". Vlačić navodi i da svi radnici po dolasku odmah prolaze intervju s menadžerima postrojenja, kako bi se videlo šta bi kome najviše odgovaralo da radi. Neće vam uvek izaći u susret, ali će gledati da nađu kompromisno rešenje.

Smeštaj je kolektivni, u vidu muških i ženskih spavaonica, koje su uglavnom četvorokrevetne, a za radnike su obezbeđena tri glavna obroka i dve užine u toku dana.

Poznavanje engleskog jezika je vrlo bitno, ali nije presudno

Vlačić ističe da ljudi moraju biti svesni gde i zašto idu, kao i da nije lako, i to više u psihičkom, nego u fizičkom smislu. Teško je zbog odvojenosti od porodice i prijatelja, nema uvek i svuda interneta, a fale i svakodnevne stvari na koje smo navikli u Srbiji.

- Ali, prelomiš u glavi zašto ideš i guraš. Koliko je teško? Ja bih na kraju rekao i da nije. Može da se izdrži, a taj novac koji zarađuješ te tera da ideš dalje. Rekao bih da je potrebno 7 do 10 dana adaptacije i posle to pređe u rutinu i uhvatiš ritam - kaže Vlačić.

Iako se dosta radi, navodi da ima i prostora za izlete po predivnoj prirodi, što je moguće u danima kada se rade kraće smene ili kada fabrika ne radi zbog nedostatka ribe.

Do nedostatka ribe može doći iz nekoliko razloga, a neki od njih su: loši vremenski uslovi, koji onemogućuju ribarima da idu u ribolov ili zabrane koje propisuju nadležne institucije u Sjedinjenim Američkim Državama.

- Aljaska je mesto fantastične prirode, netaknute od čoveka i to je nešto što treba doživeti. Tamo možete da vidite šume, prašume, od kojih su samo mali komadi zemlje "otrgnuti" za ljude. Tamo možete sresti medveda, kao što se meni desilo na plaži - on gleda svoja posla, ja svoja i svako na svoju stranu - ispričao je ovaj mladi momak za Tanjug.

Foto: Pixabay.com

Dodaje da, kada se pomene Aljaska, ljudi u Srbiji imaju percepciju da je to jedna velika santa okovana ledom i da tamo nema života, ali da nije baš tako.

- Aljaska je leti fenomenalna. Bude i kišovito i vetrovito, ali ima i sunčanih dana. Ono što je specifično i na šta se ljudi teže navikavaju jeste što je tamo maltene stalno dan, imamo i po 20 sati svetlost, u ponoć je dan, negde oko jedan posle ponoći smrkne se na 2-3 sata i ponovo je dan - priča Vlačić.

Svima koji tamo idu prvi put preporučuje da po povratku u Srbiju odvoje sedam do 10 dana slobodno, kako bi se, kako kaže, "mozak odmorio i kako bi se vratili na fabrička podešavanja".

Ipak, za Vlačića je Aljaska iskustvo koje apsolutno treba doživeti.

Ono što mu je ova zemlja pružila jeste testiranje sopstvenih granica izdržljivosti, ali i mogućnosti i karaktera. Svakome ko razmišlja o odlasku na krajnji sever Amerike, on daje "zeleno svetlo".

- Jedan od osnovnih uslova za kandidata za program H2B, kako to zovu u agenciji "United Work and Travel", jeste da bude u stalnom radnom odnosu u kontinuitetu kod trenutnog poslodavca najmanje godinu dana i da ima potvrdu da može da uzme odsustvo sa posla u trajanju programa, a da neće izgubiti taj posao -kaže za Tanjug Milan Rajnović iz ove agencije.

Nakon online prijavljivanja, u agenciji, pre upisa na program, obavi se priprema, ljudima se objasni šta se tamo radi i kako to izgleda, na šta treba da budu spremni i, ukoliko neko nije spreman, ukoliko ima nekih ometajućih zdravstvenih tegoba, savetuje im se da se ne prijavljuju.

Agencija, potom, poziva poslodavce i organizuje "Job fair" u Beogradu, na koji dolaze predstavnici kompanija da obave kratak intervju sa kandidatima.

Lednik Matanuska na Aljasci dugačak je 43 km, a širok 6,4 km. Predstavlja izvorište reke Matanuske. Foto: Wikimedia Commons/Sbork

Na Aljasci, kako kaže Rajnović, postoje dve sezone - zimska, kada se odlazi najčešće u decembru, januaru, i traje do kraja marta, aprila, i letnja, koja je većinom vezana za preradu lososa, a u okviru koje se ide u junu, a ostaje do kraja avgusta, septembra, na nekim lokacijama i do sredine oktobra.

Ono što najviše privlači ljude iz Srbije da se upuste u tu radnu avanturu jeste zarada, a Rajnović kaže da zarada zavisi i od broja radnih sati koje će radnik imati.

- Cilj poslodavca je da što više ljudi radi, da imaju i prekovremeni rad, jer dok oni rade to znači da se povećava i profit poslodavca. Ukoliko je sezona dobra i mogu da se rade dve smene dnevno, može da se zaradi i oko 5.000 dolara mesečno, a ako je lošija sezona i nema posla to može biti i 1.500 dolara mesečno - naveo je Rajnović.

(Telegraf Biznis)