Čovek koji vrbuje radnike iz Srbije: Mogu da nađem 10 top bankara, ali auto-limara...

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Privatna arhiva/Shutterstock

Slovenija je dovela delegaciju od skoro 50 privrednika na ovogodišnji forum. Ne kriju, potrebni su im radnici iz Srbije. I nije tajna, i oni kao i ceo Balkan, pa i EU kubure sa nedostatkom radne snage.

Ko najbrže nalazi posao u pečalbi, kako da prođe dobro na razgovoru za posao, šta da očekuje, ali i zašto je dobar posao preko veze, razgovarali smo na marginama Kopaonik biznis foruma sa Zoranom Lazukićem, suvlasnikom slovenačke "Profil Group", firme za traženje i selekciju kadrova.

Lazukić je "hedhanter" sa dugogodišnjim iskustvom u selekciji kandidata u Srbiji i regionu.

• Radna migracija kao tema obeležila je Kopaonik biznis forum, iz vašeg ugla da li je to nužno negativno?

- Mislim da migracije daleko od toga da su neophodne. Čak, ako govorimo o ekonomskim migracijama pozitivno utiču na privredni rast pojedinih zemlja. U slučaju Slovenije, manjak određenih profila, manjak manuelnih radnika već negativno utiče na privredni rast zemlje.

U određeni granama slična je pozicija i u ostalim zemljama EU, ne samo tim, nego i u Srbiji. Koliko ja znam, samo u Srbiji fali 3.500 profesionalnih vozača. U Nemačkoj ih fali 35.000.

Dakle, nema ko da vozi lekove, nema ko da vozi hleb ljudima. U tom pogledu, ekonomske migracije i te kako mogu da pomognu ekonomiji neke zemlje.

Naravno, naglašavam, pričam o ekonomskim tokovima.

• Koje kadrove vi, odnosno kompanije za koje radite traže na našem tržištu?

- Što se tiče manjka kadrova, Slovenija nije izuzetak po traženju specifičnih kadrova. Trenutno, ako bismo imali 20, 30, 50 programera sa znanjima poput Java i sl, svi ti kandidati mogli bi da biraju gde će da rade, u kom gradu Slovenije. Tolika je potražanja.

Ako idemo dalje, na niže profile, manuelne radnike, magacionere, kuvare, da ne govorim koliki je problem u slovenačkom zdravstvu gde počinjemo sami sebi da postavljamo pitanje da li neko zdravstvo može uz toliki manjak osoblja uopšte da funkcioniše.

• Da li takvi profili upravo iz Srbije najviše odlaze u Sloveniju da rade?

- Postoji jedno istraživanje od pre nekoliko godina u kome su ljudi u Srbiji pitani gde bi najviše želeli da rade. Zanimljivo da je na prvom mestu bila Slovenija. Jeste da je neuporedivo veći broj onih koji su otišli u Nemačku i Austriju da rade ali kada pitate ljude, ona im je na prvom mestu.

Pretpostavljam zbog blizine, male razlike u jeziku ali i zbog toga što nas deli ista istorija pa je lakše prilagođavanje.

Što se tiče kandidata, tu je šaroliko. Odlaze i oni koji su završili samo osnovnu školu, pa obavljaju neke osnovne poslove, magacioneri, pomoćno osoblje, do specijalista u medicini, infromatičkih nauka i sl.

• Pominjete plate, ali koliki je njihov raspon, i šta ljude iz Srbije još čeka tamo kada su uslovi u pitanju?

- Dobro pitanje. Treba znati zbog čega ljudi odlaze. Tačno, plata nije jedini razlog ali je možda jedan od najsnažnijih zbog koga ljudi odlaze. Mada, oni koji odlaze isključivo zbog plata, Slovenija im nije destinacija.

Poznato je da su plate veće u Austriji, Nemačkoj, Danskoj...Ako pričamo samo o platama, mislim da je to lako rešivo - povećamo plate i zadržimo ljude. Zapravo, problem zbog kojih ljudi odlaze je dublji i ne može se rešiti samo većim platama.

Dolazim i radim u Srbiji i razgovoram sa ljudima koji su srednja klasa, solidno žive, ali kada oni dolaze kod mene da traže pomoć govoreći da ne vide budućnost za svoju decu, onda vidite da je tu nešto mnogo veće od plate.

Možda je pitanje neke opšte društvene klime u nekoj zemlji. A tu pričamo o svim aspektima društvenog života, poreska, državna, adminsitrativna, sva ta okruženja.

• Na koji način vi nalazite radnike?

- Specijalizovani smo za srednji i top menadžment i naravno sve stručne profile. Načini iz kojih mi predstavljamo kandidate su tri izvora: hedhanter, zatim naša baza podataka i treći je oni koji su se možda nama javili na oglas. Ovo treće je najmanje, jer oglase gotovo i da ne izdajemo.

Mada, u 70 odsto slučajeva su to kandidati na osnovnu hedhantera.

• Šta to tačno podrazumeva?

- Direktno traženje, istraživanje terena, traženja tzv. kandidata koji aktivno ne traže posao. To su oni koji nisu "džop sikeri", koji su zadovoljni, koji možda nikada ne bi napisali neku molbu, koji na kraju i nemaju vremena, ali možda kada ih pozovete, predstavite neku novu mogućnost, koja možda nije nova veća plata ali neki drugi bolji uslovi, novo radno okruženje, bolji kolektiv, izazovniji projekat, drugačije okruženje...

Možda počnu drugačije da misle. Naravno takve kandidate treba duže tražiti na tržištu.

• Koje uslove mora da zadovolji kandidat da bi prošao dalje?

- Uslove obično dogovorimo sa klijentima, poslodavcima. S druge strane, oni često imaju "idealnog kandida". Mada, idelani kandidat ne postoji. Postoji neki koji više ili manje odgovara onome što poslodavac traži.

Retko možemo naći kandidata koji 100 posto odgovora onome što klijent taži. Na primer, bankarski panel koji smo zajedno pratili na forumu - banke imaju slične programe šta ko radi u nekoj banci jer imaju odeljenja koja se bave određenim firmama. Za jednu banku klijent koji ima obrt od nekoliko miliona za malu banku je veliki, ali za veću možda čak mikroklijent.

Možda je njihov naziv isti, ali rade različite nivoe posla. Suština posla je drugačija. Tako da nekada imamo poteškoća da kandidat odgovara 80 odsto onoga što poslodavac traži, zato je i najbolje istraživanje, istraživanje potencijalnih konkurenata i tamo traženje kandidata.

Foto: Shutterstock

• I digitalizacija je jedna od tema koja je bila zastupljena na forumu, koje su to veštine koje danas mora da ima kadnidat da bi je pratio?

- Što je digitalizacije, ona možda nosi jednu opasnost koju ne primećujemo svi, a to je kontrola. Pomoću nje danas možete da pratite čoveka od trenutka kada je ustao iz kreveta, otišao u kupatilo, upalio automobil, otišao na posao i vratio se kući, da ne ulazimo u detalje, šta još uz to.

Zanimljiv je trend digitalizacije od par godina ranije, mislili smo da njenom pojavom sve manje će nam biti potreban ljudski faktor. Međutim, na forumu je opet potvrđen problem manjak ljudi. Dakle, nije ipak digitalizacija toliko napredovala da bismo rekli, imamo sada višak ljudi. Već suprotno.

Mi se sada susrećemo sa manjkom ljudi, i kao što rekoh, to utiče na privredni rast.

Ne može digitalizacija da nam pomgone u svemu. Ako odemo na ljudski nivo, čoveku uvek treba neko sa kim da priča, da mu pokaže empatiju, pitanje je da li digitalizacija to zaista može. Možda nekada da, a to znači da ćemo prevazići neke ljudske osobine.

• Kod nas je zapoljavanje "preko veze" skoro pa tabu tema, kako vi gledate na to?

- Na zapošljavanje "preko veze" lično gledam sa pozitivne strane. Jer, to ne znači da si ti zaposlio nekog ko je loš. Na kraju, ako neko zna neke kandide koji su dobri, zašto ih ne bi pozvao kod sebe.

Loše je ako kandidat koji je bolji zbog kandidata koji je došao preko veze izgubi posao, e to je loše. To je ta tzv. loša strana takvog načina zapoljavanja ljudi.

Međutim, zapošljavanje "preko veze" zapravo nije 100% negativno, jer posao ne čine samo cifre, do pozitivnih rezultata dolazi se i sa usklađenim timom. Pa zašto onda ne zaposliti nekoga za koga znamo da je dobar? Loše je, pak, ako se taj argument zloupotrebljava.

• A sami kandidati, kako vam se pokazuju na razgovoru, gde najčešće greše?

- Kako radim na području cele bivše Jugoslavije i kada me pitaju koja je glavna razlika između kandidata u Sloveniji, i na primer Srbije ili drugih zemalja ovde... U Sloveniji, kada se kandidati predstavljaju, možda čak i prećute neke svoje mogućnosti plašeći se da će time uplašiti poslodavca. Za razliku od Srbije gde se kandidati puno bolje marketinški predstavljaju i dobijate neki CV i pomislite: "Čovek zna svašta", e onda je tu malo obrnuto, kada dođe do eksplatacije.

• Konkretno?

- Pokaže se da se kandidati u Srbiji, odnosno njihova upornost, istrajnsstmožda malo na lošijem nivou nego što je to u Sloveniji. Ja to mogu da kažem jer mogu da poredim. Da radim samo u jednoj državi možda to ne bih znao. Drugo, možda je to negde drugde sasvim u redu, i korisno. Možda nekada treba nekog samo dodatno "pogurati" i inspirisati.

• U vašem iskustvu, koga vam je najteže naći, a koga najlakše?

- Rekao bih da je svaki projekat koji radimo težak ali pre nego što se firme kontaktriaju nas verovatno i same probaju nešto pa ne uspeju. Međutim, postoji jedan paradoks, pa neka mi i bankari zamere (smeh).

Da danas dobijem zahtev da pronađem nekog za predsednika UO banke, relativno bih brzo našao 10-15 odličnih kandidata. Ali da danas dobijem narudžbinu da nađem auto-limara, bio bih u velikom problemu da nađem takvog čoveka.

Nažalost, nije tajna, sve firme koje radimo, naša zarada zavisi od kandidata, a sada zamislite kolika je zarada člana uprave neke banke i zarada auto-limara. Koliko onda napora treba uložiti da se taj paradkos izmiri...

Došli ste na forum sa mnogobrojnom delegacijom iz Slovenije, da li ste i na forumu vrbovali nove radnike?

- Svaki skup na kome smo prisutni ima na neki način duplu korist. Prvo, srećemo se sa svojim partnerima, klijentima, a drugo, dodatna prilika za upoznavanje kandidata. Naša etika je i ta da klijenti sa kojima radimo, njima ne uzimamo kandidate.

Nama nije ni cilj da radimo sa svim firmama koje postoje u Srbiji, dovoljno je dve, tri iz cele industrije.

(Vesna Bjelić)F