Ima posla, ima i para ali NEMA KO DA RADI: Zašto mladi BEŽE od zanata gde plata dostiže 300.000 dinara?

Srpska industrija nege lepote trenutno prolazi kroz specifičan tržišni fenomen - statistički "bum" koji prikriva duboku strukturnu krizu. Iako brojke sugerišu procvat, realnost na terenu ukazuje na nestabilnost i srozavanje standarda. Prema najnovijim podacima Agencije za privredne registre, samo u prvih devet meseci ove godine osnovan je 1.391 novi frizerski ili kozmetički salon, što predstavlja skok od čak 15,5 odsto u odnosu na isti period lane.

Međutim, iza ove ekspanzije krije se ozbiljan kadrovski deficiti - kvalifikovanih frizera nema, fluktuacija radne snage je ogromna, a uslovi rada često motivišu zaposlene da napuste struku ili se upuste u rizične preduzetničke vode.

Teme za vas

"Rotirajuća vrata" u salonima

Situacija u većini salona svela se na puko preživljavanje sa minimalnim brojem ljudi. Često kompletan posao nose samo vlasnik i jedan zaposleni, dok se timovi menjaju tolikom brzinom da poslodavci ne stižu ni da obuče nove ljude.

Foto: Shutterstock

U Savezu frizera Srbije (SFS) potvrđuju da je ključni problem nemogućnost zadržavanja radnika.

- Manjak frizera leži u tome što traže bolje uslove od ponuđenih. U salonima ne postoje stalne postavke, radnici odlaze i dolaze. Pored vlasnika, uglavnom je tu još jedan radnik koji provede više godina na istom radnom mestu - navode iz SFS.

Osim manjka ljudi, problem je i srozavanje kriterijuma za ulazak u posao.

Gordana, beogradska frizerka sa dve decenije iskustva, upozorava da je frizerska delatnost postala previše dostupna. Danas salon otvara "ko stigne", neretko bez diplome ili položenog majstorskog ispita, što je ranije bilo nezamislivo. S druge strane, nove generacije frizera imaju nerealna očekivanja.

- Mladi frizeri sve češće odbijaju i da rade osnovne poslove poput pranja kose, čišćenja ili pripreme radnog prostora, a žele da odmah rade najbolje plaćene usluge - objašnjava Gordana.

Muški saloni profitabilniji od ženskih

Hiperprodukcija salona otkrila je i zanimljivu rodnu podelu u profitabilnosti. Dok ženski frizeri zavise od komplikovanih i dugotrajnih procesa, muški frizeri profitiraju na brzini. Iz SFS objašnjavaju ovaj trend jednostavnom matematikom.

Foto: Pixabay/jtronics80

- Razlog je jednostavan, muški saloni rade brže, rotacija klijenata je veća, a muškarci dolaze na svakih 7-10 dana - navode.

U praksi, jedan berberin u posećenom barber shopu može dnevno da usluži i do 20 klijenata, dok ženske frizure zahtevaju sate rada koji često nisu adekvatno naplaćeni. Ovu tržišnu utakmicu žene polako gube.

- Od ženskog šišanja nemaš ništa. Svi mi zarađujemo od pramenova, farbanja, tretmana i slično - potvrđuje Gordana.

Škole pune, a struka prazna

Paradoks se nastavlja i u obrazovnom sistemu. Frizerske škole svake godine upisuju stotine učenika, a smerovi su popunjeni do poslednjeg mesta. Ipak, diploma više ne garantuje da će se učenik baviti tim poslom. Mnogi školu upisuju linijom manjeg otpora, ne doživljavajući zanat kao poziv, dok oni koji žele da rade izlaze iz klupa bez praktičnog znanja.

- Frizerska škola upisala je ove godine 200 đaka na individualni obrazovni plan, a tu je i program sa inkluzijom. Program je u velikoj meri teorijski, dok učenici kroz praksu često ne dobijaju dovoljno manuelnog iskustva - ističu iz SFS.

Rezultat ovakvog školovanja su nesigurni početnici koji brzo odustaju. Vlasnici salona svedoče da učenice na praksi uglavnom "jure pečat", a ne veštinu, primoravajući salone da preuzmu ulogu edukatora, bez ikakve garancije da će obučeni radnik ostati u firmi.

Dodatna prepreka je cena usavršavanja. Da bi frizer prešao sa osnovnog šišanja na profitabilne tehnike poput balayage-a ili kompleksnog kolorisanja, neophodna su ulaganja u skupe seminare, radionice i alat. Mladi radnici, prema navodima iz SFS, nisu spremni ili nemaju sredstava da ulože stotine evra u edukaciju, zbog čega ostaju zarobljeni na nivou manje plaćenih usluga.

Foto: Pixabay

Zabluda o brzoj zaradi

Mnogi mladi frizeri pokušavaju da preskoče stepenice otvaranjem sopstvenih salona odmah po završetku škole. Iako privučeni idejom samostalnosti, brzo se suočavaju sa surovom realnošću troškova.

- Mnogi novi vlasnici potcenjuju troškove zakupa, nabavke opreme, materijala, administracije i poreza - kaže Gordana.

Takvi saloni, često vizuelno atraktivni i marketinški agresivni, pate od nedostatka kvalitetne usluge, što urušava ugled cele struke. Prema podacima SFS, veliki broj ovih entuzijastičnih projekata gasi se nakon samo nekoliko meseci, pa čak i nedelja, jer prihodi ne mogu da pokriju realne troškove poslovanja.

Mitovi o platama i realnost u novčaniku

Tržište rada dodatno destabilizuju konfuzni oglasi za posao koji obećavaju astronomske zarade. Gordana je skeptična prema takvim ponudama.

- Da su tačni oglasi za frizera gde je plata 170.000 dinara plus bakšiš, odmah bih ključ u vrata od svog salon i otišla - kaže.

Realnost je, prema podacima Saveza frizera Srbije, šarolika, a raspon plata kreće se od minimalca do ozbiljnih suma za vrhunske stručnjake:

• Učenici na praksi: 30.000 dinara
• Početnici: 40.000 – 70.000 dinara (često neprijavljeni u "sivoj zoni")
• Prosečna početna plata: 70.000 – 80.000 dinara
• Iskusniji frizeri: 100.000 – 110.000 dinara
• Saloni sa stabilnom klijentelom: 80.000 – 120.000 dinara
• Luksuzni saloni: 100.000 – 200.000 dinara
• Vrhunski koloristi: do 300.000 dinara

Iz SFS napominju da se uloga bakšiša promenila; dok je nekada činio značajan deo prihoda, danas, kada su fiksne plate knjigovodstveno veće, on je samo dodatak, a ne presudni faktor.

Pet tačaka krize

Sumirajući stanje u industriji, jasno se izdvaja pet ključnih problema koji prete da uruše frizerski zanat u Srbiji:

• Disbalans ponude i potražnje: Broj salona nekontrolisano raste, dok broj stručnjaka opada.
• Egzodus mladih: Zbog teškog rada, ulaganja i malih početnih plata, mladi beže od zanata.
• Finansijska barijera znanja: Edukacije su preskupe za početnike, što koči napredovanje.
• Teret preduzetništva: Administrativni i poreski nameti brzo gase nove, neiskusne biznise.
• Problem sa kvalifikacijama: Tržište je preplavljeno radnom snagom bez adekvatne škole, diplome ili sertifikata.

(Telegraf Biznis/Kurir)