Zaposleni osećaju nelagodu zbog vraćanja u normalne tokove života i rada. Zašto?

Karantin je doneo mnogo stresa sa kojim se i dalje nosimo / Foto: Pixabay

Kada smo bili zatvoreni u svojim kućama, želeli smo što pre da se vratimo uobičajenim aktivnostima. Milioni ljudi radili su na daljinu, ukratko - svi oni čiji posao ne zahteva prisustvo na radnom mestu. Dobar deo njih navikao se na karantin, a ono što ih je možda dodatno uplašilo, jesu priče o tome kako ćemo raditi nakon korone.

Teme za vas

Iako još uvek ne možemo tačno da predvidimo kako će dalje izgledati naš poslovni život, ključno je da naučimo da upravljamo svojim emocijama. Mnogi zaposleni su u strahu, ne samo od virusa, već i od povratka u socijalizaciju, regularne tokove, izvršavanje obaveza kad poslovanje opet uzme zamah.

- Mesecima smo prolazili kroz zdravstvenu, ali i egzistencijalnu krizu, što je rezultiralo ogromnom količinom stresa i straha. Iako vlade sada ublažavaju mere, a stopa zaraženih pada, naša briga za najmilije i dalje raste - kaže Karen Kesidej, psiholog.

Kako dalje navodi: "Naša tela su bila zaglavljena u režimu reakcije na stres, u praznom hodu, što je učinilo da se osećamo umorno, tužno, istrošeno".

Zaposlenima je teže da se vrate na posao, jer i dalje brinu da se ne zaraze, osećaju manjak energije i deluje im kao da je "vreme stalo" na tri meseca. Treba im novi pokretač, nova motivacija. Osim toga, zbog konstantnog slušanja o otkazima i poljuljanim poslovanjima, i oni koji su uspeli da zadrže posao, strahuju da ne budu "sledeći".

"Nastavićemo da trpimo iste stvari, koje sada proživljavamo, samo uz manje izolacije",kaže Kesidej.

Prema njenim rečima, osećanja koja su se javila dok smo bili u karantinu, neće magično nestati. Zaposleni, kao i svi ostali, navikli su da mahom kontrolišu situaciju, a sada je i šefovima jasno da nisu tako "moćni". Kada nastupi virus koji milione ljudi "zatvori", onda se tu ništa ne može uraditi.

- Povratak na posao može da pruži strukturu našim danima, ali neće otkloniti osećaj nemoći nad pandemijom - ističe psiholog.

Prema podacima, čak i nakon izolacije, mnogo ljudi oseća depresiju, anksioznost, pa čak i ljutnju. Za one koji su izgubili posao, situacija je izuzetno teška, jer se emocionalna iscrpljenost samo pojačala. Roditelji su do skoro bili rastrzani između posla i dece, dok su radili od kuće, a sada kada moraju da se vrate u kancelariju, opet imaju problem, zbog situacije u vrtićima i školama.

Psiholozi kažu da je sasvim izvesno da poslovni pritisak neće popustiti. "Ljudi koji uhvate sebe u beskonačnim sastancima, posebno onima koje vode preko Zoom-a, nisu više imuni na mentalni umor".

(Telegraf Biznis)